Treba li iz ishrane izbaciti sve namirnice životinjskog porekla?

Neki autori iz oblasti prirodne ishrane, zastupaju tezu da su proteini životinjskog porekla glavni vinovnici zla u čovečijem organizmu, odnosno, da ovi proteini, u većim kolicinama, izazivaju i najteže bolesti. Preporuka je ovih autora, dakle, iz ishrane izbaciti sve namirnice životinjskog porekla, uključujući i sirovo mleko i mlečne proizvode, a takođe i sirova jaja.

Proteini su, decenijama veličani kao najvažniji element čovekove ishrane, i pod tim imenom isključivo se mislilo na proteine životinjskog porekla, pre svega iz mesa, ali i iz mleka (mlečnih proizvoda) i jaja. To da i biljke sadrže proteine, godinama i decenijama unazad,  smatralo se kao nešto što, naprosto ne postoji. I dan-danas mnogi ne znaju za tu činjenicu, i pod proteinima podrazumevaju, isključivo one životinjskog porekla.

Današnje vreme blagostanja, naročito u razvijenim državama Zapada, podrazumeva obilnu, „bogatu“ ishranu, pre svega namirnicama životinjskog porekla, od kojih je ubedljivo na prvom mestu, neprikosnoveno meso raznih životinja, ali odmah do njega je i industrijski proizvedeno mleko krava ništa manje opasno a neki autori smatraju ga i opasnijim od mesa! Tako unos proteina u odnosu na potrebe organizma visestruko je veći, i samim tim, veoma štetan.

Sve „moderne bolesti“, po svemu sudeći, potiču od prevelikog, bolje rečeno, enormnog, unosa proteina, tzv. rafinisanih ugljenih hidrata i lipida tj. masti, kako životinjskog porekla tako i rafinisanih ulja, (suncokretovog pre svih), a premalog unosa vitalnih materija (enzimi, vitamini i minerali)

Ishrana, isključivo biljnom hranom u autentičnom i neprerađenom obliku, svakako, najbolje je rešenje za sve zdravstvene nevolje i probleme. Oboleli prelaskom na stoprocentno živu hranu isključivo biljnog porekla, imaju realnu priliku da povrate svoje zdravlje, pa i kada su u pitanju i najteže bolesti.

Osobe sa oboljenjima,(hroničnim posebno) sigurno je da treba da se drže strogih pravila ishrane (neki to nazivaju strogom dijetom, mada bi  to trebalo da postane način života) i da ne koriste namirnice životinjskog porekla, pa ni mleko, njega pogotovu (mlečne proizvode) a takođe ni jaja. To je implicitan zaključak, manje-više svih autora koji se bave prirodnom ishranom, a ne samo onih najradikalnijih.

Ovo proističe, pre svega, iz spoznaje da je čovek izvorno biljojed, odnosno plodojed konkretno voćojed (frugivor). Tako, proizilazi da je hrana životinjskog porekla, doslovno, zlostavljanje organizma. Takođe, postoje brojna istrazivanja koja pokazuju da tzv. primitivni narodi, koji tradicionalno, u ishrani ne koriste namirnice životinjskog porekla, ne oboljevaju od bolesti moderne civilizacije blagostanja kao što su, pre svega, kancer, šećerna bolest, bolesti srca i povišeni krvni pritisak.

Namirnice kao sto su sirovo (kozije isključivo, nikako kravlje) mleko i mlečni proizvodi od takvog mleka, a takođe i sirova jaja, ulaze u manje radikalnu i većem broju ljudi bližu, varijantu ishrane presnom hranom, najkorisnijom po ljudski organizam, i mogu se u manjim količinama (prema nekim autorima, Ernst Ginter pre svih) preporučiti zdravim osobama koje nemaju razloge, ni potrebu za potpunim odbacivanjem (ili odricanjem) svih namirnica životinjskog porekla. No, svakako, ni tu ne treba preterivati, jer svaka neumerenost u jelu donosi loše posledice po organizam, pa makar to bila i stoprocentno biljna hrana u neprerađenom obliku.Posebna prepreka konzumiranju sirovih jaja i mleka jeste i danas vladajući mit mikroba, odnosno virusa i bakterija, navodno opasnih po ljudski organizam…Svakako industrijski proizvedeno mleko, ali i jaja nisu za ljudsku upotrebu ni u kakvom obliku! Ovde se misli na ova dva životinjska proizvoda organski proizvedena od koza i živine koje se slobodno kreću pašnjacima i ne dobijaju hormone rasta i antibiotike.

I kao što je već rečeno, svi oni koji imaju zdravstvene probleme (bolesti)) obavezno se moraju odreći SVIH namirnica životinjskog porekla. Ovo se naročito odnosi na hronične i najteže bolesti. To, svakako, nije lako izvodljivo, ali je, po svemu sudeći, jedina šansa da se sa bolešću uspešno izađe na kraj, tj. da se bolest savlada i izleči.