Urme (Datule)

 

 

   urme gomila

 

 

Zima je  doba kada umesto sezonskog, domaćeg koristimo više voće iz tropskih krajeva kojeg je ponuda, istina, barem u prestonici bogata (kvalitet i količina hemikalija kojim je, neminovno tretirano, jeste posebno pitanje) a i cene su relativnio prihvatljive.

Banane, ananas, urme, narandže, mandarine (klementine), mango, nar, papaje, kivi, kaki (japanska jabuka), kokosov orah, avokado…čak i takva egzotika kao što su kumkvat i japanska trešnja!

Ono što mi je sasvim zagonetno, kako je moguće da npr. banana u Srbiji gotovo da i nema organski proizvedenih sa vidljivom oznakom relevantne firme, šire (evropski) poznate?! Kako je moguće da npr. „Fair trade“ uopšte nije prisutan dok u susednoj Hrvatskoj posluje?!

Takođe i urme (o kojima je ovde reč) ne mogu se naći organski proizvedene. Dominira ona čudnim, nepotrebnim i nemogućim postupkom kandiranja „popravljena“ i „usavršena“. Cene ovog savršenog i nenadmašnog voća u prestonici kreću se od 360 do 750 dinara za kilogram.

Sad, da li su ove kojih, po paprenoj ceni,  ima u rinfuznom stanju po hipermarketima zaista znatno kvalitetnije, a kojima se, usput rečeno, ne zna poreklo ( i pored suprotne reklame trgovca jasno uočljive u marketu) od onih na prestoničkim pijacama koje koštaju 200 dinara za kutiju od 600 grama na kojoj su podaci o poreklu (Iran) i ime proizvođača, uz obavezno: 100% natural?    urme, nekoliko komada

Na prvi pogled i probu, i jedne i druge su dobre, ali tako je samo na prvi pogled jer se pouzdano ne može tvrditi da su sasvim kvalitetne i upotrebljive u ljudskoj ishrani bez, eventualnih, loših posledica.

Lično, ovo najslađe i superiorno voće koje mi prija i daje dovoljno glukoze za svakodnevne aktivnosti koristim u većim količinama, naročito u zimskim mesecima jer dobro „greju“ odnosno veoma su  kalorične, zapravo najkaloričnije su od sveg voća sa 277 kalorija na 100 grama. Ovo je svakako voće svih krajnjih vrednosti: najmanji procenat vode (na 100 grama 21 gram vode), najmnji procenat masti, samo 1%, i proteina samo 2%, ali zato jednostavnih ugljenih hidrata čak 97%. Da bi skup krajnosti bio kompletan za to su se „pobrinula“ vlakna sa rekordnih 7 grama na 100 grama plodova. Kako  je ovo voće prepuno voćnog šećera i prilično suvo, tj. koncentrisano, najbolje ga je potopiti preko noći u vodu (nikako iz vodovoda) i ujutru dobro izmešati. Dobija se fantastičan, gusti, napitak. Ili  izvaditi koštice i izblendati sa kvalitetnom vodom.

Na kraju nešto detaljnije o materijama koje ovo čudesno voće sadrži. Tu je pre svega znatna količina veoma potrebnog kalijuma ali i drugih minerala i vitamina: kalcijum, sumpor, selen, mangan, magnezijum, bakar…Takođe i vitamina: A, K, riboflavina, niacina, tiamina, folata…

 

Trigliceridi

torta free

Ove masne kiseline, uz LDL holesterol, predstavljaju danas najveću zdravstvenu nevolju čovekovu. Ogroman broj ljudi ne zna kako da se izbori protiv ove moderne pošasti, i u očaju spremni su na sve hemijske lekove i na sve suplemente, istina manje opasne od hemijskih, ali uglavnom placebo efekta.

Kako nastaju trigliceridi?

Goleme su količine trans-masnoća  koje se nalaze u industrijskim artiklima kao što su hidrogenizovana biljna ulja i njihovi brojni derivati poput margarina i sličnog. Beli šećer i na stotine i hiljade proizvoda u čijoj se osnovi on nalazi, jesu ono što se naziva RAFINISANI KARBO HIDRATI, zapravo prazne kalorije. Ogromne i zastrašujuće količine što većina ljudi danas unosi ovih veštačkih tvorevina dakako ne mogu se asimilovati, pogotovu kod sedelačkog načina življenja, već se deponuju u jetri koja ih pretvara u salo i slaže na određenim delovima tela. No još veća nevolja je njihovo krajnje loše dejstvo na krvne sudove.ulje rafinisano 3 flaše b92

Moda neprekidnog grickanja raznih, na visokim temperaturama prženih biljaka, kao što su kikiriki, semenke razne i ponajviše krompir u artiklu zvanom čips obilno zalivenih bogatim izborom šećernih vodica, nivo triglicerida podiže do neslućenih visina, i onda drž – ne daj, spasavaj goli život. Obilje posla za zvaničnu medicinu.

Šta lekari „prepisuju“ kao lek protiv ove nevolje koja je proizvod autodestruktivne navike grickanja i prejedanja preko svake mere i rezona. Na prvom mestu to su kapsule ribljeg ulja kojima se pridaje značaj čarobnih supstanci. Da li se ovim problem rešava? Ni približno, već se samo požar gasi. Evidentan problem se samo zataškava i prolongira.

Kako se rešiti na pravi i efikasan način triglicerida?

Svakako najbolje rešenje je NE UNOSITI proizvode na bazi trans-masnoća i ne koristiti beli šećer u ma kojem obliku od mali milion proizvoda na tržištu. Jednostavno zar ne? Ali to znači ne jesti čokoladu, torte, sladoled, kroasane, čips i brojne druge grickalice. I ne piti koka-kolu, niti industrijske „sokove“, ali ni alkohol jer se i on u jetri transformiše u trigliceride.

Pa šta onda jesti i piti? Iako na prvi (i svakako prenagljen i pogrešan) pogled ovo izgleda nemoguća misija, nije toliko teško odreći se ovih ukusnih otrova. Dakle, čovekova iskonska potreba za slatkim, danas od strane industrije dobrano zloupotrebljena, može se na jednostavan  i zdrav način zadovoljiti unosom VOĆA bilo sirovog, sezonskog bilo sušenog ili duboko zamrznutog. Šta je slađe od dobro sazrelog grožđa, krušaka ili smokava? A umesto koka-kole sok u pravom smislu reči, od recimo maline ili narandže.

A potreba (pre će biti vekovna, loša, navika) za masnoćama može se lako zadovoljiti unosom oraha, badema, lešnika, semenki suncokreta i bundeve. Veoma ukusne poslastice sa voćem, rečenim koštunjačama i integralnim brašnom po svom ukusu nimalo ne zaostaju od onih spravljenih od belog šećera, hidrogenizovanog biljnog ulja i belog brašna!

Unošenjem prirodnih namirnica osim pravog užitka imaćemo i dobro zdravlje bez rizika da nam se arterije začepe i izgubimo ono najdragocenije: sam život!

Kao ilustraciju stepena zbunjenosti kada je u pitanju zdravlje i zdrav način življenja danas, prilažem nekoliko komentara (odnosno pitanja za lekara) na temu trigliceridi sa www.b92.net

  1. Vec par meseci imam problema sa gorusicom i povremeno osecam bol u zelucu.Kada popijem ranisan malo se smiri,trigliceridi su mi sada 7,a holesterol 7,5.Inace imam problema sa usporenim radom stitne zlezde i pijem letrox od 50. Pocela sam da pijem kapi od articoke i
    Da li da nastavim sa tim kapima?
    Mozete li mi preporuciti neki lek?
    Jako me brinu poviseni trigliceridi.:-(
    (Goga, 31. mart 2014 08:18)

# Link komentara

Preporučujem (+6)

Ne preporučujem (0)

Šta je ovo

 

  1. Nivo triglicerida 20.5 holesterola 15. Osecam se grozno. Na internetu sam pronasla prof.dr.Stokic. Primila me je i prepisala terapiju od koje sam zavrsila na internom. Posle oporavka od nedelju dana dobila sam samo lek roxer 150 mg.Pocela sam da ga koristim dva dana. Daj Boze da bude OK. Uporedo sa lekom prijem belo vino sa 10 struka ruzmarina odlezano 25 dana. Nadam se najboljem Ali ove privatne klinike bolje da im odmah date 100-200 E da ne doziite ovo sto sam ja.
    (vesna cosovic, 25. februar 2014 09:15)

# Link komentara

Preporučujem (+4)

Ne preporučujem (0)

Šta je ovo

Postovanje

Imam 25 godina i problema sa trigliceridima. Moja tjelesna tezina je 56 kg. Nikada nisam imala tezinu vecu od 60 kg. Zanima me koji mogu biti razlozi mog problema sa trigliceridima i sta moze uzrokovati kao posljedice, da li je opasno za moj zivot.
Da li je moguce da stres moze biti razlog mog problema.

Unaprijed zahvalna
(enna, 19. novembar 2012 14:13

Doba na suncu

 

Nekada nas je silno zanosila pesma sa gornjim imenom. Beše to „apsolutni hit“. Koliko mi je bila zanimljiva rečena pesma, toliko mi beše interesantan izvođač, sasvim prirodnog izgleda, romantični lik sa gitarom imenom Terry Jacks. Kasnije sam saznao nešto više o njemu. Tery Jacks 1974

Iako je stvorio jednu od najprodavanijih muzičkih numera svih vremena (Seasons in the Sun ) njega karijera jednostavno nije privlačila. Opredelio se za život u prirodi, ekologiju i zaštitu kanadskih šuma! To me je, naravno, fasciniralo jer sam slične ideje oduvek imao…Do dana današnjeg sam ostao poklonik njegovog stvaralaštva, ali i njegove životne filozofije.

Čovek jeste biće koje bez sunca, čistog vazduha, čiste pijaće vode i prirodne hrane jednostavno ne živi već samo vegetira. I zato dok traju zimski meseci „ni živi smo, ni mrtvi“ tavorimo i čekamo da sunce pobedi zimu i i svojim blagotvornim zracima nas usreći. Tako smo naprosto „skrojeni“… Poznato je da se u kasnu zimu najviše umire u godini. To je zato što organizam tokom zime potroši sve rezerve sunca koje je tokom letnjih meseci akumulirao u sebi. I zato, što su rezerve sunca u telu veće, otpornost i imunitet su jači. Donekle se taj nedostatak sunca kompenzuje prirodnom, biljnom hranom koja je putem fotosinteze „deponovala“ sunce u plodovima. Zbog toga su ljubitelji biljne hrane u velikoj prednosti ispred ljubitelja životinjskih produkata.

Sunce je izvor života, ne kaže se uzalud. Pod njegovim božanstvenim zracima sve raste i napreduje. Gledam biljke u bašti, tokom zimskog perioda ni traga od njih a sa prvim zracima odmah se pomaljaju iz zemlje i brzo napreduju…Ogoljeni predeli tokom aprila odenu novo „ruho“ i postaju radost za oči i dušu.

Bog je čoveka stvorio da živi na otvorenom, u prirodnom okruženju. Da jede prirodnu, biljnu hranu, pije izvorsku vodu, udiše čist vazduh i sunča svoje telo. Da seje povrće i kosi žito. Uveče kada završi rad u polju da večera, poigra se sa decom i ode na počinak. Ujutru sa prvim sunčevim zracima da ustane odmoran, čio i radostan što je živ i zdrav.

Nekada, i ne tako davno čovek nije znao za teške bolesti, a nešto kao hronični stres nije ni postojalo. A tako bi bilo i danas da nije tražio „hleba preko pogače“ i odmetnuo se u grad, leglo svih njegovih nevolja. Iz dobre namere umesto zdravlja, ljubavi, pobožnosti i sreće izabrao je bolest, hronični stres, egoizam i golemu nesreću. Sam pao sam se ubio, rekli bi na selu.

Ipak, nije kasno još uvek da se „trgne“ i vrati se na stare staze slave… Romantični lik sa početka ove priče mogao bi biti dobar primer, uzor i inspiracija. Zbog toga poslušajte njegovu pesmu. Nekom može pomoći da pređe Rubikon i vrati se životu.

http://www.youtube.com/watch?v=b5GEqjQETUM

 

Kako konzervisati sremuš?

 

SREMUŠ wiki

Zima je doba koje je oskudno svežim namirnicama potrebnim našem organizmu. Vesnici proleća u našim krajevima su sremuš i kopriva jer prvi stižu i time popravljaju ponudu prave, prirodne i autentične hrane. Zato ih treba koristiti u ovom periodu godine SVAKODNEVNO jer su puni vitalnih materija koje čine dobro organizmu. (Sremuš sadrži obilje C vitamina, najviše u listu, zatim alin, uljanu materiju, etarsko ulje i obilje minerala).

Za razliku od koprive koja se tokom godine obnavlja, naročito u kasnu jesen, (iako je, ipak najbolja ona rana, aprilska) sremuš traje relativno kratko, nekih 20-30 dana dok ne procveta i počne da pravi lukovicu. Listovi se sakupljaju, najčešće, tokom aprila iako se ponekad javi i u martu.

Pošto ga nema u ostalim mesecima treba ga maksimalno iskoristiti pa i sačuvati, odnosno konzervisati za kasnije. Koristi se najčešće u obliku salate ali i u obliku soka odnosno šejka ili kremaste mase iz blendera. Takođe može i u raznim kuvanim jelima, supama, čorbama itd. što je nepovoljnija varijanta jer se zagrevanjem gubi dosta vitalnih sastojaka. Sremuš slika sa wikipedie

Sremuš koristim u svojoj ishrani već više od dve decenije i sa velikim zadovoljstvom idem u berbu. Imam stari običaj da u šumu ponesem plastičnu laganu posudu, malo maslinovog ulja i malo morske soli, i netom ubrane listove viljuškom dobro izmešam sa rečenim dodacima. Moj organizam, u priličnoj meri „izgladneo“ za blagotvornim supstancama ove izvanredne biljke zahvalno prima pripremljeno jelo i to pokazuje boljim funkcionisanjem

Sveži sremuš je izvanredna namirnica no kod njega je priličan problem kako ga sačuvati, „konzervisati“ za mesece u kojima ga nema u prirodi. Sve sam mogućnosti, vremenom isprobao, kao što su duboko zamrzavanje i sušenje, i ništa od toga se nije pokazalo kao dobro rešenje. Zamrznuti listovi posle odmrzavanja (za razliku od koprive, recimo) ni približno nisu ono što su u svežem stanju. Takođe ni osušeni listovi nisu se pokazali ni približno kvalitetni kao oni sveži, čak je ovo i lošija mogućnost od  zamrzavanja. Osušeni listovi sremuša gotovo da više i nisu sremuš, već prazni listovi jer sve što vredi naprosto je sa vodom isparilo.

Ipak, eksperimentišući dalje došao sam do sledećeg. Veće količine svežeg sremuša kojeg sam jednom prilikom prikupio naprosto sam izblendao sa vodom. Dobije se gusti ili ređi sok sa potpuno očuvanim sastojcima. Kako iz ove veoma korisne biljke svi sastojci brzo oksidišu i izgube se to je potrebno dobijeni sok odmah uliti u plastične flaše i duboko zamrznuti. Ovaj način se je pokazao najboljim u očuvanju ove vredne biljke, zato se može preporučiti.

Kako je sadržaj soka, slično soku od belog luka, veoma koncentrisan, to bi najbolje bilo sok uliti u flašice od dva i tri decilitra kako bi se odleđena flašica mogla potrošiti u kratkom roku, tokom jednog dana jer nije dobro ponovo ga zamrzavati. Dakle, sav sok treba iskoristiti u što kraćem roku, bilo kao sok bilo kao začin za druga jela, poput krompira, graška, boba i drugog povrća. Svakako ne treba preterivati u dnevnom unosu pošto je, kako je rečeno, sremuš koncentrisana biljka prilično žestokog sadržaja.

Na kraju treba reći da se sremuš može „konzervirati“ i u obliku tinkture što je isto dobar način, ali tu je problem što se tinktura ne pripravlja na baš jednostavan način, a ceo postupak, poželjno je, još jednom ponoviti. A tu je problem plus i alkohol koji služi kao baza tinkture

Ima li gazda dušu?

jahta free

Raditi a ne biti plaćen za svoj rad gore je nego biti mrtav, zapisao je davno Džek London. Danas ove reči zvuče čudno i nemoguće, a autor je – da čudo bude veće – bio osvedočeni ubermenš i sledbenik filozofije Fridriha Ničea!

Ništa normalnije je, u naše vreme, da gazda tretira radnika kao „potrošni materijal“ i kolateralnu štetu. Ode jedan dođe drugi, vrlo važno! Bitno je da radnja radii da se „šuške“ slažu jedna na drugu. To što taj nesrećnik ima porodicu i sitnu decu, njegov je problem. Šta će mu deca kad nije gazda?

Ovakvo stanje, danas rašireno je u svetu, i običan čovek ga prihvata kao „normalan poredak stvari“ iako platu koja život znači nije primio više meseci a dobiće je kada se gazdi ćefne i kada gazdarica, konačno, aminuje isplatu.

Oni hrabri pojedinci (retki kao meteori) koji se usude da zakucaju gazdi na kućna vrata i zatraže svoju krvavo zarađenu crkavicu redovno dobiju batine, istina ne odmah tu ispred vrata, već pošto uđu u raskošno opremljen hodnik i za njima se zaključaju vrata da kojim slučajem ne pobegnu pre „temeljne obrade“ i „izmene ličnog opisa“. Ovakvi slučajevi nisu retkost.

Šta radi uniformisana vlast u ovakvim situacijama kojoj je u opisu posla da štiti građane od napasnika? Pa izaćiće „na lice mesta“da ustanovi šta se „zapravo dogodilo“ (ako i to uradi). Napraviće zapisnik, pa i, u svrhu predstave, možda će i privesti siledžiju ali će ga, budite sigurni, ubrzo i pustiti. Forma će biti ispunjena (ali čak ni to se ne dešava uvek), no poredak stvari ni za dlaku se neće promeniti, a taj je da je gazda vlasnik tela i duše svog nameštenika, i da shodno svom položaju, sa navedenim može da postupi kako želi i kako mu njegova, neretko, psihopatska duševna konstitucija nalaže.

A zna se: vlast je bolećiva spram parajlija, kako i zbog čega sam dragi Bog će znati. Normalnom čoveku ovo će ostati večna tajna, a neki enfan teribl reći će da država i lovatori žive u simbiozi pa nije razumno očekivati da budu jedni protiv drugih.

Vernici skalpela (Petruša bi u Ženevu)

Scalpel-Surgery_83006-150x150 narandža free

– A đe mene riječ, jadan?

– Pa zašta će tebe, Petruša, riječ?

– Kako, zašta će mi?…toliki naši ljudi na položaju u Bijograd…pa da me zapade ijedna aperacija…ne bi ga bogomi kamenila…no, vala, nijedna!

– Jel moooguuućeee?!…ne mogu vjerovati???…Ti dosle nijesi NIJEDNOM aperisana???!!!

– Ja bogomi, nijednom!

– Je li ovo ljuuudiii moguuuućeee???

– (Ne mogu vjerovati???) glas iz publike

– Kad ti velim da je tako…moguće!

– Uuuuuu!!!… pa to je za mene novost!…A od čega si ti bolesna?

– Pa… ne vidim ka najbolje

– (Kako ne vidi?… vidi…vidi) glas

– Ne vidim, jadan, ka nekad…Šta je tebi?

– Oli Petruša da te ja vodim kod mojega kirurga?!… A?

– Oću…kako neću?… taj tvoj kirurg, evo već pet godina aperiše slepo crijevo Milu Marinku… pa šta učinje?… Ništa!… Kake vajde?… Nikake

– Vidjećeš ti kaki je on stručnjak!… samo da ga pronađem…

– Daj, Joviša… ne tandaraj… sjedi dolje!… Ajde!

– Pa đe bi ti Petruša voljela da se aperišeš?

– Ako može, vala, ja bi najviše voljela u Ženevu

– (Aaaaa?!… I ja bi u Ženevu!) glas

– U Ženeeeevu???… Pa da ja to zapišem!… A?

– Zapiši

– I sad, da predložim da se sa našijem ljuđima, gore u Bijograd, počne razgovor o odlasku Petrušinom u Ženevu!… Da se otlen počne… slažete li se?!

– Slaaaažemooo!!!

– Prema tome!… Prema tome!… Sastanak sa dnevnim redom: „Razvoj ovoga kraja“ ovim je – gotov!

Iz tv serije: „Volim i ja nerandže no trpim“

Kako ojačati imunitet?

veverica free Može se komotno reći da je oslabeli imunitet u životinjskom svetu specifičnost jedino ljudske vrste. Nešto kao slab imunitet kod životinja u prirodi naprosto ne postoji! Usled čega dolazi do pojave oslabljenog imuniteta? Svakako, pod broj jedan to je pitanje ishrane. U prirodi, podrazumeva se da svaka životinjska vrsta jede hranu koja joj je namenjena od Boga i od Prirode. Tako bi trebalo da bude i kod čoveka. Nekim neverovatnim i nesrećnim razvojem događaja tokom istorije, dogodilo se da je čovek malo-pomalo svoje autentične namirnice ostavljao po strani i prihvatao surogate, odnosno veštačke tvorevine koje imitiraju hranu i koje su po (veštačkom) ukusu „učinkovitije“ na nepce, odnosno imaju agresivno i „neodoljivo“ dejstvo na naše čulo ukusa. Čovek je, dakle, poverovao da je ono što je veštački ukusno, tj. napadno ukusno (i osim toga šareno upakovano) bolje i korisnije po njegov organizam od onoga što mu je predodređeno, i to je, može se reći, tragična zabluda. I otuda bolesti, koje u prirodi među slobodnim životinjama jednostavno ne postoje. Zamislite da divlji konj, slon ili jelen jedu kroasane sa „eurokremom“, viršle ili sir, i umesto izvorske vode piju koka-kolu ili pivo! Koliko bi dugo bili zdravi sa takvom vrstom hrane i takvim pićima?devojka na konju free Dakle iz ishrane treba odlučno izbaciti SVE namirnice životinjskog porekla a takođe i SVE rafinisane, jer su to nejestive materije, strano telo u ljudskom organizmu. To je prvi i glavni preduslov u preokretanju, odnosno izlečenju (u pravom smislu reči) teških hroničnih bolesti, pa i onih najtežih, autoimunih poput AIDS-a, multiple skleroze ili dijabeta tipa 1. Danas su masovno prisutne iluzije da se imunitet može poboljšati raznim „čarobnim supstancama“ poput raznih kapsula što je samo beskrupulozna vrsta trgovine a daleko od toga da je to rešenje problema. Drugo, sve i da jedemo savršenu najprirodniju hranu ukoliko se malo krećemo opet nećemo biti sasvim zdravi. Čovek je stvoren da se kreće i da radi rukama i nogama, to je njegova priroda, uostalom kao i kod drugih životinja u prirodi. Srna, npr. kada bi samo jela, odnosno pasla travu, i spavala ne bi bila zdrava. Zato životinje zatočene u zoološkim vrtovima najčešće nisu zdrave, i žive – kao i čovek koji ih je u svrhu svoje zabave zarobio – uz pomoć hemijskih lekova.jagode lepa free Samo kretanje odnosno vežbanje u danas popularnim „teretanama“ ili u stanu  (pokraj ispravne ishrane) opet nije dovoljno za zdrav život, tj. dobar munitet. Treba još udisati čist vazduh svakodnevno, a takođe biti više sati dnevno na suncu. Uz to potrebno je unositi dovoljne količne čiste pijaće vode, nikako one iz vodovoda, i spavati u, za spavanje namenjeno vreme, tj. kada padne mrak ili nedugo posle toga jer se tada oslobađa za imunitet neophodni hormon melatonin. Uz gore rečeno neophodno potrebna je emocionalna harmonija tj. život bez stresa, jer sve rečeno malo će biti od koristi ako smo stalno pod stresom i  depresivni. Takođe i pozitivnost i vera u Boga su potrebni. Dakle, imunitet je skup (celina) više elemenata srećno i skladno ukomponovanih, a nikako ispijanje pilula i kapsula, niti unošenje u organizam izdvojenih i ekstrahiranih „čarobnih“ biljaka. Samo CELINA donosi jak imunitet koji nas efikasno štiti od nebrojenih ataka na naš organizam. I na tome treba raditi svakodnevo i istrajno, jer boljeg i efikasnijeg rešenja naprosto – nema.

"Priroda leči a lekar brine o bolesniku" Hipokrat

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 39 drugih pratioca