Hleb u ljudskoj ishrani

U ishrani presnom hranom hleb (beli, polubeli, crni, ražani, „integralni“, „domaći“, „seljački“ itd. ) ne igra nikakvu ulogu!
Za mnoge je ovo jereticka tvrdnja i deluje odbojno, bez sumnje. Kako se može živeti bez hleba „osnovne životne namirnice“ koja je državi glavna stvar i stalna briga da ga narod ima dovoljno i po niskoj ceni?
Doduše, možete napraviti takozvani, „sunčani hleb“ od integralnog brašna i „peći“ ga na suncu ili vazduhu, ali to je veoma komplikovano, a i nepotrebno.
U ishrani presnom hranom naklijana pšenica, gotovo svakodnevno se koristi, pa sve što je korisno iz pšenice imate u dovoljnim količinama i zašto tražiti „hleb preko pogace“ to jest, pšenice.
„Merkantilni“ hleb se peče u rernama, što je neprihvatljivo pa makar ga pravili i od integralnog, grubo mlevenog brašna sa vodenice. Najgora moguća varijanta jeste hleb od belog brašna pa bio „sa patosa“ ili sa tavanice, „domaći“ ili, daleko bilo, industrijski.
Šta je belo brasno?
Pšenicno zrno, samo po sebi, verovatno je, korisna je namirnica po ljudski organizam (pod uslovom da je organski proizvedena) po nekim  poznavaocima.
U mlinovima se „rafiniše“ (opet taj, meni, nesimpatičan izraz) čime se dobijaju mekinje, u kojima je skoro sve što vredi iz zrna i „ostatak“ beli prah (tip 500) praktično bez vrednosti, prazan i poguban po ljudsko zdravlje. Gotovo čisti skrob. (Na selu iz tog skroba tj. belog brašna ljudi prave lepilo prostim mešanjem sa vodom, sa kojim lepe poklopac od kotla kazana za pečenje rakije ispod kojeg je komina, da se ne bi za vreme destilacije podigao. To sam lično video mnogo puta.

Neverovatan je paradoks da (relativno) zdrave mekinje (ljuska zrna pšenice) u kojima su vitalni elementi (enzimi, vitamini i menerali) dajemo svinjama a mrtvo, belo brašno zadržavamo za ljudsku upotrebu. A ko zna, možda bi i svinje postradale od konzumiranja belog praha pa bi smo, tako, glupoj stoci načinili nepravdu.

Na ovakav način proizvedeno belo brašno, smatra se korisnom hranom i „osnovnom ljudskom namirnicom“, koja kada se unese u ljudski organizam deluje kao strano telo na koje organi reaguju oboljevanjem.

Višegodišnjom i višedecenijskom upotrebom belog hleba (obično je to u većim količinama) nastaju teške bolesti srca pa i srčani infarkt! Osim toga i žucni kamenovi su direktna posledica  duže upotrebe ovog proizvoda.

Zamislite ovu logiku: rafinacijom odstraniti sve što je korisno u zrnu žita (na stranu to što neki tvrde da tu i nema ništa korisno), pa onda tako dobijeni hleb „obogaćivati“ aditivima kao što su veštački „vitamini“ i veštački „minerali“ a toga u prirodnom stanju već ima u zrnu žita! Tako nastaje „obogaćeni hleb“ kojem bolje stoji naziv „obogaljeni“.

Sve što se dodaje belom prahu, sintetičkog je i anorganskog porekla, bez enzima životnih elemenata.

Zašto se, po mnogima, zdravo  pšenicno zrno rafiniše i pretvara u belo brašno?

Razlog je prozaičan: belo brašno tako postaje trajan „proizvod“ koji će se prodati pre ili kasnije. A tobožnja korisnost od belog praha po zdravlje samo je dobra i uspešna markentiska kampanja. Ništa drugo.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s