Tretmani lica i tela svežim voćem i povrćem

devojka pola lica free

Davno je rečeno da je svet pun čudesa i u to se svakodnevno uveravamo. Neke od nas brojna čudesa dotiču a većinu ostavljaju ravnodušnim. Dolepotpisanog ovakve pojave, na njegovu nevolju, podstiču na razmišljanje i na upit, šta to u stvari predstavlja i „šta je pesnik hteo da kaže“.
Tako, neki dan, sasvim slučajno doznao sam da u našoj prestonici postoje kozmetički saloni gde se koža (ovo se, pretpostavljam, odnosi samo na dame, mada kako se stvari odvijaju ne mogu da garantujem) „tretira“ svežim voćem i svežim povrćem! Pre svega, koliko sam shvatio, reč je o koži lica jer se lepota na tom delu tela najočitije manifestuje, ali ne samo lica već i čitavog tela, a kada grane sunce eto rezultata tretmana po prestoničkim ulicama na uvid „jačem polu“.
Ova pojava, verovatno, nije nikakav specifikum našeg glavnog grada već je, po svemu sudeći kako najčešće i biva, preuzeta iz velikog sveta, i u ovome nema ničeg lošeg, dapače. U obilju standardnih „salona lepote“ koji su inače dobro posećeni gde se koža modernih žena tretira i „prolepšava“ raznoraznim, ponekad i nemogućim hemijskim sredstvima, raznim glicerinima, pomadama, kremama, uljima, sapunima, „mlekom“…da ne govorimo o „dostignućima“ savremene, tehnološke medicine u obliku tzv. fejsliftinga (i onih pomoću radiotalasa !!!) i „plastičnih“ operacija. Tako ovi tretmani sa voćem i povrćem predstavljaju pravo otkriće i dobar znak, jer makar oni hemijski „čudesni“ i „čarobni“ antiejdž preparati bili i na „prirodnoj bazi“ opet je tu hemije dovoljno da vas podiđe jeza od mogućih posledica ovih neprirodnih materija po živu kožu od Prirode i Boga stvorenu.ledi sa šeširom free
Istina, pojava rečenih „voćnih“ salona pre može biti kuriozitet nego neki izraziti trend „povratka prirodi“ i zdravlju iz bespuća dekadencije, ali i na tom nivou predstavljaju, ako ništa drugo, ono vidljivi dokaz da je moguće poći drugim normalnijim i zdravijim putevima prema onome što predstavnicama lepšeg pola znači tako mnogo inače rečena odrednica „lepši pol“ ne bi ni imala svrhe.
E sad, drugo je pitanje da li se, i koliko na lepotu kože lica i tela može uticati spoljnim sredstvima. No kako se u današnjem „ubrzanom“ svetu sva pažnja obraća na spoljne efekte, tako je i u ovome. Naime, smatra se da je bitnije ono što je NA nekoj osobi nego U nekoj osobi. Tako je sa frizurama, u garderobi (odeći,tašnama, torbama), nakitu (minđuše, prstenje, ogrlice, grivne, satovi…) Vlada nepodeljeno uverenje da „odelo čini čoveka“ i da je lepota – pre svega ženska ali sve više i muška – stvar spoljnjeg delovanja na vidljive delove tela kozmetičkim i drugim sredstvima.lice devojke  lepe free
Tako dolazimo do pitanja može li neku izrazito duhovno deformisanu osobu „ulepšati“ sveže voće i povrće pa makar bilo posloženo po čitavom telu u obliku kolutova jabuka, narandži, kivija, ananasa, papaja, avokada, krastavaca, paprika, paradajza…
Piscu ovih nesvakidašnjih redova čini se da je tako nešto puka iluzija i stvar mode bez nekog značajnijeg efekta. Nema boljeg uticaja na lepotu kože, ali i znatno više od toga (na lepotu npr. kose, noktiju, zuba pa i očiju) od UNOSA rečenog voća i povrća u organizam umesto mesa, kravljeg mleka i jaja. Što veći unos, to bolje!
Time se postižu pravi efekti u dužem vremenskom periodu, koža se podmlađuje i samim tim prolepšava, kosa takođe, zubi, nokti i sve što je vidljivo, ali i ono što je nevidljivo i što se dešava „iza kulisa“ tj. u našoj utrobi, u našim unutrašnjim organima i krvi a što proizvodi ZDRAVLJE, a zdravlje je lepota sama po sebi.
Takođe i duh. Lepota duha se jasno vidi, što nije bez značaja. Bolesnu i negativnu osobu možete spolja šminkati i „krečiti“ do iznemoglosti ona će ostati troma, apatična, depresivna, nesigurna, „nervozna“ što se sve jasno vidi i po boji kože, ali i kose, nokata a pre svega očiju bez sjaja i živosti.

Istine i zablude o prostim šećerima

 

 

urme gomilatorta komad google

Uobičajeno, šećer je šećer, ne treba uzimati zdravo za gotovo jer je to prenagljeno i samim tim i netačno mišljenje. Ako se pogleda malo bolje, ima razlike, i to suštinske. Beli, industrijski šećer i prosti šećer iz zrelog voća zapravo nemaju nikakve sličnosti, a zajedničko im je samo to što su na prvi dodir jezikom slatki. Međutim, hemijski to su dve sasvim različite materije.

Dok je kristal beli šećer kojim smo preplavljeni, krajnji (i više od toga)  proizvod prerade šećerne repe ili trske (inače našem organizmu prihvatljivih pa i korisnih u svom neprerađenom, celovitom stanju) u organizmu strano telo, strana supstanca, dotle je jednostavni šećer, tj. glukoza iz zrelog voća ne samo koristan i poželjan već je osnovno gorivo na koje naš organizam radi! Tako tvrdnje da previše voća šteti našem pankreasu naprosto nisu tačne. Voće se, dakle može unositi u velikim količinama zavisno od vrste aktivnosti kojima se bavimo, kako fizičke tako i duhovne, odnosno emocionalne, to jest onoliko koliko trošimo energije i kalorija.

Kakva je konkretno razlika između ove dve vrste šećera?

Beli, industrijski šećer jeste artikal za trgovanje kao i svaki drugi, a kako je došlo do toga da se smatra namirnicom za ljudsku ishranu , i još „osnovnom“ ostaje misterija teško odgonetljiva.

Procesom rafinacije šećerne repe, ili trske dobija se melasa odnosno žuti šećer u tečnom stanju koji samom činjenicom da je poluproizvod, donekle, ali samo donekle, može se koristiti i to u sasvim malim količinama u svrhu ljudske ishrane, jer iako je sadržaj repe n a visokim temperaturama u velikoj meri spržen, ipak je nešto od korisnih vitalnih materija „preživelo“ pakao rafinacije, neki, pre svega minerali, dok su vitamini koji teže podnose termičku obradu isparili u vazduh. I da je takav, osakaćen proizvod, u širokoj primeni ni upola zdravstvenih problema ne bismo imali kojih danas imamo a koje za sobom ostavlja beli, rafinisani proizvod! Proizvođaču takav artikal sa rokom trajanja od dve godine nije sasvim idealan, i što da ga proizvodi u većim količinama i time rizikuje da ga u datom roku ne proda i da mu istekom roka trajanja izmakne zarada, kada može da ga „usavršavanjem“ tj. daljim otkuvavanjem dovede do „perfekcije“ i tako ga učini trajnim i pouzdanim u trgovanju.

Krajnji proizvod takvog procesa jeste slatka, sitna kristalna materija koja u sebi ne sadrži ničeg živog ni korisnog ljudskom organizmu, osim zavodljive slasti radi slasti a bez ikakve koristi. Čak štaviše od te materije koja je sasvim strano telo u našim organima i našoj krvi, imamo ne male štete i zdravstvene nevolje. Naime, rečeni beli šećer ima dejstvo droge i kada se nađe u našoj krvi i gušterači izaziva pravu uzbunu. Pankreas da bi se odbranio od agresije proizvodi abnormalno visoke količine insulina i kada se konačno izbori količina insulina naglo pada. Zavisnik onda unosi novu količinu ove supstance ne bi li „podigao šećer“ i gušterača ponovo upire sve svoje snage da proizvede insulin za „obračun“ sa uljezom. I to je tada vrzino kolo u kojem taj naš važan organ vremenom strada i konačno više nije u mogućnosti da proizvodi neophodno potrebni insulin koji će glukozu „transportovati“ do svih, brojnih ćelija. Da skratimo priču, krajnji rezultat je oslabljeni, bolesni pankreas i nedovoljna proizvodnja insulina, stručno: hipoglikemija, odnosno hiperglikemija jer je to trajna „klackalica“ . To trajno stanje poznato je u medicini pod imenom dijabetes melitus, odnosno šećerna bolest tipa 2.

Treba ovde reći da kod posebno teškog oštećenja pankreasa iz rečenih razloga javlja se teža varijanta ove bolesti modernog doba poznata pod imenom dijabetes tipa 1, autoimuno oboljenje koje se smatra neizlečivim jer se u ovom slučaju organizam okreće sam protiv sebe. No ovo je posebna priča i biće svakako detaljno opisana u nekom od narednih članaka.

Sve gore rečeno korišćenjem voćnog šećera jeste izbegnuto na prirodan i elegantan način jer je, slučajno, naša priroda baš korišćenje tog prostog šećera kao pogonskog goriva koje se pokazalo bolje od svih drugih sa kojima je čovek u dugim vekovima i milenijumima eksperimentisao.

Ima tvrdnji da taj voćni šećer tj. glukoza naglo ulazi u krvotok poput belog rafinisanog i isto tako dovodi pankreas u tešku situaciju, što je po svemu racionalnom sudeći, netačno a ponekad i maliciozno plasirano iz raznih razloga.

Voće, ali i neke vrste povrća poput šargarepe ili cvekle, takođe i nekih mahunarki kao što je rogač, npr. u sebi sadrže vlakna koja ne dopuštaju naglo razgrađivanje tih korisnih šećera, i unos u krvi je postepen i prirodan kako najbolje i odgovara našem organizmu i organizam radi prirodnim tempom što mu omogućava dug vek u zdravlju i veselju.

Kako „preživeti“ zimska slavlja i praznike?

 

http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Ovih dana vrh je „sezone“ zimskih svečanosti kada se jede  daleko više nego što je to tokom godine. Sveti Nikola je start niza krsnih slava i dočeka raznih (Nova godina, srpska Nova godina). Posle Božića dolazi sveti Jovan, pa sveti Sava, a ima i onih manje poznatih.

Ovo su, svakako, važni datumi i lepo ih je slaviti. Svi se sećamo krsnih slava iz ovog doba godine koje su nam ostale kao najlepše uspomene iz detinjstva sa obiljem snega i sankama koje jure niz breg. I tada se isto tako jelo obilno no „posledice“ te hedonije behu male i neznatne u odnosu na današnje. Kako to?

U dve-tri poslednje decenije prehrambena industrija je dostigla, čini se, svoj zenit no kvalitet tih artikala drastično je opao a sve se to dogodilo iz bezgranično velikog apetita proizvođača hrane i sve labavije kontrole nadležnih organa. I taj trend, nažalost, se nastavlja a posledice toga jeste rapidno opadanje nivoa zdravlja svetskog stanovništva. Čini se da je na lestvici vrednosti profit stavljen daleko iznad zdravlja i sreće ljudi. Kako se to dogodilo teško je objasniti, zapravo racionalnog objašnjenja i nema. http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Kupovati danas hranu na osnovu reklame i na veru u poštenje proizvođača- biznismena i trgovaca velika je zabluda i direktno podrivanje sopstvenog zdravlja i zdravlja svojih voljenih. Obilje spektakularno krupnog voća i povrća, ali i hemijskim sredstvima „poboljšanog“ izgleda proizvoda životinjskog porekla, mesa na primer, teško je zaobići no krajni rezultat tog zadovoljstva jeste na uštrb vlastitog zdravlja.

Zadovoljiti svoj apetit (koji je neretko nespontan i neprirodan) i svoje ukusne pupoljke ili jesti u granicama normale, a opet sa zadovoljstvom, pitanje je sad. No svako već prema svom karakteru, i sopstvenim vrednostima, odlučuje o tome. A svako preterivanje je neprirodno i opterećuje, pa i truje u doslovnom značenju reči, naše organe pa makar u pitanju bila i najprirodnija hrana, a unositi džank-hranu u velikim, pa i enormnim količinama kako je uglavnom slučaj u ovo vreme, direktni je atak na sopstveno zdravlje. Zato potsetiti i apelovati na umerenost nikada nije suvišno, a benefiti „uzimanja na znanje“ tako nečeg jesu veliki i zaista korisni i značajni.gril na tanjiru free

Zato veoma korisno je steći naviku i analizirati sve što kupujemo na pijaci ili u marketu u svrhu prehrane, a zatim to isto ponoviti i prilikom pripreme, bilo da je termička ili sirova. A najbolje je to raditi i treći put neposredno pred konzumaciju i ako, čak i u toj neodoljivoj situaciji, dođete do zaključka da neki od sastojaka obroka ne zadovoljava kriterijume zdrave ishrane treba smoći snage i odustati od takvog jela i zameniti ga drugim zdravijim i prikladnijm našem organizmu.

Dalje, iako smo nabavili zaista kvalitene „sirovine“ odnosno povrće i ostale namirnice kako biljnog tako i životinjskog porekla (ako takve koristimo, a koristimo) treba ih pažljivo pripremiti da bi koliko je to moguće više zadržale svojih korisnih sastojaka, vitalnih materija koje su našem organizmu najpotrebnije i najkorisnije. Termička obrada bi trebalo da bude na što je moguće nižim temperaturama kada je u pitanju kuvanje i pečenje, a prženje bi najbolje bilo izbegavati što nije nimalo teško, potebno je samo priviknuti se na tako nešto. Dakle dinstanje i pečenje na prikladnim temperaturama.goveđi gulaš free

Ono što svakako treba izbegavati to su rafinisane namirnice, pa makar one bile i „osnovne“ poput rafinisanog ulja, belog brašna i belog šećera i koristiti neuporedivo zdravije i korisnije „zamene“ (mada je, u stvari, obrnut slučaj) u obliku hladno ceđenih ulja (suncokretovo, maslinovo), integralni hleb i peciva najbolje od bezglutenskih žitarica poput kukuruza, prosa i heljde i umesto izuzetno štetnog belog šećera koristiti slatko voće ili eventualno prirodni med, mada je prva varijanta daleko bolja.http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Isto tako i kada su u pitanju pića, bilo alkoholna ili bezalkoholna. Treba razmisliti dobro šta i koliko piti. I treba znati šta se u lepo narasloj peni krigle piva npr. nalazi a što je protiv našeg organizma i u korist profita. Svakako najbolje je piti (umereno) prirodna pića poput vina ili rakije, a umesto šećernih vodica dobrano nadrogiranih i začinjenih nejnemogućnijim hemijskim supstancama, tzv. „sokova“ piti sveže ceđeno voće ili povrće. Nije komplikovano, nije ni teško to izvesti, a nije ni skuplja varijanta kako možda na prvi, površni, pogled izgleda. Treba se samo potruditi.čokoladni kolač free

Znam, lepo je to sve reći ali kako se pridržavati toga kada su ovako velika slavlja? Kako biti umeren u opštem  krkanluku bez limita u restoranu za doček Nove godine? Pa ne opraštamo se od godine svog života (ma kakav bio) svake večeri. Treba se „opustiti“ „dobro zabaviti“ i „izludirati“ i tako je takvih prilika malo! Tako je! Treba i pojesti i popiti ali ne jesti „kao da nam je zadnje“ i ne „popiti pamet“ kako se kaže. Osobi zadovoljnoj svojim životom nije potrebno nikakvo preterivanje i ona spontano ima „merku“ preko koje joj je nemoguće preći a nesrećnim osobama se, u pravilu, događa da se prežderu do povraćanja i prepiju do delirijum tremensa.

Mit o egzogenom holesterolu

 

Hiperlipidemija (o, izraza!) po naški jeste višak masnoća u krvi, vinovnik, možda i  najvećeg broja naših zdravstvenih nevolja. Zvanična medicina holesterol („masni alkohol steroidne strukture“) deli na „endogeni“ i „egzogeni“. Prvi stvara (sintetiše) naš organizam tj. jetra, a drugi, egzogeni unosi se masnoćama životinjskog porekla jer ga biljke ne sadrže!

Da li nam je, uopšte, potreban taj egzogeni holesterol, za koji se tvrdi da je NEOPHODAN jer u suprotnom „može doći do oštećenja jetre i smanjenja pamćenja i koncentracije“.

Ozbiljna nauka o ishrani dokazala je, prilično davno, da je našem organizmu sasvim dovoljan holesterol koji proizvodi jetra i da svaki unešen hranom ima štetno dejstvo! meso na viljuški free

To ne znači da nam masnoće uopšte nisu potrebne i da ih ne treba unositi hranom. Ne! Izvestan, mali procenat (5, a maksimalno 10%) jeste potrebno pre svega iz razloga što se vitamini A, D, E, K apsorbuju u mastima, i još iz nekoliko razloga. Te potrebne masnoće trebaju biti isključivo NEZASIĆENE, dakle, nikako životinjskog porekla. To su, pre svega, polinezasićene masne kiseline, kojih ima naročito u orašastim plodovima. Postoji popularni mit da omega 3 masnih kiselina  ima  najviše u ribljem ulju i ribama uopšte, i da su baš one najkorisnije! Da li je to zaista tako? Sva je prilika da to nije tako i da ih ima i u rečenim orašastim plodovima (orah, lešnik, badem) i te su, štaviše, korisnije po naš organizam samom činjenicom da su biljnog porekla i ne sadrže rečeni holesterol.

Masnoće potrebne našem organizmu bez nekog posebnog napora možemo lako uneti pošto ih sadrže mnoge biljne namirnice ne samo one izrazito masne kao pominjani orašasti plodovi, odnosno semenke suncokreta, bundeve itd. već ih  ima, i to prilično, i u zelenom lisnatom povrću što je manje poznato. Na primer spanać sadrži 15% masnoća. A ono što je gotovo sasvim nepoznato, i voće sadrži određeni, mali procenat masnoća od 1 – 5 %, naravno ne računajući izrazito masne vrste voća poput avokada, koje se takođe mogu bezbedno koristiti, naravno u rečenim, malim, količinama.

Tako, što se tiče masnoća, nije potrebna posebna briga o njima jer pre će se dogoditi da ih unesemo previše nego premalo.

Kako hraniti psa?

 

akita slika google

Pas je karnivor, odnosno mesojed. Kupite mu meso, to je njegova prirodna hrana. I ne samo but već i iznutrice. Ako ste u mogućnosti , kupite mu organski proizvedeno meso sa sertifikatom, biće vam zahvalan. Napredovaće i biće zdrav, a štenad će lepo i pravilno rasti i razvijati se.

Odmah po prestanku dojenja štenad mogu preći na meso u kombinaciji sa živim jajima (kokoška, ćurka, guska, patka…). Meso, razumljivo mora biti bez kostiju, samleveno u mašinici za mlevenje mesa. Dakle, živa jaja i živo meso uključujući i sve iznutrice. Bitno: ništa ne dodavati, tj. ničim ne začinjavati meso i jaja! Nimalo soli, ili, daleko bilo šećera ili bilo kojeg drugog začina koje ljudi, nesmotreno, koriste u svojoj ishrani. To psima jednostavno nije potrebno! Ako mislite da im time činite dobro grdno se varate.

Ništa kuvano psu ne treba davati ako želite da bude zdrav i čio. Gledam nevesele i bolesne pse i nije mi teško da „dešifrujem“ zašto su takvi. Hrana! Jer, poznato je, u prirodi psi lutalice pored miševa koje love rado jedu travu i pa i voće, grožđe na primer.

Mnogi, ako ne gotovo svi, ljubitelji pasa čvrsto su uvereni da svom ljubimcu čine dobro kada mu skuvaju meso ili pripreme bogatu supicu sasvim na način kako to čine sebi. Masnoće, (rafinisana ulja najčešće) komadi mesa, povrće razno i shodno ljudskom načinu ishrane još to varivo i začine kuhinjskom solju! A neki čak u hranu za pse stavljaju i beli šećer! Tako ga direktno vode u bolest. Šećer nije hrana ni za koju vrstu. To uopšte nje hrana već hemijski trgovački artikl!

Znam, mnogi će reći:  ako psu dajem živo meso postaće izrazito agresivan i ujedaće sve redom: domaće životinje, živinu pa i ljude! Budite sigurni da se to neće dogoditi i da to nije ništa drugo do predrasuda i mit. Pas će biti agresivan ukoliko (i koliko) vi to želite i od njega napravite nasilnika iz ko zna kojeg razloga. Čak i, kako se smatra, agresivne rase po svojoj prirodi i genima kao štoje npr. staford  neće biti napadne ako ih vaspitate, odnosno obučite da ne napadaju! Znam pse rečene rase koji nisu ni malo napadni. Jer, štene liči na majku a odrastao pas na vlasnika!haski slika google

Najgora moguća ishrana je kupovati svom psu raznu granuliranu hranu razne „dehidrate“. Rečeni dehidrati su naprosto banalna trgovina i nisu za ishranu pasa i drugih kućnih ljubimaca, karnivora. Upamtite: ne činite mu dobro, niti mu uzvraćate njegovu bezuslovnu ljubav time što mu dajete dehidrate i kuvanu hranu. Dapače!

Sigurno ste primetili da pas neretko odbija da jede te trgovačke artikle i naprosto gladuje. Zar vam to ništa ne govori? Znam da mnogi vlasnici pasa pribegavaju lukavstvima i trikovima ne bi li svog psa „navukli“ na rečene dehidrate, ali pas je pametno biće i to će odbijati koliko god je moguće. Uzeće tek, preko volje, kada ga prazan želudac na to primora, inače ne.

 

Kako se snabdeti kalorijama u zimskim mesecima?

Jedan od glavnih argumenata „drugog tabora“ odnosno osoba koje se hrane standardnom, konvencionalnom termički obrađenom hranom jeste da biljna hrana i još sirova, ne može obezbediti dovoljno kalorija za naporne fizičke aktivnosti, a pogotovu ne može nas zaštiti od većih hladnoća.

U ovom postu pokušaću da dam argumente da gornja tvrdnja ne stoji. Šta je potrebno jesti  (i koliko) da bi smo uneli dovoljan broj kalorija i za najteže fizičke aktivnosti i bili dobro „ugrejani“ tokom zimskih meseci? Može li na taj zahtev presno voće, povrće i orašasti plodovi dati pravi odgovor?

Često se tvrdi da voće i povrće nisu dovoljno kalorični i ne mogu dati potrebnu energiju za veće napore. Ovo se može odnositi samo na povrće, ali veganska presna hrana ne sastoji se samo od povrća, koje je značajno, pre svega sa stanovišta unosa neophodnih mineralnih materija. Istina, i ono kaloričnije povrće poput graška, mladog zamrznutug „nosi“ samo 42 kalorije na 100 grama, a kukuruz šećerac 86, ali je zato voće znatno kaloričnije pogotovu ono iz tropskih krajeva, sa manjim procentom vode i većim procentom jednostavnih šećera, poput urmi 277 kalorija na 100 grama, smokava a takođe i suvog grožđa pa i banana, sa nešto manje kalorija. orasi free

Orašasti plodovi i semenke suncokreta veoma su značajni „nosioci“ kalorija. Tako naš, domaći orah ima 654 kalorija na 100 grama a semenke suncokreta 570 kalorija! Kako je, međutim nepreporučljiva veća količina masnoća pa bile one i iz sirovih orašastih plodova i semenki, to ćemo više koristiti rečene urme, smokve i suvo grožđe a manje orašastih plodova bogatih mastima.

Računica je prosta: ako tokom dana, od jutra do večeri, unesemo npr. 400 grama sa vodom izmešanih urmi u obliku smutija, što nije kako na prvi pogled izgleda prevelika količina jer se, razumljivo, ne unose odjedanput već se piju u obliku gustog soka iz blendera tokom dana, to je 4 x 277 = 1108 kalorija.

Pedest grama oraha, a po velikoj zimi možemo tokom dana uneti i 100 grama, što je 654 kalorija. Dalje, pakovanje 450 grama zamrznutog mladog graška daje 189 kalorija, plus pakovanje 450 grama zamrznutog kukuruza šećerca koje „nosi“ 387 kalorija. Ukupno kalorija: 2338 što je za prosečne aktivnosti dovoljno. A tu je i najmanje kilogram nekog voća sa većim procentom vode poput jabuka, narandži ili mandarina. Razume se, sportisti i radnici na građevini povećaće unos kako kaloričnog voća tako i orašastih plodova i suncokretovih semenki.

"Priroda leči a lekar brine o bolesniku" Hipokrat

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 42 drugih pratioca