PRESNA ISHRANA

Zašto presna hrana?     

Postoje brojni i uverljivi dokazi da je čovek po svojoj prirodi biljojed, konkretno plodojed  odnosno frugivor a ne mesojed. Čovekov probavni aparat identičan je onom kod čovekolikih majmuna, šimpanzi  i orangutana pre svega, koji se u prirodi hrane, gotovo isključivo, biljnom hranom.

Samom, ovom činjenicom uzimanje  kuvane tj. termički obrađene hrane, poput mesa i mesnih proizvoda, neprirodno je i silovanje je organizma.

Dužina creva kod čoveka pet puta je veća nego kod predatora (grabljivaca) mesojeda, i nisu prikladna za varenje mesa jer dolazi do dugog zadržavanja, kako mesa tako  i kuvane hrane uopšte, u crevima koja se kvari i truje krv izazivajući razne bolesti.

I u Bibliji stoji: „Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.“ Ovo je prirodni zakon.

Po svemu sudeći, čovek je meso, i kuvanu hranu uopšte, prihvatio prisilno a ne iz razloga što mu to odgovara. Naime, promenama klime čovek se našao u predelima snega i leda i bio je prisiljen da lovi polarne životinje ne bi li ostao na životu. To se kasnije prenelo i u toplije predele zemljine kugle  i postalo normalna pojava.

Poznato je da kada neka devijacija bude globalno prihvaćena od tada prestaje biti to što jeste: neprirodnost, perverzija, i postaje nesto „normalno“ i svima prihvatljivo.

Čovek se nekada davno hranio isključivo plodovima, što bi danas rekli frutarijanski (frugivorski), i živeo nomadskim životom u potrazi za hranom. Taj period se, kod nekih autora, smatra najsrećnijim periodom čovekovog postojanja, jer je živeo apsolutno slobodnim životom.

To je bio predcivilizacijski stadijum čovekovog razvoja. A onda je stigla civilizacija, mozak čovekov je evoluirao i mnogi autori smatraju da sve čovekove nevolje otuda i potiču.

Sukob prirodnih nagona i mozga, čoveku je donosio, oduvek, dramatične nevolje. Čas je prevladavao razum, a čas nagon, i najjednostavniji konflikti nisu mogli biti rešeni na zdrav način.

Tokom civilizacijskog razvoja čovek nije mogao da se odrekne upotrebe mesa u svojoj ishrani, i to je ostalo do današnjih dana, i što je daleko gore, „usput“ je pronašao i mnogo gora i pogubnija sredstva ne bi li sebi olakšao i „ulepšao“ postojanje, kao što su: alkohol, duvan, kafa i razne druge droge, koje je vremenom samo usavršavao a nije odbacio kao nesto što ruši život.

Dakle, ishrana presnom hranom, danas (2011.) se smatra revolucionarno novim načinom čovekove ishrane (što i jeste) iako je, jednom davno, takva ishrana već postojala u svom najprimitivnijem obliku.

Današnji čovek dolazi do svesti da postojeći, u suštini narkomanski, način života, ugrožava sam njegov opstanak i od života stvara muku, bol i patnju. Da je „dogurao cara do duvara“ i da ovako više ne ide. Treba nešto radikalno preduzeti ne bi li život čovečiji ponovo zadobio vrednost i smisao.

Živeti bez bola i patnje koji dolaze od modernih bolesti („bolesti obilja“), izgleda, na prvi pogled, nemoguća misija. Ipak, čini se da je povratak na autentičnu ishranu pravo, a i jedino rešenje za čovekove sve brojnije bolesti.

Poslednjih decenija u svetu, sve se više širi pokret ljudi koji su odlučili da se vrate čovekovoj izvornoj ishrani. I to nije nikakva moda, vec želja da se život proživi u zdravlju i sreći, bez narkotiziranja.

Ima dosta onih koji brkaju ishranu presnom hranom odnosno veganstvo sa vegetarijanstvom. Treba reći da postoji bitna razlika jer u vegetarijanstvu  se uglavnom ne koriste namirnice životinjskog porekla (meso pre svega, ponekad mleko, jaja i proizvodi ovih namirnica) što je tzv. „striktno“ vegetarijanstvo, ali se kuvanje kao način obrade biljaka prihvata.

Ishrana presnom hranom isključivo je (u celosti) dakle prirodna, onakva kakvi su plodovi bogomdani, i ne podrazumeva termičku obradu. U ovom načinu ishrane presno mleko kao i mlečne proizvode zbog svojih hranljivih sastojaka, neki autori (Ernst Ginter npr.) preporučuju, a takođe i sirova jaja. (Ovo, samo kod sasvim zdravih osoba, dok kod bolesnih, sve namirnice životinjskog porekla treba izbaciti iz ishrane.) Moguće je izbaciti iz jelovnika mleko i jaja i osloniti se na isključivo biljne proizvode. To je radikalnija varijanta presne ishrane, no sasvim moguća i izvodljiva, bez šteta po zdravlje. Neki je kako je rečeno zovu frutarijanstvo. (Fruit /frut/ – voće) gde je zastupljena niskomasna hrana, pretežno voće i povrće i do 10% biljnih masnoća iz koštunjavog voća poput oraha, lešnika i badema kao i semenja uljarica (suncokret, bundeva itd.) Čak štaviše, ovo je, verovatno najispravnija moguća vrsta ishrane, a ima sasvim ozbiljnih autora koji pod presnom ishranom podrazumevaju ISKLJUČIVO biljnu ishranu i rezolutno odbacuju sve što je životinjskog porekla. Na svakome od nas je da sam odluči da li će na vlastitu odgovornost, (ne u smislu opasnosti od mikroorganizama, to je naznatan problem) koristiti sirove mlečne proizvode i sirova jaja.

Da li je ishrana isključivo presnom hranom, uopšte moguća?

Svakako da jeste! Sve što je potrebno, to je čvrsta volja. Volja pokreće brda, rečeno je. I to je tačno.

Ishrana presnom hranom i danas još, mnogima izgleda kao kakva nova religija i sektaštvo, i nešto što je nemoguće i neostvarljivo. I to je razumljivo. Čovek je konzervativno biće i NOVO  teško prihvata. Potrebno je, često, nepojmljivo mnogo vremena da neka korisna i zdrava ideja prevlada.

Već danas imamo bogata iskustva iz  sveta, ostavljena u brojnim knjigama o ishrani živom hranom koja se pokazala kao prava mogućnost za pobedu nad bolestima. Treba, dakle, proučiti temeljno ono što je postignuto u ovoj oblasti i to primeniti. Uhvatiti problem u korenu kako to rade lekari Hipokratove škole. Izgleda jednostavno, ali i teško izvodljivo.

Čovek svoje navike teško menja a višegodišnji i višedecenijski način ishrane svaki pojedinac teško može da promeni u kratkom roku. Međutim, nije ni potrebno“preseći“ i naglo se prebaciti na ovaj zdravi način ishrane. U početku možete kombinovati kuvanu i presnu hranu sa tendencijom da iz sedmice u sedmicu dajete prednost prirodnoj hrani. Proces može da potraje duže ili kraće zavisno od stanja organizma svakog pojedinca. Konačno, nije ni bitno koliko će prelazak potrajati (može i veoma dugo) već da se krene u tom pravcu. Što pre to bolje.

Svaka upotreba neprerađene hrane čoveku donosi boljitak, jer sve što je korisno po organizam nalazi se u presnoj hrani:  voću, zelenom i ostalom povrću i orašastim plodovima, semenju uljarica…

Termičkom obradom namirnica uništavaju se životne materije kao što su: enzimi, vitamini i minerali. Ostaje obogaljena i obezvređena smesa koja opterećuje organizam i izaziva trovanja krvi, začepljenja krvnih sudova a takođe i kiselost organizma  što se manifestuje teškim bolestima…

Čovek se, još do nedavno hranio, u priličnoj meri, na zdrav način, sve dok prehrambena industrija nije preuzela primat u njegovom načinu ishrane.

Čini se da su čovekove zdravstvene nevolje naglo došle do izražaja razvojem prehrambene industrije i to se dogodilo u relativno kratkom razdoblju, tek nešto dužem od jednog stoleća.

Prosta činjenica da  prehrambena industrija postoji iz razloga profita a ne iz razloga unapređenja ljudskog zdravlja, govori mnogo toga.

Moderni čovek se, tako, našao u klopci i poverovao da je ono što je prerađeno i lepo zapakovano, bolje i korisnije od onoga što je na drvetu i u bašti. To je, može se reći, njegova tragična zabluda.

Stiče se utisak, da je čoveku ispod njegovog „nivoa“, to jest ne zadovoljava njegov prefinjeni, da ne kažem „rafinirani“ ukus, da jede bilo šta u sirovom stanju, pa čak ni voće! Neretko možemo videti da se, na primer, jagodama dodaje beli šecer ili šlag. (Čuvene su vimbldonske jagode sa šlagom)

„Rafinacija“ je najtragičnija reč u rečniku! A sve dolazi od rafinacije čoveka. Da nije toga, ne bi bilo ni rafinisanog šećera, rafinisanog brašna, rafinisanog ulja (zejtina) i čega sve ne.

Izgleda, na momente, da je čovek „rafinisao“ i sopstveni život i odbacio ono najbolje, po staroj navici da odbacuje dobro a zadržava loše.