Vernici skalpela (Petruša bi u Ženevu)

Scalpel-Surgery_83006-150x150 narandža free

– A đe mene riječ, jadan?

– Pa zašta će tebe, Petruša, riječ?

– Kako, zašta će mi?…toliki naši ljudi na položaju u Bijograd…pa da me zapade ijedna aperacija…ne bi ga bogomi kamenila…no, vala, nijedna!

– Jel moooguuućeee?!…ne mogu vjerovati???…Ti dosle nijesi NIJEDNOM aperisana???!!!

– Ja bogomi, nijednom!

– Je li ovo ljuuudiii moguuuućeee???

– (Ne mogu vjerovati???) glas iz publike

– Kad ti velim da je tako…moguće!

– Uuuuuu!!!… pa to je za mene novost!…A od čega si ti bolesna?

– Pa… ne vidim ka najbolje

– (Kako ne vidi?… vidi…vidi) glas

– Ne vidim, jadan, ka nekad…Šta je tebi?

– Oli Petruša da te ja vodim kod mojega kirurga?!… A?

– Oću…kako neću?… taj tvoj kirurg, evo već pet godina aperiše slepo crijevo Milu Marinku… pa šta učinje?… Ništa!… Kake vajde?… Nikake

– Vidjećeš ti kaki je on stručnjak!… samo da ga pronađem…

– Daj, Joviša… ne tandaraj… sjedi dolje!… Ajde!

– Pa đe bi ti Petruša voljela da se aperišeš?

– Ako može, vala, ja bi najviše voljela u Ženevu

– (Aaaaa?!… I ja bi u Ženevu!) glas

– U Ženeeeevu???… Pa da ja to zapišem!… A?

– Zapiši

– I sad, da predložim da se sa našijem ljuđima, gore u Bijograd, počne razgovor o odlasku Petrušinom u Ženevu!… Da se otlen počne… slažete li se?!

– Slaaaažemooo!!!

– Prema tome!… Prema tome!… Sastanak sa dnevnim redom: „Razvoj ovoga kraja“ ovim je – gotov!

Iz tv serije: „Volim i ja nerandže no trpim“

Kako ojačati imunitet?

veverica free Može se komotno reći da je oslabeli imunitet u životinjskom svetu specifičnost jedino ljudske vrste. Nešto kao slab imunitet kod životinja u prirodi naprosto ne postoji! Usled čega dolazi do pojave oslabljenog imuniteta? Svakako, pod broj jedan to je pitanje ishrane. U prirodi, podrazumeva se da svaka životinjska vrsta jede hranu koja joj je namenjena od Boga i od Prirode. Tako bi trebalo da bude i kod čoveka. Nekim neverovatnim i nesrećnim razvojem događaja tokom istorije, dogodilo se da je čovek malo-pomalo svoje autentične namirnice ostavljao po strani i prihvatao surogate, odnosno veštačke tvorevine koje imitiraju hranu i koje su po (veštačkom) ukusu „učinkovitije“ na nepce, odnosno imaju agresivno i „neodoljivo“ dejstvo na naše čulo ukusa. Čovek je, dakle, poverovao da je ono što je veštački ukusno, tj. napadno ukusno (i osim toga šareno upakovano) bolje i korisnije po njegov organizam od onoga što mu je predodređeno, i to je, može se reći, tragična zabluda. I otuda bolesti, koje u prirodi među slobodnim životinjama jednostavno ne postoje. Zamislite da divlji konj, slon ili jelen jedu kroasane sa „eurokremom“, viršle ili sir, i umesto izvorske vode piju koka-kolu ili pivo! Koliko bi dugo bili zdravi sa takvom vrstom hrane i takvim pićima?devojka na konju free Dakle iz ishrane treba odlučno izbaciti SVE namirnice životinjskog porekla a takođe i SVE rafinisane, jer su to nejestive materije, strano telo u ljudskom organizmu. To je prvi i glavni preduslov u preokretanju, odnosno izlečenju (u pravom smislu reči) teških hroničnih bolesti, pa i onih najtežih, autoimunih poput AIDS-a, multiple skleroze ili dijabeta tipa 1. Danas su masovno prisutne iluzije da se imunitet može poboljšati raznim „čarobnim supstancama“ poput raznih kapsula što je samo beskrupulozna vrsta trgovine a daleko od toga da je to rešenje problema. Drugo, sve i da jedemo savršenu najprirodniju hranu ukoliko se malo krećemo opet nećemo biti sasvim zdravi. Čovek je stvoren da se kreće i da radi rukama i nogama, to je njegova priroda, uostalom kao i kod drugih životinja u prirodi. Srna, npr. kada bi samo jela, odnosno pasla travu, i spavala ne bi bila zdrava. Zato životinje zatočene u zoološkim vrtovima najčešće nisu zdrave, i žive – kao i čovek koji ih je u svrhu svoje zabave zarobio – uz pomoć hemijskih lekova.jagode lepa free Samo kretanje odnosno vežbanje u danas popularnim „teretanama“ ili u stanu  (pokraj ispravne ishrane) opet nije dovoljno za zdrav život, tj. dobar munitet. Treba još udisati čist vazduh svakodnevno, a takođe biti više sati dnevno na suncu. Uz to potrebno je unositi dovoljne količne čiste pijaće vode, nikako one iz vodovoda, i spavati u, za spavanje namenjeno vreme, tj. kada padne mrak ili nedugo posle toga jer se tada oslobađa za imunitet neophodni hormon melatonin. Uz gore rečeno neophodno potrebna je emocionalna harmonija tj. život bez stresa, jer sve rečeno malo će biti od koristi ako smo stalno pod stresom i  depresivni. Takođe i pozitivnost i vera u Boga su potrebni. Dakle, imunitet je skup (celina) više elemenata srećno i skladno ukomponovanih, a nikako ispijanje pilula i kapsula, niti unošenje u organizam izdvojenih i ekstrahiranih „čarobnih“ biljaka. Samo CELINA donosi jak imunitet koji nas efikasno štiti od nebrojenih ataka na naš organizam. I na tome treba raditi svakodnevo i istrajno, jer boljeg i efikasnijeg rešenja naprosto – nema.

Isključite televizor na 30 dana

Mozaik zdravlja podrazumeva brojne „kamenčiće“ pravilno složene. Hrana, iako najvažnija, nije dovoljna za optimalno zdravlje, tu je još niz drugih elemenata koje je potrebno imati za složenu celinu koja će funkcionisati na dobrobit i sreću čoveka.  pelzaž sa dugom free

Čovek nije samo fiziologija već je u istoj meri i emocionalno i duhovno biće, zato je potrebno stvoriti sve neophodne uslove da organizam funkcioniše bez smetnji. Skladan emotivni život od bitne je važnosti i zato je potrebno preduzeti aktivnosti u tom pravcu.

Više nego ikada danas smo izloženi mentalnim pritiscima sa svih strana. Politika, koja je naša sudbina, prizvodi širom sveta konflikte koji su danas u eri enormne količine nuklernog naoružanja opsnost po sam opstanak ljudskog roda. Masovni mediji, i njima poznatih razloga, strahote koje se diljem sveta događaju prezentuju nam u svakom trenutku, naročito putem elektronskih medija, pre svega televizije.

Tako uz doručak, uz ručak ili večeru sa „malog ekrana“ neprekidno uključenog, prema nama u dnevnoj sobi, kulja ogromna količina nasilja sa eksplicitnim scenama brutalnosti koje nimalo povoljno ne deluju na naš nervni sistem. Gledamo hipnotisani, mazohistički podnoseći sve grozote koje nam se serviraju.

Masovni mediji sasvim su ubeđeni da tzv. običan čovek uživa u scenama nasilja i destrukcije i to mu svakodnevno serviraju u enormnim količinama. „Radnja“ radi profit se sliva, konflikti se, prema potrebi, i izmišljaju u nedostaku stvarnih, sve da bi se „adrenalin“ konzumenata držao „na potrebnom nivou“.

I kao da nije dovoljno realnih i stvarnih grozota svakodnevnih, proizvode se i fiktivne u obliku filmova i tv serija, tako da ove morbidne robe u svakom trenutku na „tezgi“ ima u izobilju, i što je najčudnije od svega, prodaje se u ogromnim količinama i potražnja nikako ne jenjava. Ovaj neverovatan fenomen zaista nije jednostavno objasniti, pa ni razumeti.

Da li čovek zaista potrebuje nasilje i uživa u tome, jer kako proizvođači tih morbidnosti  tvrde, kada ne može da ga čini on uživa u tome da ga bar gleda i tako se identifikuje sa „junacima“ sa ekrana koji su sposobni za takva „nadljudska“ dela? Sklon sam da verujem da je čovek višedecenijskom, pa i stoletnom dresurom doveden u takvo stanje da mu je nasilje kao neka vrsta droge. Ne verujem da je to čovekova priroda, čak štaviše čvrsto sam ubeđen da se radi o manipulaciji koja je vremenom postala integralni deo sklopa ličnosti kod većine ljudi.

Kako se otrgnuti od ove začaranosti od ove hipnoze? Kako izaći iz začaranog kruga u kojem zarad nečijeg profitiranja beznadežno tavorimo? Kako sačuvati mentalno zdravlje koje osnov celokupnog zdravlja? Za početak uradimo ono što možemo i što nije neizvodljivo kako na prvi pogled izgleda: oslobodimo se TELEVIZORA. Isključimo ga, zaključajmo daljinski u fioku, i prekrijmo ga nekim čaršavom kako se nekada radilo sa radio-aparatom na našem selu kada neko od ukućana napusti ovaj svet. Tada je to potajalo, prema običajima, 40 dana, no za naš „eksperiment“ dovoljno je i trideset. A kada su naši stari to uspevali možemo i mi. Treba samo istrajati i videćete neverovatne rezultate, osećaćete se posle tog roka preporođeni.

Šta raditi i čime se zabaviti za tih mesec dana? Jedna od stvari jeste slušanje muzike. Pronađite svoju omiljenu muziku iz prošlih vremena koja vas je nekada zanosila i očaravala. Videćete da će delovati sasvim neočekivano, opustiće vas i vratiti u lepša vremena. Dalje, uzmite knjigu koju ste nekada čitali, makar i onu iz obavezne školske lektire poput „Rata i mira“ ili „Seoba“. Otkrićete zaboravljene lepote i delovaće vam sasvim novo, opuštajuće i optimistično, a ovo nam danas fali da bi smo se „unormalili“ i spasili ubitačnog tempa koji nas mrvi i vodi pravo u bolest a zarad fikcija i opsesija nedostojnih čoveka.

I konačno, posvetite se voljenoj osobi, videćete da vam uvrnuti tehnološki izumi uopšte nisu potrebni i da vam oduzimaju dragoceno vreme i, što je daleko gore, uništavaju vam zdravlje najveću dragocenost koju imate.

Voda kao lek

 

Većina ljudi danas pati od hronične dehidracije organizma. Voda kao piće nimalo više nije „in“, a ima nemali broj ljudi je koji uopšte i ne piju vodu!

devojka pije vodu free

U ponudi je bogata „paleta“ pića kojima su ispunjeni rafovi supermarketa. Razni gazirani „osvežavajući sokovi“ , obojadisane šećerne vodice „obogaćene“ kofeinom i drugim stimulansima koji se kupuju u velikim plastičnim flašama i ispijaju neprestano uz „grickalice“ (o ovome će biti posebno reči u nekom od narednih članaka). A ova izrazito štetna pića su još i benigna u odnosu na tzv.“energetske napitke“ sa abnormalnom količinom kofeina, teobromina, teina i ostalih narko-supstanci.

Ovakva pića ni u kom slučaju ne mogu zameniti prirodnu potrebu za vodom jer osim što su u tečnom stanju nemaju druge sličnosti, šak štaviše deluju tako da izazivaju dehidraciju i pored velikog unosa u organizam, jer kofein ima takvo dejstvo da vezuje vodu za sebe.

Da ne govorimo o količinama alkoholnih pića naročito piva i vina koja se sasvim smatraju dobrom zamenom za vodu, što međutim nije slučaj, a alkohol vezuje vodu za sebe poput kofeina i na taj način izaziva dehidraciju organizma koja povlači mnoge bolesti uključujući i najteže poput visokog krvnog pritiska. Treba napomenuti da i stres dovodi do dehidracije pa je stoga neobično važno umeti se izboriti i upravljati stresom, danas veoma prisutnim.

Voda je neophodno potrebna za pravilan rad mozga, takođe i za zdravlje očiju. Dalje, ćelije organizma nikako ne smeju ostati „na suvom“ jer tada dolazi do oštećenja i zato je neophodno piti veće količine pijaće vode, minimum dva litra dnevno a za vreme letnjih vrelina i više od toga. Krv u našem organizmu uz pomoć vode daleko lakše kola krvnim sudovima i na taj način organi ispravno funkcionišu, tako da se niz zdravstvenih problema pa i oni teže prirode poput povišenog krvnog pritiska, a neki autori tvrde da to važi čak i za anginu pektoris (isto je i sa težim oboljenjima očiju poput glaukoma) jednostavnim većim unosom vode brzo eliminišu pa voda u ovakvim slučajevima ima dejstvo efikasnog leka i to sasvim neškodljivog i bez „nuspojava“ tako karakterističnim za hemijske lekove.

Kada telo ostane bez pijaće vode ono u svrhu odbrane vitalnih organa stvara na nekim mestima u telu male „rezervoare“ kako bi omogućilo da ne dođe do kolapsa organizma. Tako, često imamo slučajeve oteklih nožnih zglobova koji su akumulirali vodu „za nedaj Bože“, takođe i kesice ispod očiju su takvi mali rezervoari. I kada osoba sa oteklim zglobovima ode kod lekara zvanične medicine ovaj joj daje preporuku da ne pije vodu „jer je već ima previše“ koja se, po njima, očigledno vidi na zglobovima. Tako nastaje još teža situacija i to zaslugom stručnog lica koje ne vidi da je jedino rešenje unos pijaće vode kako bi organizam funkcionisao na prirodan način i time se oslobodio nevolje u obliku prisilnih radnji koje se manifestuju oteklinama.

Treba na kraju reći da se unošenjem većih količina voća sa velikim procentom vode organizam najbolje opskrbljuje vodom i u tom slučaju potrebne količine pijaće vode znatno se smanjuju. Takođe, neki autori preporučuju umesto izvorske, destilisanu vodu što je, s obzirom na njenu čistoću, prihvatljivo rešenje koje omogućava da organizam radi optimalno.

Proso, najkorisnija žitarica

proso wikipedia

Od svih žitarica proso se može najpre preporučiti jer se za ostale tvrdi da imaju kiselu tendenciju, dok ova ima bazno dejstvo. Osim toga proso je pogodno i za one koji imaju alergiju na gluten, odnosno koji boluju od celijakije.

Proso zadrži oko 15%  proteina (belančevina) , vitamine B kompleksa potrebnim pre svega nervnom sistemu, zatim vitamin E, obilje minerala, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma…

Niskokalorična je namirnica  što je danas, kada su kalorije ljudima postale jedan od najvećih nutritivnih problema, veoma značajno…Takođe sadrži i obilje vlakana neophodno potrebnih probavnom traktu.

Proso je veoma zahvalna namirnica jer podjednako dobro „pasuje“ i u slatkim i u slanim jelima. Takođe slaže se i u kuvanim jelima i daje im posebnu aromu.

Kada govorim o prosu mislim uvek na neoljušteno proso što je veoma važno jer se u kori (ljuspi) nalaze vitalne materije, no problem je što je takvo proso tvrdo pa se čak teško i kuva, a još teže ga je koristiti preko noći potopljeno. Ali ima rešenja i za ovu „nevolju“. Ja ga najčešće koristim na taj način što ga odležalog 12 sati u mlakoj vodi jednostavno izblendam sa malo više vode. Dobija se veoma ukusno mleko, gušće ili ređe u zavisnosti od količine vode u blenderu, koje se može piti bez ikakvog dodatka za poboljšanje ukusa. A kada se doda kakvo sušeno izblendano voće poput smokava, urmi, grožđa ili šljiva onda dobijamo delikatesno jelo visoke nutritivne vrednosti idealno za početak radnog dana, odnosno za doručak. Naravno, može se dodati i neko sveže, sirovo, izrazito slatko voće umesto suvog, isti će se rezultat dobiti.

Oljušteno proso ne može se preporučiti zbog umanjenog sadržaja vitamina, minerala i enzima. Najbolje je koristiti proso organski prozvedeno i kupljeno direktno od proizvođača sa sertifikatom.

Kako potrošiti kalorije?

Slatkiše u svim oblicima, „osvežavajuća pića“, razne „cole“, gazirane “sokove“, odnosno šećerne vodice, svakodnevno unosimo u organizam. Posle toga, bar na kratko, osećamo se poletno i „snažno“ dok traje dejstvo belog šećera i drugih stimulansa, poput kofeina, teobromina, teina itd. Puni smo praznih kalorija bez nutritivne vrednosti. motorciklista horor free

Celokupna ishrana danas jeste golema količina KALORIJA sa kojim organizam ne može da izađe na kraj…Sva hrana termički obrađena pretvara se u stimulanse, odnosnu u prost šećer, saharozu koja u našem organizmu deluje poput dopinga, u dužem periodu razarajući organe.

Sedelački način življenja golemu energiju kojom je organizam „do vrha“ ispunjen, ni približno ne može da potroši i, eto nevolje. Fiziološki, organizam dospeva u stanje disharmonije pojedinih organa što je u stvari bolestan proces. Zato, popularne i široko prihvaćene „slatkiše“ spravljene na temelju belog šećera, rafinisanog ulja i belog brašna treba izbegavati koliko je god moguće.

Umesto ovih, veštačkih „namirnica“, trgovačkih atrikala, poželjno je, i po organizam korisno, unositi prirodne namirnice, voće i povrće, žitarice i uljarice, koje se u organizmu procesom termogeneze i asimilacije pretvaraju u glukozu, organizmu podobnu, kao osnovno pokretačko gorivo. Na taj način organi dobijaju „pravo gorivo“ umesto surogata, i funkcionišu na ispravan način, bez štetnih posledica.

Složena „mašina“, odnosno čovekov organizam, svakako, izvesno vreme, može da „radi“, da se kreće, i na veštački način, ali tada ne može stići daleko…Poznato je da traktor, npr. može da se kreće umesto namenjenog mu goriva imenom dizel, i na obično lož-ulje, što je na našem selu iz razloga ekonomičnosti, tj. materijalne ugroženosti, čest slučaj. Motor tako korišćenog traktora za izvesno vreme propadne, baš kao i čovečiji organizam korišćenjem neadekvatnog „goriva“, odnosno hrane koja mu nije namenjena, i za koju nije dizajniran.

Naravno, višak energije, odnosno kalorija u organizmu, ne nastaje samo unosom praznih kalorija iz rafinisanih „namirnica“, već to može biti slučaj i sa unosom, inače korisne, prirodne, biljne hrane, ako se unosi u preterano velikim količinama. Čovek treba da jede onoliko koliko je pre svega fizički aktivan, ali i emocionalno, duhovno odnosno umno. Aktivnost organizma (uz ispravnu ishranu) od presudne je važnosti za pravilno funkcionisanje tela.

Činjenica je da je današnji čovek veoma pasivan i živi uz pomoć brojnih pomagala, pre svega transportnih (vozila razna) ali i uređaja koji mu, na prvi pogled, čine uslugu, poput kućanskih aparata i ostalih nebrojenih „poslužitelja“. Tendencija je, i ideja, da sve bude „na dugme“ kako se ne bi remetilo blaženstvo čovekove egzistencije. Previđa se, u celoj priči, samo jedna „sitnica“: čovek je stvoren da se kreće , da radi nogama i rukama a ne samo mozgom. To mu je potrebno da bi bio, i ostao, zdrav.

E sad, postoje adekvatne zamene za anatemisan manuelni rad koji se danas smatra nedostojnim čoveka. To su sportske aktivnosti, i otuda velika popularnost „teretana“, no to koriste, pre svega, mladi, dok je za srednje a naročito „ozbiljnije“ godine tako nešto „neprilično“. Čovek „u godinama“ podrazumeva se, ne treba da fizikališe već da se igra sa unučićima i da redovno ispija šarene pilule, jer mu je vreme za tako nešto. Zašto bi on sada trčkarao parkom i koristio sprave za vežbanje ili, daleko bilo, bavio se obrađivanjem vrta, kad u supemarketu ima i povrća i voća?!

Ipak, čini se da postoji nešto efikasnije za potrošnju kalorija od teretana i džoginga. To su „starinski“ i vekovno provereni načini: ljubav, odnosno emocionalna i shodno tome seksualna aktivnost, danas „prevaziđene metode“ jer se nimalo ne uklapaju u koncept: profit i dominacija na prvom mestu, a sve drugo je manje vredno i „može da pričeka“. Da li je ovo zabluda ili pravi put, prosudite sami.

A popularna folk – pesma kaže: “Prodao sam dušu, prodao sam ljubav da postanem bogataš, a u srcu jad i beda jer ti drugom pripadaš“…

dr Robert Atkins (1930 – 2003)

Atkins

Ovaj, kako se najčešće tvrdi, kontroverzni lekar, diplomirao je medicinu 1951. na univerzitetu Mičigen. Godine 1955. doktorira na Kornel univerzitetu i nešto kasnije kreće sa privatnom praksom. Sledeće godine ženi se malo poznatom operskom pevačicom Veronikom, poreklom Ruskinjom.

Kako je već dugo u problemu sa suvišnim kilogramima posvećuje se ishrani iako je specijalizirao kardiologiju. Proučava razna učenja koja se vezuju za ovu veoma važnu oblast, i dolazi do učenja dr Alfreda W Peninngtona koji preporučuje uklanjanje iz ishrane skroba i šećera u svim oblicima. Objavljuje članak Novi koncept u lečenju gojaznosti. Godine 1956 već teži 224 funte ili 100 kg i pored svih nalaza u oblasti ishrane koje primenjuje na svojim, sve brojnijim pacijentima. Obelodanjuje svoju tzv. ketogenu ishranu sa kojom postiže priličan uspeh.

Već 1970. ima sopstveni PLAN MRŠAVLJENJA koji odlučno promoviše u javnim glasilima. Ubrzo nakon toga postiže široku popularnost. Dve godine kasnije objavljuje knjigu Atkins Diet Revolution koja postaje bestseler i prodaje se u milionima primeraka. Otvara Center for Complemetary Medicine koji postaje jedan od  najuspešnijih, odnosno najprofitabilnijih iz oblasti ishrane u čitavim Sjedinjenim Državama. Lečenje gojaznosti hranom sa niskim procentom ugljenih hidrata i visokim procentom masnoća i proteina životinjskog porekla.

Osnovno otkriće , u najkraćem, je:  ugljeni hidrati doprinose brzom porastu kilaže jer se u organizmu pretvaraju u masnoće, a istovremeno dolazi do hiperinsulinizacije, jer organizam konstantno luči insulin u svrhu odbrane od šećera. Ograničavanje unosa ugljenih hidrata izaziva povećan nivo ketona u krvi. Kada organizam nema dovoljno glukoze za zadovoljenje energetskih potreba tela, telo pretvara masti iz masnih naslaga u ketone, odnosno u energiju. Telo može da koristi ketone kao izvor energije, pa se ograničavanjem unosa ugljenih hidrata dovodi da mu glavni izvor energije bude iz rezervi sala koje ima ispod kože i oko unutrašnjih organa. Kako se ovo salo troši za energiju njegova količina se smanjuje osoba mršavi i postaje sve lakša. Dakle, pogonsko gorivo više nisu ugljeni hidrati već mast i proteini. Tako može se neograničeno uživati u gurmanskim jelima i ne dobijati suvišne kilograme.

Na prvi pogled revolucionarno otkriće koje menja nauku o ishrani iz temelja. Međutim ovakva ishrana dovodi neminovno do problema sa krvnim sudovima jer ih začepljuje, a takođe i do povišenog krvnog pritiska, kao i do niza zdravstvenih problema samom činjenicom da su masti i proteini životinjskog porekla neprikladni čovečijem organizmu čije otrovno dejstvo deluje kancerogeno i krajnje destruktivno u svakom pogledu.Osim toga ovakvom ishranom evidentan je nedostatak unosa biljnih vlakana neophodno potrebnih digestivnom traktu, da ne govorimo o nedostatku vitalnih materija, odnosno mikro nutrijenata, enzima, vitamina i minerala. Ovaj krupni nedostatak rešava se unošenjem sintetičkih mikro nutrijenata u obliku suplemenata što svakako nije srećno rešenje. Uspeh ovog načina ishrane je samo prividan i kratkotrajan, a u dužem periodu dolazi do teških posledica po vitalne organe pre svega srca i mozga.

Godine 1992. pojavljuje se nova knjiga pod naslovom Atkins New Diet Revolution koja postaje apsolutni bestseller i prodaje se u 15 miliona primeraka. Međutim otkrića dr Atkinsa u medicinskoj i nutricionističkoj javnosti ne nailaze na odobravanje ali tražnja za onim što nudi njegova kompanija ne jenjava već naprotiv raste.

U aprilu 2002. u svojoj kući nakon obilnog doručka dr Atkins doživljava srčani udar. Međutim kada se nakon izvesnog vremena provedenih u bolnici oporavio izjavljuje da je sa njegovim srcem sve u redu i da infarkt miokarda nije ni u kakvoj vezi sa njegovim načinom ishrane već da je u pitanju virus. Neke njegove kolege su izrazile sumnju u te reči. Dijagnoza je glasila: kardiomiopatija, hronična insuficijencija srčanog mišića i visok krvni pritisak. U to vreme težio je 258 funti, odnosno 117 kg.

Osmog aprila 2003., kako je zvanično objavljeno, dr Atkins se je našao ponovo u bolnici u teškom zdravstvenom stanju. Tvrdilo se da je pao na ledu na njujorškoj ulici i doživeo tešku povredu glave. I posle devet dana u komi njegov se život okončao. Sumnja u zvaničan stav o tome šta je se zapravo dogodilo ostala je do danas. Njegova udovica nije dopustila obdukciju što je sumnje učinilo još izraženijim.

Novootkriven način ishrane povukao je čitav niz kompanija na aktivnost u tom smeru, i na tržištu su se pojavili brojni proizvodi sa malo ugljenih hidrata a mnogo masnoća i proteina.Takođe cveta proizvodnja suplemenata i sintetičkih mikro nutrijenata. Međutim ubrzo ovaj način ishrane doživljava značajan pad u popularnosti na šta su uticali mnogi kritički osvrti u medijima ali i čudan i tragičan kraj tvorca novog pravca u ishrani. Ne tako davno moćna kompanija koju je autor ove neobične ideje osnovao, Atkins Nutritionals, 2005. stiže do bankrota. Međutim ukupna zarada po raznim osnovama, izražena u nekretninama bila je i ostala ogromna tako da njegova udovica Veronika postaje jedna od najbogatijih žena u čitavim Sjedinjenim Državama. Ova umetnica sa izraženim smislom za biznis ništa manjim od svog supruga lekara – biznismena, bila je i ostala tvrdo ubeđena da je njen suprug tvorac revolucionarnih otkrića na polju ljudske ishrane, i u svakoj prilici je veličala njegovo delo. A kako je postala medijska zvezda u svojim brojnim javnim nastupima sa nesmanjenim oduševljenjem  je govorila o svom životnom putu od od siromašne ruske izbeglice do ogromnog bogatstva i stvaranja imperije.

Ovo bizarno učenje je ostavilo dubok trag i vremenom su nastali brojni pravci poput Dijete Južne Obale, LCHF dijete, ketogen dijete, Dukanove dijete… a neke su i  danas prisutne.

 

"Priroda leči a lekar brine o bolesniku" Hipokrat

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 36 drugih pratioca