Kako „preživeti“ zimska slavlja i praznike?

 

http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Ovih dana vrh je „sezone“ zimskih svečanosti kada se jede  daleko više nego što je to tokom godine. Sveti Nikola je start niza krsnih slava i dočeka raznih (Nova godina, srpska Nova godina). Posle Božića dolazi sveti Jovan, pa sveti Sava, a ima i onih manje poznatih.

Ovo su, svakako, važni datumi i lepo ih je slaviti. Svi se sećamo krsnih slava iz ovog doba godine koje su nam ostale kao najlepše uspomene iz detinjstva sa obiljem snega i sankama koje jure niz breg. I tada se isto tako jelo obilno no „posledice“ te hedonije behu male i neznatne u odnosu na današnje. Kako to?

U dve-tri poslednje decenije prehrambena industrija je dostigla, čini se, svoj zenit no kvalitet tih artikala drastično je opao a sve se to dogodilo iz bezgranično velikog apetita proizvođača hrane i sve labavije kontrole nadležnih organa. I taj trend, nažalost, se nastavlja a posledice toga jeste rapidno opadanje nivoa zdravlja svetskog stanovništva. Čini se da je na lestvici vrednosti profit stavljen daleko iznad zdravlja i sreće ljudi. Kako se to dogodilo teško je objasniti, zapravo racionalnog objašnjenja i nema. http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Kupovati danas hranu na osnovu reklame i na veru u poštenje proizvođača- biznismena i trgovaca velika je zabluda i direktno podrivanje sopstvenog zdravlja i zdravlja svojih voljenih. Obilje spektakularno krupnog voća i povrća, ali i hemijskim sredstvima „poboljšanog“ izgleda proizvoda životinjskog porekla, mesa na primer, teško je zaobići no krajni rezultat tog zadovoljstva jeste na uštrb vlastitog zdravlja.

Zadovoljiti svoj apetit (koji je neretko nespontan i neprirodan) i svoje ukusne pupoljke ili jesti u granicama normale, a opet sa zadovoljstvom, pitanje je sad. No svako već prema svom karakteru, i sopstvenim vrednostima, odlučuje o tome. A svako preterivanje je neprirodno i opterećuje, pa i truje u doslovnom značenju reči, naše organe pa makar u pitanju bila i najprirodnija hrana, a unositi džank-hranu u velikim, pa i enormnim količinama kako je uglavnom slučaj u ovo vreme, direktni je atak na sopstveno zdravlje. Zato potsetiti i apelovati na umerenost nikada nije suvišno, a benefiti „uzimanja na znanje“ tako nečeg jesu veliki i zaista korisni i značajni.gril na tanjiru free

Zato veoma korisno je steći naviku i analizirati sve što kupujemo na pijaci ili u marketu u svrhu prehrane, a zatim to isto ponoviti i prilikom pripreme, bilo da je termička ili sirova. A najbolje je to raditi i treći put neposredno pred konzumaciju i ako, čak i u toj neodoljivoj situaciji, dođete do zaključka da neki od sastojaka obroka ne zadovoljava kriterijume zdrave ishrane treba smoći snage i odustati od takvog jela i zameniti ga drugim zdravijim i prikladnijm našem organizmu.

Dalje, iako smo nabavili zaista kvalitene „sirovine“ odnosno povrće i ostale namirnice kako biljnog tako i životinjskog porekla (ako takve koristimo, a koristimo) treba ih pažljivo pripremiti da bi koliko je to moguće više zadržale svojih korisnih sastojaka, vitalnih materija koje su našem organizmu najpotrebnije i najkorisnije. Termička obrada bi trebalo da bude na što je moguće nižim temperaturama kada je u pitanju kuvanje i pečenje, a prženje bi najbolje bilo izbegavati što nije nimalo teško, potebno je samo priviknuti se na tako nešto. Dakle dinstanje i pečenje na prikladnim temperaturama.goveđi gulaš free

Ono što svakako treba izbegavati to su rafinisane namirnice, pa makar one bile i „osnovne“ poput rafinisanog ulja, belog brašna i belog šećera i koristiti neuporedivo zdravije i korisnije „zamene“ (mada je, u stvari, obrnut slučaj) u obliku hladno ceđenih ulja (suncokretovo, maslinovo), integralni hleb i peciva najbolje od bezglutenskih žitarica poput kukuruza, prosa i heljde i umesto izuzetno štetnog belog šećera koristiti slatko voće ili eventualno prirodni med, mada je prva varijanta daleko bolja.http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Isto tako i kada su u pitanju pića, bilo alkoholna ili bezalkoholna. Treba razmisliti dobro šta i koliko piti. I treba znati šta se u lepo narasloj peni krigle piva npr. nalazi a što je protiv našeg organizma i u korist profita. Svakako najbolje je piti (umereno) prirodna pića poput vina ili rakije, a umesto šećernih vodica dobrano nadrogiranih i začinjenih nejnemogućnijim hemijskim supstancama, tzv. „sokova“ piti sveže ceđeno voće ili povrće. Nije komplikovano, nije ni teško to izvesti, a nije ni skuplja varijanta kako možda na prvi, površni, pogled izgleda. Treba se samo potruditi.čokoladni kolač free

Znam, lepo je to sve reći ali kako se pridržavati toga kada su ovako velika slavlja? Kako biti umeren u opštem  krkanluku bez limita u restoranu za doček Nove godine? Pa ne opraštamo se od godine svog života (ma kakav bio) svake večeri. Treba se „opustiti“ „dobro zabaviti“ i „izludirati“ i tako je takvih prilika malo! Tako je! Treba i pojesti i popiti ali ne jesti „kao da nam je zadnje“ i ne „popiti pamet“ kako se kaže. Osobi zadovoljnoj svojim životom nije potrebno nikakvo preterivanje i ona spontano ima „merku“ preko koje joj je nemoguće preći a nesrećnim osobama se, u pravilu, događa da se prežderu do povraćanja i prepiju do delirijum tremensa.

Mit o egzogenom holesterolu

 

Hiperlipidemija (o, izraza!) po naški jeste višak masnoća u krvi, vinovnik, možda i  najvećeg broja naših zdravstvenih nevolja. Zvanična medicina holesterol („masni alkohol steroidne strukture“) deli na „endogeni“ i „egzogeni“. Prvi stvara (sintetiše) naš organizam tj. jetra, a drugi, egzogeni unosi se masnoćama životinjskog porekla jer ga biljke ne sadrže!

Da li nam je, uopšte, potreban taj egzogeni holesterol, za koji se tvrdi da je NEOPHODAN jer u suprotnom „može doći do oštećenja jetre i smanjenja pamćenja i koncentracije“.

Ozbiljna nauka o ishrani dokazala je, prilično davno, da je našem organizmu sasvim dovoljan holesterol koji proizvodi jetra i da svaki unešen hranom ima štetno dejstvo! meso na viljuški free

To ne znači da nam masnoće uopšte nisu potrebne i da ih ne treba unositi hranom. Ne! Izvestan, mali procenat (5, a maksimalno 10%) jeste potrebno pre svega iz razloga što se vitamini A, D, E, K apsorbuju u mastima, i još iz nekoliko razloga. Te potrebne masnoće trebaju biti isključivo NEZASIĆENE, dakle, nikako životinjskog porekla. To su, pre svega, polinezasićene masne kiseline, kojih ima naročito u orašastim plodovima. Postoji popularni mit da omega 3 masnih kiselina  ima  najviše u ribljem ulju i ribama uopšte, i da su baš one najkorisnije! Da li je to zaista tako? Sva je prilika da to nije tako i da ih ima i u rečenim orašastim plodovima (orah, lešnik, badem) i te su, štaviše, korisnije po naš organizam samom činjenicom da su biljnog porekla i ne sadrže rečeni holesterol.

Masnoće potrebne našem organizmu bez nekog posebnog napora možemo lako uneti pošto ih sadrže mnoge biljne namirnice ne samo one izrazito masne kao pominjani orašasti plodovi, odnosno semenke suncokreta, bundeve itd. već ih  ima, i to prilično, i u zelenom lisnatom povrću što je manje poznato. Na primer spanać sadrži 15% masnoća. A ono što je gotovo sasvim nepoznato, i voće sadrži određeni, mali procenat masnoća od 1 – 5 %, naravno ne računajući izrazito masne vrste voća poput avokada, koje se takođe mogu bezbedno koristiti, naravno u rečenim, malim, količinama.

Tako, što se tiče masnoća, nije potrebna posebna briga o njima jer pre će se dogoditi da ih unesemo previše nego premalo.

Kako hraniti psa?

 

akita slika google

Pas je karnivor, odnosno mesojed. Kupite mu meso, to je njegova prirodna hrana. I ne samo but već i iznutrice. Ako ste u mogućnosti , kupite mu organski proizvedeno meso sa sertifikatom, biće vam zahvalan. Napredovaće i biće zdrav, a štenad će lepo i pravilno rasti i razvijati se.

Odmah po prestanku dojenja štenad mogu preći na meso u kombinaciji sa živim jajima (kokoška, ćurka, guska, patka…). Meso, razumljivo mora biti bez kostiju, samleveno u mašinici za mlevenje mesa. Dakle, živa jaja i živo meso uključujući i sve iznutrice. Bitno: ništa ne dodavati, tj. ničim ne začinjavati meso i jaja! Nimalo soli, ili, daleko bilo šećera ili bilo kojeg drugog začina koje ljudi, nesmotreno, koriste u svojoj ishrani. To psima jednostavno nije potrebno! Ako mislite da im time činite dobro grdno se varate.

Ništa kuvano psu ne treba davati ako želite da bude zdrav i čio. Gledam nevesele i bolesne pse i nije mi teško da „dešifrujem“ zašto su takvi. Hrana! Jer, poznato je, u prirodi psi lutalice pored miševa koje love rado jedu travu i pa i voće, grožđe na primer.

Mnogi, ako ne gotovo svi, ljubitelji pasa čvrsto su uvereni da svom ljubimcu čine dobro kada mu skuvaju meso ili pripreme bogatu supicu sasvim na način kako to čine sebi. Masnoće, (rafinisana ulja najčešće) komadi mesa, povrće razno i shodno ljudskom načinu ishrane još to varivo i začine kuhinjskom solju! A neki čak u hranu za pse stavljaju i beli šećer! Tako ga direktno vode u bolest. Šećer nije hrana ni za koju vrstu. To uopšte nje hrana već hemijski trgovački artikl!

Znam, mnogi će reći:  ako psu dajem živo meso postaće izrazito agresivan i ujedaće sve redom: domaće životinje, živinu pa i ljude! Budite sigurni da se to neće dogoditi i da to nije ništa drugo do predrasuda i mit. Pas će biti agresivan ukoliko (i koliko) vi to želite i od njega napravite nasilnika iz ko zna kojeg razloga. Čak i, kako se smatra, agresivne rase po svojoj prirodi i genima kao štoje npr. staford  neće biti napadne ako ih vaspitate, odnosno obučite da ne napadaju! Znam pse rečene rase koji nisu ni malo napadni. Jer, štene liči na majku a odrastao pas na vlasnika!haski slika google

Najgora moguća ishrana je kupovati svom psu raznu granuliranu hranu razne „dehidrate“. Rečeni dehidrati su naprosto banalna trgovina i nisu za ishranu pasa i drugih kućnih ljubimaca, karnivora. Upamtite: ne činite mu dobro, niti mu uzvraćate njegovu bezuslovnu ljubav time što mu dajete dehidrate i kuvanu hranu. Dapače!

Sigurno ste primetili da pas neretko odbija da jede te trgovačke artikle i naprosto gladuje. Zar vam to ništa ne govori? Znam da mnogi vlasnici pasa pribegavaju lukavstvima i trikovima ne bi li svog psa „navukli“ na rečene dehidrate, ali pas je pametno biće i to će odbijati koliko god je moguće. Uzeće tek, preko volje, kada ga prazan želudac na to primora, inače ne.

 

Kako se snabdeti kalorijama u zimskim mesecima?

Jedan od glavnih argumenata „drugog tabora“ odnosno osoba koje se hrane standardnom, konvencionalnom termički obrađenom hranom jeste da biljna hrana i još sirova, ne može obezbediti dovoljno kalorija za naporne fizičke aktivnosti, a pogotovu ne može nas zaštiti od većih hladnoća.

U ovom postu pokušaću da dam argumente da gornja tvrdnja ne stoji. Šta je potrebno jesti  (i koliko) da bi smo uneli dovoljan broj kalorija i za najteže fizičke aktivnosti i bili dobro „ugrejani“ tokom zimskih meseci? Može li na taj zahtev presno voće, povrće i orašasti plodovi dati pravi odgovor?

Često se tvrdi da voće i povrće nisu dovoljno kalorični i ne mogu dati potrebnu energiju za veće napore. Ovo se može odnositi samo na povrće, ali veganska presna hrana ne sastoji se samo od povrća, koje je značajno, pre svega sa stanovišta unosa neophodnih mineralnih materija. Istina, i ono kaloričnije povrće poput graška, mladog zamrznutug „nosi“ samo 42 kalorije na 100 grama, a kukuruz šećerac 86, ali je zato voće znatno kaloričnije pogotovu ono iz tropskih krajeva, sa manjim procentom vode i većim procentom jednostavnih šećera, poput urmi 277 kalorija na 100 grama, smokava a takođe i suvog grožđa pa i banana, sa nešto manje kalorija. orasi free

Orašasti plodovi i semenke suncokreta veoma su značajni „nosioci“ kalorija. Tako naš, domaći orah ima 654 kalorija na 100 grama a semenke suncokreta 570 kalorija! Kako je, međutim nepreporučljiva veća količina masnoća pa bile one i iz sirovih orašastih plodova i semenki, to ćemo više koristiti rečene urme, smokve i suvo grožđe a manje orašastih plodova bogatih mastima.

Računica je prosta: ako tokom dana, od jutra do večeri, unesemo npr. 400 grama sa vodom izmešanih urmi u obliku smutija, što nije kako na prvi pogled izgleda prevelika količina jer se, razumljivo, ne unose odjedanput već se piju u obliku gustog soka iz blendera tokom dana, to je 4 x 277 = 1108 kalorija.

Pedest grama oraha, a po velikoj zimi možemo tokom dana uneti i 100 grama, što je 654 kalorija. Dalje, pakovanje 450 grama zamrznutog mladog graška daje 189 kalorija, plus pakovanje 450 grama zamrznutog kukuruza šećerca koje „nosi“ 387 kalorija. Ukupno kalorija: 2338 što je za prosečne aktivnosti dovoljno. A tu je i najmanje kilogram nekog voća sa većim procentom vode poput jabuka, narandži ili mandarina. Razume se, sportisti i radnici na građevini povećaće unos kako kaloričnog voća tako i orašastih plodova i suncokretovih semenki.

Urme (Datule)

 

 

   urme gomila

 

 

Zima je  doba kada umesto sezonskog, domaćeg koristimo više voće iz tropskih krajeva kojeg je ponuda, istina, barem u prestonici bogata (kvalitet i količina hemikalija kojim je, neminovno tretirano, jeste posebno pitanje) a i cene su relativnio prihvatljive.

Banane, ananas, urme, narandže, mandarine (klementine), mango, nar, papaje, kivi, kaki (japanska jabuka), kokosov orah, avokado…čak i takva egzotika kao što su kumkvat i japanska trešnja!

Ono što mi je sasvim zagonetno, kako je moguće da npr. banana u Srbiji gotovo da i nema organski proizvedenih sa vidljivom oznakom relevantne firme, šire (evropski) poznate?! Kako je moguće da npr. „Fair trade“ uopšte nije prisutan dok u susednoj Hrvatskoj posluje?!

Takođe i urme (o kojima je ovde reč) ne mogu se naći organski proizvedene. Dominira ona čudnim, nepotrebnim i nemogućim postupkom kandiranja „popravljena“ i „usavršena“. Cene ovog savršenog i nenadmašnog voća u prestonici kreću se od 360 do 750 dinara za kilogram.

Sad, da li su ove kojih, po paprenoj ceni,  ima u rinfuznom stanju po hipermarketima zaista znatno kvalitetnije, a kojima se, usput rečeno, ne zna poreklo ( i pored suprotne reklame trgovca jasno uočljive u marketu) od onih na prestoničkim pijacama koje koštaju 200 dinara za kutiju od 600 grama na kojoj su podaci o poreklu (Iran) i ime proizvođača, uz obavezno: 100% natural?    urme, nekoliko komada

Na prvi pogled i probu, i jedne i druge su dobre, ali tako je samo na prvi pogled jer se pouzdano ne može tvrditi da su sasvim kvalitetne i upotrebljive u ljudskoj ishrani bez, eventualnih, loših posledica.

Lično, ovo najslađe i superiorno voće koje mi prija i daje dovoljno glukoze za svakodnevne aktivnosti koristim u većim količinama, naročito u zimskim mesecima jer dobro „greju“ odnosno veoma su  kalorične, zapravo najkaloričnije su od sveg voća sa 277 kalorija na 100 grama. Ovo je svakako voće svih krajnjih vrednosti: najmanji procenat vode (na 100 grama 21 gram vode), najmnji procenat masti, samo 1%, i proteina samo 2%, ali zato jednostavnih ugljenih hidrata čak 97%. Da bi skup krajnosti bio kompletan za to su se „pobrinula“ vlakna sa rekordnih 7 grama na 100 grama plodova. Kako  je ovo voće prepuno voćnog šećera i prilično suvo, tj. koncentrisano, najbolje ga je potopiti preko noći u vodu (nikako iz vodovoda) i ujutru dobro izmešati. Dobija se fantastičan, gusti, napitak. Ili  izvaditi koštice i izblendati sa kvalitetnom vodom.

Na kraju nešto detaljnije o materijama koje ovo čudesno voće sadrži. Tu je pre svega znatna količina veoma potrebnog kalijuma ali i drugih minerala i vitamina: kalcijum, sumpor, selen, mangan, magnezijum, bakar…Takođe i vitamina: A, K, riboflavina, niacina, tiamina, folata…

 

Trigliceridi

torta free

Ove masne kiseline, uz LDL holesterol, predstavljaju danas najveću zdravstvenu nevolju čovekovu. Ogroman broj ljudi ne zna kako da se izbori protiv ove moderne pošasti, i u očaju spremni su na sve hemijske lekove i na sve suplemente, istina manje opasne od hemijskih, ali uglavnom placebo efekta.

Kako nastaju trigliceridi?

Goleme su količine trans-masnoća  koje se nalaze u industrijskim artiklima kao što su hidrogenizovana biljna ulja i njihovi brojni derivati poput margarina i sličnog. Beli šećer i na stotine i hiljade proizvoda u čijoj se osnovi on nalazi, jesu ono što se naziva RAFINISANI KARBO HIDRATI, zapravo prazne kalorije. Ogromne i zastrašujuće količine što većina ljudi danas unosi ovih veštačkih tvorevina dakako ne mogu se asimilovati, pogotovu kod sedelačkog načina življenja, već se deponuju u jetri koja ih pretvara u salo i slaže na određenim delovima tela. No još veća nevolja je njihovo krajnje loše dejstvo na krvne sudove.ulje rafinisano 3 flaše b92

Moda neprekidnog grickanja raznih, na visokim temperaturama prženih biljaka, kao što su kikiriki, semenke razne i ponajviše krompir u artiklu zvanom čips obilno zalivenih bogatim izborom šećernih vodica, nivo triglicerida podiže do neslućenih visina, i onda drž – ne daj, spasavaj goli život. Obilje posla za zvaničnu medicinu.

Šta lekari „prepisuju“ kao lek protiv ove nevolje koja je proizvod autodestruktivne navike grickanja i prejedanja preko svake mere i rezona. Na prvom mestu to su kapsule ribljeg ulja kojima se pridaje značaj čarobnih supstanci. Da li se ovim problem rešava? Ni približno, već se samo požar gasi. Evidentan problem se samo zataškava i prolongira.

Kako se rešiti na pravi i efikasan način triglicerida?

Svakako najbolje rešenje je NE UNOSITI proizvode na bazi trans-masnoća i ne koristiti beli šećer u ma kojem obliku od mali milion proizvoda na tržištu. Jednostavno zar ne? Ali to znači ne jesti čokoladu, torte, sladoled, kroasane, čips i brojne druge grickalice. I ne piti koka-kolu, niti industrijske „sokove“, ali ni alkohol jer se i on u jetri transformiše u trigliceride.

Pa šta onda jesti i piti? Iako na prvi (i svakako prenagljen i pogrešan) pogled ovo izgleda nemoguća misija, nije toliko teško odreći se ovih ukusnih otrova. Dakle, čovekova iskonska potreba za slatkim, danas od strane industrije dobrano zloupotrebljena, može se na jednostavan  i zdrav način zadovoljiti unosom VOĆA bilo sirovog, sezonskog bilo sušenog ili duboko zamrznutog. Šta je slađe od dobro sazrelog grožđa, krušaka ili smokava? A umesto koka-kole sok u pravom smislu reči, od recimo maline ili narandže.

A potreba (pre će biti vekovna, loša, navika) za masnoćama može se lako zadovoljiti unosom oraha, badema, lešnika, semenki suncokreta i bundeve. Veoma ukusne poslastice sa voćem, rečenim koštunjačama i integralnim brašnom po svom ukusu nimalo ne zaostaju od onih spravljenih od belog šećera, hidrogenizovanog biljnog ulja i belog brašna!

Unošenjem prirodnih namirnica osim pravog užitka imaćemo i dobro zdravlje bez rizika da nam se arterije začepe i izgubimo ono najdragocenije: sam život!

Kao ilustraciju stepena zbunjenosti kada je u pitanju zdravlje i zdrav način življenja danas, prilažem nekoliko komentara (odnosno pitanja za lekara) na temu trigliceridi sa www.b92.net

  1. Vec par meseci imam problema sa gorusicom i povremeno osecam bol u zelucu.Kada popijem ranisan malo se smiri,trigliceridi su mi sada 7,a holesterol 7,5.Inace imam problema sa usporenim radom stitne zlezde i pijem letrox od 50. Pocela sam da pijem kapi od articoke i
    Da li da nastavim sa tim kapima?
    Mozete li mi preporuciti neki lek?
    Jako me brinu poviseni trigliceridi.:-(
    (Goga, 31. mart 2014 08:18)

# Link komentara

Preporučujem (+6)

Ne preporučujem (0)

Šta je ovo

 

  1. Nivo triglicerida 20.5 holesterola 15. Osecam se grozno. Na internetu sam pronasla prof.dr.Stokic. Primila me je i prepisala terapiju od koje sam zavrsila na internom. Posle oporavka od nedelju dana dobila sam samo lek roxer 150 mg.Pocela sam da ga koristim dva dana. Daj Boze da bude OK. Uporedo sa lekom prijem belo vino sa 10 struka ruzmarina odlezano 25 dana. Nadam se najboljem Ali ove privatne klinike bolje da im odmah date 100-200 E da ne doziite ovo sto sam ja.
    (vesna cosovic, 25. februar 2014 09:15)

# Link komentara

Preporučujem (+4)

Ne preporučujem (0)

Šta je ovo

Postovanje

Imam 25 godina i problema sa trigliceridima. Moja tjelesna tezina je 56 kg. Nikada nisam imala tezinu vecu od 60 kg. Zanima me koji mogu biti razlozi mog problema sa trigliceridima i sta moze uzrokovati kao posljedice, da li je opasno za moj zivot.
Da li je moguce da stres moze biti razlog mog problema.

Unaprijed zahvalna
(enna, 19. novembar 2012 14:13

"Priroda leči a lekar brine o bolesniku" Hipokrat

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 41 drugom pratiocu