Šta je kristal (beli) šećer?

Vecina ljudi i ne zna šta je, ustvari, beli (kristal) šećer, vinovnik velikih zdravstvenih nevolja čovekovih.
Rafinacijom šećerne repe (ili šećerne trske) iz saharoze to jest „običnog“ prostog šećera (glavnog sastojka ovih biljaka) odnosno smeđeg sirupa, kristalizacijom, to jest presovanjem ili kuvanjem na niskim temperaturama (nepovoljniji način, svakako) dobija se polufabrikat žuti secer, koji je 97% saharoza.

Daljim otkuvanjem dobijaju se kristali šećera, to jest beli šećer koji je tako „savršeno“ rafinisan da nije ništa drugo do, gotovo čist ugljenik. Lišen je svega što vredi i što je životno. Više od 20 vitalnih elemenata iz šećerne repe netragom je nestalo! Prosto rečeno, sagorelo je na visokim temperaturama, prilikom otkuvavanja, to jest rafinisanja.

Dakle, beli šećer se dobija rafinacijom (otkuvavanjem) žutog šećera, u ovom slučaju sirovine, nad kojom je već urađena delimična rafinacija! I ono što se dobija takvim, blago rečeno nerazumnim postupkom, jeste trajan proizvod što se vidi i po onome što piše na kesama sa belim i žutim šećerom. Na pakovanju žutog  piše: rok trajanja 2 godine, a na pakovanju belog, nedvosmisleno, stoji: rok trajanja neograničen!

Sada dolazimo do neverovatnog paradoksa da taj žuti šećer, koji je u stvari polufabrikat, u prodavnicama zdrave hrane košta više nego duplo u odnosu na beli koji je finalni (i više od toga) proizvod!

Radi poredjenja, uzmimo  kao primer izvan ove oblasti, drobljeni kamen poluproizvod, nesumnjivo je jeftiniji od cementa, finalnog proizvoda, za koji je kamen sirovina. To je logično i po ekonomskim zakonima proizvodnje, jer je uloženo manje energije i manje rada.

Žuti šećer, kod nas je tretiran kao neki egzotični i teško dostupni proizvod sa drugog kraja sveta a može da ga proizvodi  svaka šećerana.  Kod nas (u Srbiji) prizvode ga, koliko mi je poznato, dve i pakuju ga, za divno čudo, isključivo, u kesice od 250 i 500 grama! Teško je reći zašto je to tako. Zašto, relativno zdravi, žuti šećer (zdraviji je samim tim što je polufabrikat) ne prodaje masovno i plasira u svim objektima prehrambene industrije, a beli, kao provereno štetan, ne povuče iz prodaje i prestane sa njegovom proizvodnjom. Ako je ovo neizvodljivo i suviše „idealistički“ onda ga treba barem obeležiti kao štetnog po zdravlje, a to je, nesumnjivo, veoma izvodljivo i takvi inicijative već su pokrenute u svetu, koliko mi je poznato u Sjedinjenim Državama.

I kao što na kutijama cigareta piše: „Pušenje ubija!“ tako bi i na kesama sa belim šećerom trebalo isto tako da stoji: „Beli šećer ubija! Koristite ga na vlastitu odgovornost. Ne preporucuje se mlađima od 18 godina“ To je minimum minimuma što bi država trebala da uradi ako joj je stalo do zdravlja naroda, stvarno a ne deklarativno, u markentiške svrhe.

Beli šećer, taj nezdravi proizvod, sveprisutan je i ne može se danas izbeći ni na koji način. Ako odlučite da ga ne kupujete, ući će u vašu kuću na volšeban način u proizvodu za koji ni u snu ne možete pretpostaviti da ga sadrži.

Beli šećer (sasvim) krajni proizvod prerade šećerne repe (ili trske) u stvari je droga. Danas je nezamisliva ishrana bez ovog zastrašujućeg proizvoda koji stvara nerealan utisak prisustva energije u čovekovom organizmu, veštački ga stimulišući. Tako nastaje dugi niz bolesti, kao što su: dijabetes melitus, srčane bolesti  , nervne bolesti, glavobolje, obolenja žlezda (pre svega pankreasa jednog od najznačajnijih organa čovekovih), artritis, impotencija i mnoge druge. Organizam propada po istom principu kao i kod uživalaca droga.

Jedan od velikih problema kod upotrebe belog šećera je što on u organizmu „vezuje“ za sebe kalcijum i tako dolazi do brzog propadanja zuba, što je narocito tragično kod dece koja su neobaveštena o štetnosti ovog proizvoda. Koriste ga, najčešće nekontrolisano, što je pogubna stvar za zdravlje onih koji dolaze, i za buducnost naroda u celini gledano.

Lično iskustvo. U doba moga detinjstva beli šećer, bar u našoj kući, nije se ni koristio. Žuti je bio stalno prisutan. Ne znam tačno, da li je to bilo namerno ili puka slučajnost. Verovatno je ovo drugo u pitanju.

Naime, deda je redovno sejao šećernu repu i za nju od šećerane dobijao novac i žuti secer. I bilo ga je na platnene džakove, sećam se dobro. Eto, imao sam sreće sa time u detinjstvu, što je veoma povoljna okolnost koja je verovatno doprinela mom dobrom zdravlju i danas u ozbiljnijim godinama.

Za naše dobro, markete i dućane industrijski proizvedene hrane treba zaobilaziti u širokom luku. Nažalost, svedoci smo da su ovi objekti sve posećeniji iz dana u dan i privlače ljude kao što med privlači muve. A najtragičnije je  što su najverniji kupci, sve više deca. Školski doručak je, ili pljeskavica ili šareni, šljašteći zapakovani  proizvodi iz prodavnice kao: „čips“, „flips“ (na rafinisanom ulju prženi), kroasani sa „eurokremom“ punjeni sačinjeni od rafinisanog belog brašna punog glutena i pasterizovanog kravljeg mleka sa opasnim proteinom imenom kazein, opet, pasterizovani i otrovima konzervisani „voćni sokovi“ u kojima ni traga od voća.

Tragičan rezultat je: gojazna i telesno deformisana deca i sve što uz to ide, što je autenticni i neslavni proizvod potrošačkog društva.

Gojazne dece pre samo tri-četiri decenije gotovo da i nije bilo u našoj zemlji. Takvi retki pojedinci smatrali su sebe nesrećnima i bili su marginalizovani od strane 95% vitke i zdrave dece.

Danas telesno deformisani osnovac iz sedmog razreda, sin nadribiznismena sa gotovo 100 kg. telesne težine, koji ne može da se kreće, i po kojeg majka dolazi džipom do škole ni tri stotine metara udaljene, pre je popularni lik u razredu nego neko ko je, objektivno, ružan, neugledan i odbojan.

Tv i radio reklame priča su za sebe, horor žanra. Nepojmljivo agresivno atakuje se na dečiju psihu reklamirajući rečima: OSETITE MOĆ PRIRODE najobičniji, belim šećerom i belim brašnom (zlom plus) nafilovani proizvod. I niko da kaže nešto u vezi sa tim, niti da se nadležni oglase i preduzmu nesto.

Postavite pred neko dete od deset-dvanaest godina, flašu Koka-Kole i flašu nekog sveže ceđenog soka (npr: od narandže ili jabuke) dete će, kao što pretpostavljate, nepogrešivo uzeti flašu Koka-Kole!

Zašto je to tako? Pa najverovatnije pod uticajem masovnih medija dobrano pod uticajem industrije, iz neobaveštenosti koliko šta vredi, jer današnji roditelji, evidentno je, nemaju vremena da vaspitavaju svoju decu, a ni škola ne radi svoj deo posla i ne uči ih koje su namirnice korisne a koje su štetne.

Današnja deca nemaju ni pojma koliko vredi voće, na primer. A na selu ga, bar u sezoni, ima koliko hoćete.Tužno je gledati kako po dvorištima prezrevaju crveni i zdravi plodovi trešanja, na primer, netretirani hemijom i jedu ih još jedino ptice, dok deca hitaju put prodavnice sa novčanicama stisnutim u šaci, i kupuju šareno zapakovane proizvode konditorske industrije koji, pravo rečeno, nisu za ljudsku upotrebu.

Neki dan gospodin ministar na TV-u svečano objavi da će kristal (beli) šećer pojeftiniti za čitavih 30% tako da će biti dostupan i onima sa finansijskim nevoljama, kojih je nemali broj. To izreče ozarena lica, ubeđen da čini pravu stvar i dobročinstvo tzv. običnom čoveku koji krpi život iz dana u dan.

Samo koju sedmicu pre ove „lepe vesti“ takođe je objavio radosnim tonom, da će se cene belog hleba umanjiti značajno, što je mnoge iznenadilo. Tako dobismo dve lepe vesti u roku od petnaestak dana, od kojih narodu može biti samo ružno i tužno. Bolesno.

Šta koristiti umesto šećera? Po mom iskustvu, najbolji je voćni šećer to jest-voće! Žuti Šećer može biti samo  donekle prihvatljiva zamena za beli korišćen u minimalnim količinama, ali sa njim su danas tako velike manipulacije da niste sigurni šta ste zapravo kupili. Zato kupujte ga od proverene šećerane, da vam se ne desi da da umesto žutog dobijete beli, ofarban u žuto nekom hemijom.

Lično, svake godine ostavljam sasvim dozrele plodove divlje trešnje koji su slatki poput meda. Pune plasticne flaše ubacujem u zamrzivač,  koliko mi je približno potrebno do maja meseca kada dozrevaju nove , a zatim i ostalo sezonsko voće. Meni je ovo idealan zalađivač i ne košta me ništa. Zato preporuka.

Možete, naravno koristiti i med, ali u sasvim malim količinama (najviše jednu kašičicu odjednom) jer ulazi direktno u krv, a osim toga stvara i kiseline u organizmu. Strožije gledano od te jedne kašičice dnevno ga više i ne treba koristiti jer iako se smatra zdrvim ima, dokazano je, niz nedostataka i sve više dokaza o njegovoj štetnosti.

Za vreme zime u ove svrhe odlično je tropsko voće, pre svega ono sa velikim sadržajem prirodnog, prostog šećera, urme naročito, ali i suve smokve,  pa i ostalo sirovo kojeg danas ima najrazličitijeg u ponudi, u većim gradovima posebno.

Jedno je sigurno: od slatkog voća nema boljeg zaslađivača, a niti bolje hrane ukupno uzev.