PRESNA ISHRANA

Zašto presna hrana?     GIF 3 POKRETNE SLICICE 2

Postoje brojni i uverljivi dokazi da je čovek po svojoj prirodi biljojed, konkretno plodojed  odnosno frugivor a ne mesojed. Čovekov probavni aparat identičan je onom kod čovekolikih majmuna, šimpanzi  i orangutana pre svega, koji se u prirodi hrane, gotovo isključivo, biljnom hranom.

Samom, ovom činjenicom uzimanje  kuvane tj. termički obrađene hrane, poput mesa i mesnih proizvoda, neprirodno je i silovanje je organizma.

Dužina creva kod čoveka pet puta je veća nego kod predatora (grabljivaca) mesojeda, i nisu prikladna za varenje mesa jer dolazi do dugog zadržavanja, kako mesa tako  i kuvane hrane uopšte, u crevima koja se kvari i truje krv izazivajući razne bolesti.

I u Bibliji stoji: „Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.“ Ovo je prirodni zakon.

Po svemu sudeći, čovek je meso, i kuvanu hranu uopšte, prihvatio prisilno a ne iz razloga što mu to odgovara. Naime, promenama klime čovek se našao u predelima snega i leda i bio je prisiljen da lovi polarne životinje ne bi li ostao na životu. To se kasnije prenelo i u toplije predele zemljine kugle  i postalo normalna pojava.

Poznato je da kada neka devijacija bude globalno prihvaćena od tada prestaje biti to što jeste: neprirodnost, perverzija, i postaje nesto „normalno“ i svima prihvatljivo.

Čovek se nekada davno hranio isključivo plodovima, što bi danas rekli frutarijanski (frugivorski), i živeo nomadskim životom u potrazi za hranom. Taj period se, kod nekih autora, smatra najsrećnijim periodom čovekovog postojanja, jer je živeo apsolutno slobodnim životom.

To je bio predcivilizacijski stadijum čovekovog razvoja. A onda je stigla civilizacija, mozak čovekov je evoluirao i mnogi autori smatraju da sve čovekove nevolje otuda i potiču.

Sukob prirodnih nagona i mozga, čoveku je donosio, oduvek, dramatične nevolje. Čas je prevladavao razum, a čas nagon, i najjednostavniji konflikti nisu mogli biti rešeni na zdrav način.

Tokom civilizacijskog razvoja čovek nije mogao da se odrekne upotrebe mesa u svojoj ishrani, i to je ostalo do današnjih dana, i što je daleko gore, „usput“ je pronašao i mnogo gora i pogubnija sredstva ne bi li sebi olakšao i „ulepšao“ postojanje, kao što su: alkohol, duvan, kafa i razne druge droge, koje je vremenom samo usavršavao a nije odbacio kao nesto što ruši život.

Dakle, ishrana presnom hranom, danas (2011.) se smatra revolucionarno novim načinom čovekove ishrane (što i jeste) iako je, jednom davno, takva ishrana već postojala u svom najprimitivnijem obliku.

Današnji čovek dolazi do svesti da postojeći, u suštini narkomanski, način života, ugrožava sam njegov opstanak i od života stvara muku, bol i patnju. Da je „dogurao cara do duvara“ i da ovako više ne ide. Treba nešto radikalno preduzeti ne bi li život čovečiji ponovo zadobio vrednost i smisao.

Živeti bez bola i patnje koji dolaze od modernih bolesti („bolesti obilja“), izgleda, na prvi pogled, nemoguća misija. Ipak, čini se da je povratak na autentičnu ishranu pravo, a i jedino rešenje za čovekove sve brojnije bolesti.

Poslednjih decenija u svetu, sve se više širi pokret ljudi koji su odlučili da se vrate čovekovoj izvornoj ishrani. I to nije nikakva moda, vec želja da se život proživi u zdravlju i sreći, bez narkotiziranja.

Ima dosta onih koji brkaju ishranu presnom hranom odnosno veganstvo sa vegetarijanstvom. Treba reći da postoji bitna razlika jer u vegetarijanstvu  se uglavnom ne koriste namirnice životinjskog porekla (meso pre svega, ponekad mleko, jaja i proizvodi ovih namirnica) što je tzv. „striktno“ vegetarijanstvo, ali se kuvanje kao način obrade biljaka prihvata.

Ishrana presnom hranom isključivo je (u celosti) dakle prirodna, onakva kakvi su plodovi bogomdani, i ne podrazumeva termičku obradu. U ovom načinu ishrane presno mleko kao i mlečne proizvode zbog svojih hranljivih sastojaka, neki autori (Ernst Ginter npr.) preporučuju, a takođe i sirova jaja. (Ovo, samo kod sasvim zdravih osoba, dok kod bolesnih, sve namirnice životinjskog porekla treba izbaciti iz ishrane.) Moguće je izbaciti iz jelovnika mleko i jaja i osloniti se na isključivo biljne proizvode. To je radikalnija varijanta presne ishrane, no sasvim moguća i izvodljiva, bez šteta po zdravlje. Neki je kako je rečeno zovu frutarijanstvo. (Fruit /frut/ – voće) gde je zastupljena niskomasna hrana, pretežno voće i povrće i do 10% biljnih masnoća iz koštunjavog voća poput oraha, lešnika i badema kao i semenja uljarica (suncokret, bundeva itd.) Čak štaviše, ovo je, verovatno najispravnija moguća vrsta ishrane, a ima sasvim ozbiljnih autora koji pod presnom ishranom podrazumevaju ISKLJUČIVO biljnu ishranu i rezolutno odbacuju sve što je životinjskog porekla. Na svakome od nas je da sam odluči da li će na vlastitu odgovornost, (ne u smislu opasnosti od mikroorganizama, to je naznatan problem) koristiti sirove mlečne proizvode i sirova jaja.

Da li je ishrana isključivo presnom hranom, uopšte moguća?

orangutan-sa-bornea

Svakako da jeste! Sve što je potrebno, to je čvrsta volja. Volja pokreće brda, rečeno je. I to je tačno.

Ishrana presnom hranom i danas još, mnogima izgleda kao kakva nova religija i sektaštvo, i nešto što je nemoguće i neostvarljivo. I to je razumljivo. Čovek je konzervativno biće i NOVO  teško prihvata. Potrebno je, često, nepojmljivo mnogo vremena da neka korisna i zdrava ideja prevlada.

Već danas imamo bogata iskustva iz  sveta, ostavljena u brojnim knjigama o ishrani živom hranom koja se pokazala kao prava mogućnost za pobedu nad bolestima. Treba, dakle, proučiti temeljno ono što je postignuto u ovoj oblasti i to primeniti. Uhvatiti problem u korenu kako to rade lekari Hipokratove škole. Izgleda jednostavno, ali i teško izvodljivo.

Čovek svoje navike teško menja a višegodišnji i višedecenijski način ishrane svaki pojedinac teško može da promeni u kratkom roku. Međutim, nije ni potrebno“preseći“ i naglo se prebaciti na ovaj zdravi način ishrane. U početku možete kombinovati kuvanu i presnu hranu sa tendencijom da iz sedmice u sedmicu dajete prednost prirodnoj hrani. Proces može da potraje duže ili kraće zavisno od stanja organizma svakog pojedinca. Konačno, nije ni bitno koliko će prelazak potrajati (može i veoma dugo) već da se krene u tom pravcu. Što pre to bolje.

Svaka upotreba neprerađene hrane čoveku donosi boljitak, jer sve što je korisno po organizam nalazi se u presnoj hrani:  voću, zelenom i ostalom povrću i orašastim plodovima, semenju uljarica…

Termičkom obradom namirnica uništavaju se životne materije kao što su: enzimi, vitamini i minerali. Ostaje obogaljena i obezvređena smesa koja opterećuje organizam i izaziva trovanja krvi, začepljenja krvnih sudova a takođe i kiselost organizma  što se manifestuje teškim bolestima…

Čovek se, još do nedavno hranio, u priličnoj meri, na zdrav način, sve dok prehrambena industrija nije preuzela primat u njegovom načinu ishrane.

Čini se da su čovekove zdravstvene nevolje naglo došle do izražaja razvojem prehrambene industrije i to se dogodilo u relativno kratkom razdoblju, tek nešto dužem od jednog stoleća.

Prosta činjenica da  prehrambena industrija postoji iz razloga profita a ne iz razloga unapređenja ljudskog zdravlja, govori mnogo toga.

Moderni čovek se, tako, našao u klopci i poverovao da je ono što je prerađeno i lepo zapakovano, bolje i korisnije od onoga što je na drvetu i u bašti. To je, može se reći, njegova tragična zabluda.

Stiče se utisak, da je čoveku ispod njegovog „nivoa“, to jest ne zadovoljava njegov prefinjeni, da ne kažem „rafinirani“ ukus, da jede bilo šta u sirovom stanju, pa čak ni voće! Neretko možemo videti da se, na primer, jagodama dodaje beli šecer ili šlag. (Čuvene su vimbldonske jagode sa šlagom)

„Rafinacija“ je najtragičnija reč u rečniku! A sve dolazi od rafinacije čoveka. Da nije toga, ne bi bilo ni rafinisanog šećera, rafinisanog brašna, rafinisanog ulja (zejtina) i čega sve ne.

Izgleda, na momente, da je čovek „rafinisao“ i sopstveni život i odbacio ono najbolje, po staroj navici da odbacuje dobro a zadržava loše.

16 mišljenja na „PRESNA ISHRANA“

  1. Ovo sam svuda pitao i nigde nisam dobio odgovor. Znaci presna hrana je moguca uz presno termicki ne obradjeno mleko i sirova jaja. Pitao sam nutricioniste odgovori su bili da prizivam salmonelozu, a da ako iskljucim jaja i mleko da je to onda vrlo komplikovano. Navodno ako zelim da budem vegan moram da ukljucim u ishranu vestacke dodatke koje ja ne zelim da unosim u organizam. A i svi vezuju presnu ishranu za RAW VEGAN ishranu iskljucivo sirovim biljkama. E sada moje pitanje za vas glasi: Da li je za zdravlje bolje bez sirovog mleka i jaja ili sa njima? Dakle ne gledam vegansku etiku nego zdravlje? Ako uzmemo u obzir da ne zelim da unosim vestacke dodatke.
    Hvala

    1. Moje pisanje o prirodnoj ishrani iskljucivo je motivisano zdravstvenim razlozima, dakle veganska etika, po meni jeste drugorazredno pitanje.Sa stanovista zdravlja idealna situacija je izbaciti sve namirnice zivotinjskog porekla iz ishrane.Sve sto je potrebno ljudskom organizmu za dobro zdravlje nalazi se u povrcu, vocu, zitaricama i uljaricama. Ima znacajnih autora (Ernst Ginter npr.) koji tvrde da su mleko i jaja u sirovom stanju sasvim prihvatljiva i korisna po organizam. Narocito mleko, a da je opasnost od salmoneloze predimenzionirana i mleko se pasterizuje iz komercijalnih razloga, da bi duze potrajalo. Salmoneloza se moze dobiti i od, npr. lubenice kupljene na pijaci, koja je polevana vodom sa fekalijama.
      Ako ste sasvim dobrog zdravstvenog stanja mozete koristiti(u manjim kolicinama) i sirovo mleko kao i jaja, medjutim treba imati u vidu da vece kolicine kalcijuma kojeg ima u mleku mogu imati stetne posledice po zdravlje prostate (videti „Kinesku studiju“). Kalcijum iz biljne hrane neskodljiv je ljudskom organizmu pa je stoga cisto biljna hrana za preporuku, a nikakvi vestacki dodaci nisu potrebni, niti pozeljni.Pozdrav

    2. Пријатељу, све што је животињског порекла штетно је за човека. Човек је фруктојед, увек био и остао.

  2. Zdravlja sam odlicnog i u odlicnoj sam kondiciji.
    Ali eto ipak cu odustati od jaja i mleka. Nisam duze vreme konzumirao namirnice zivotinjskog porekla. Duze vreme ako uzmemo u obzir da je konzumiranje namirnica zivotinjskog porekla kod nas normalno i opsteprihvaceno, dakle nekih godinu dana. Juce svi se kucaju jajima pa reko ajde i ja cu. Pojeo jaja sa pitom zeljanicom i jos dodao malo sira. Katastrofa nisam mogao da dodjem sebi par sati sto se tice varenja. Dalje sam nastavio za rucak jeo doduse biljnu hranu ali posle zacinio sa nekom tortom koja je takodje imala jogurta u sebi, ponovo problemi sa varenjem to jest onaj umor i iznemoglost kada osecas da ti ustvari hrana oduzima energiju umesto da ti je daje. Ceo veliki praznik mi je prosao tako lose a samo zbog jaja i mleka i doduse losih kombinacija sa istim. I zato jescu i dalje biljnu hranu i nemoram mnogo da brinem o kombinacijama, mada zelim da se prebacim na presnu ishranu. Jedino mi je problem da se zasitim bar za sada moram da dodam posle presne hrane kukuruzni ili neki drugi hleb, ne znam da li mi ovako fale kalorije ili jednostavno jos nisam naucio da pripremim i da pojedem dovoljno presne hrane. Posto sam dosta aktivan bavim se planinarenjem, trosim dosta kalorija.

  3. Невероватно је да се на пресној храни страшна глад осећа и у исто време фантастичан прилив чисте енергије. Ова глад долази већином из главе и временом јењава док потпуно не нестане након месец дана. Онда је све другачије. Ко издржи свака му част!

      1. Неко је рекао једном да је онај ко победи глад господар себе.
        Када год покушам сто посто на пресној исхрани једва издржавам јер ме вуче со и дошао сам из више пута до простог сазнања:
        Од соли нема веће навлаке!
        Ко остави со, успешно иде ка потпуном фруктаријанству.

        Такође још једна врло битна ствар:
        Кад год сам се хвалио неком да сам кренуо ка пресној исхрани-нисам издржао. Некако, као да тражим подршку у свима па кад је нема ја пукнем и наждерем се смокија и сл. хехех
        Сада сам данима на крушкама и јабукама, грашку из кесице и парадајзу(мада је ужасан и нећу га куповати до лета) и тако којечему. Једва издржавам без смокија који ми убија глад.

        Имаш ли искуства у свему овоме? Колико ти је ако је тако трајала глад и када се смирује, односно, када се тело пребацује на нову врсту исхране а старе ћелије престају да траже своје кувано и сл. мртвило од хране?

        Поздрав🙂

      2. Sigurno, nije lako hraniti se stoprocentno presnom hranom.Potreban je, uglavnom, duzi period privikavanja ali se upornost isplati.Svi smo naviknuti na gurmansku, kuvanu hranu, a visedecenijske navike se tesko(a nekada nikako) mogu promeniti. No nije strasno ako se kombinuje presna i termicki obradjena hrana. Bitno je da se ujutru sve do podneva konzumira iskljucivo sirovo voce, na taj nacin izbacuju se otrovi iz organizma.Od podneva moze se jesti i kuvana (przena, pecena) hrana bez nekih vecih steta po organizam jer unesene stetne materije eliminisacemo iz organizma tokom noci i prepodneva uz pomoc voca. Dakle,pedeset procenata, cisto presne, zive hrane (najbolje sveze voce)dnevno, a ostalih pedeset moze i gurmanska, termicki obradjena kako preporucuje Harvi Dajmond dokazani poznavalac pravilne ishrane…
        Sto se tice soli treba je koristiti u najmanjim mogucim kolicinama jer je anorganske prirode i veoma stetna po organizam. Koristim iskljucivo morsku so i nju mogu preporuciti, naravno u sasvim malim kolicinama. Dakle, nikakva himalajska, vec morska.Smoki i cips ne bih nikome preporucio jer je to najnezdravija moguca hrana, ne samo zbog gomile kamene soli u njemu vec i zbog przenja u rafinisanom, hidrogenizovanom ulju koje se u te svrhe koristi „do besvesti“ odnosno nebrojeno puta isto ulje, a sve to da bi proizvodjac vise profitirao.
        Pozdrav

  4. Pozdrav,
    Interesuje me stvar oko konzumiranja voća i povrća,da li mora da je organsko ili ne, ili neka kombinacija?
    Hvala…

    1. Pozdrav,
      najbolje je sve organsko ako dozvoljava finansijski momenat. U tom slučaju treba naći pouzdanog proizvođača sa sertifikatom a već danas ih ima kod nas prilično…Ovo iz razloga što je (pored ostalog) nivo mikronutrijenata (vitamini i minerali) u tom slučaju znatno viši u odnosu na konvencionalni način.
      Druga mogućnost je zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, raštan, zelena salata itd) organsko a voće iz konvencionalnog uzgoja, ili prirodno sa sela bez sertifikata. Ovde je najveći problem sa TROPSKIM voćem (banana, urma, narandža, limun…) jer se kod nas jedva može naći organsko i to po paprenim cenama…

    2. Pozdrav,
      najbolje je sve organsko ako dozvoljava finansijski momenat. U tom slučaju treba naći pouzdanog proizvođača sa sertifikatom a već danas ih ima kod nas prilično…Ovo iz razloga što je (pored ostalog) nivo mikronutrijenata (vitamini i minerali) u tom slučaju znatno viši u odnosu na konvencionalni način.
      Druga mogućnost je zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, raštan, zelena salata itd) organsko a voće iz konvencionalnog uzgoja, ili prirodno sa sela bez sertifikata. Ovde je najveći problem sa TROPSKIM voćem (banana, urma, narandža, limun…) jer se kod nas jedva može naći organsko i to po paprenim cenama…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

"Priroda leči a lekar brine o bolesniku" Hipokrat

%d bloggers like this: