Društvo idiota

 

Bojazan Alberta Ajnštajna da će “jednoga dana tehnologija nadmašiti opštenje među ljudima” i da će “svet tada imati generaciju idiota”, na našu veliku nesreću uveliko se ostvaruje i već imamo nešto veoma slično ovoj “negativnoj utopiji”!

 

gorila bejbi free

Ovakva tvrdnja nije nikakav pesimizam kako na prvi pogled može izgledati. I ako malo kritičnije pogledamo oko nas videćemo pomalo izgubljene osobe obmotane kablovima oko glave i zabuljene  u blješteće spravice kako nešto “važno” i “neodložno” rade na toj spravici smišljenoj da nam oduzme slobodnu inicijativu i od nas načini automat kojim se može upravljati “na daljinski” onako kako se upravljačima, nevidljivim, dopadne i ćefne.

“Društvene mreže”, na prvi pogled, sredstvo su “druženja prijatelja” i “zabave” pa ima se utisak i “slobodni medijum” gde se može reći  “sve” i iznositi originalna mišljenja bez “cenzure sistema” karakteristične za državne medije. To tako na prvi pogled može delovati, ali pozadina cele priče i ideje, odnosno zloupotrebe informacionih tehnologija je najvećem broju  korisnika istih sasvim nevidljiva i neodgonetljiva. SOS tabla free

Ispod maske “zabave” i “druženja” sa “prijateljima” koje nikada nećemo ni videti a još manje upoznati u realnom svetu, stoje “kao na tacni” naši lični podaci pomoću kojih nas se može pratiti, i kontrolisati svaka naša životna akcija. A to je zadnja misao onih koji zloupotrebljavaju informacionu tehnologiju.

Oduzeti “masama” stvarnu inicijativu  i personalnost i umesto toga instalirati virtuelnu “slobodu” i “nezavisnost”, nije ni malo naivna a ni glupa zamisao onih koji su u mogućnosti da upravljaju svetskim javnim mnenjem o čemu je govorio i pisao Noam Čomski, i pre njega Erih From i niz drugih „radikalnih humanista“.

A najstupidnija varijanta IT “progresa” jeste, nesumnjivo, igranje takozvanih “igrica” toliko masovno prisutno, naročito među mladima. Tako na ulicama velikih gradova, u mestima sastajališta raznih (kafići, restorani) imamo sliku totalne otuđenosti gde prisutni  u mnoštvu su zapravo usamljeni kao na Mesecu u svom projektovanom, virtuelnom svetu na ivici pravog autizma, hipnotisani blještećim napravama ispred nosa. Svako je sam sa iluzijom “ugodnog” ambijenta i mnoštva koji nam čine život “pun doživljaja i bez imalo dosade”. Emocionalnog kontakta ni za lek, a bez toga teško se može i zamisliti dobro zdravlje.

Današnju otuđenost, zaluđenost i hipnozu IT napravama (tu spada svakako i neizbežni televizor bez kojeg je modernom čoveku život naprosto nemoguć) nisu mogli u punoj meri predvideti ni tako “vidoviti” i genijalni umovi koji su se bavili ovom temom, poput Oldosa Hakslija ( Vrli Novi Svet) i Džordža Orvela (1984) na primer! I oni su poprilično omašili u svojim vizijama budućeg društva i današnja stvarnost već je, uveliko nadmašila njihova crna predviđanja!

A što je najgore od svega, i kod onih, sve malobrojnijih normalnih, svest o ekstremnoj otuđenosti jedva i da postoji. Svi nekako smatramo da je rečeno “normalan razvoj događaja” jer se čovečanstvo “razvija” i “napreduje”. Postaje sve “civilizovanije”, a ko može biti protiv “progresa” i zagovarati “povratak u divljaštvo”. Takav stav je “regresivan” i time neprihvatljivmonster free

Što se pisca ovih redova tiče, ovakav progres koji je na delu ni malo ne simpatiše a još manje ovakvu “civilizaciju”. I po cenu da ga smatraju mračnjakom i nazadnjakom nipošto nije voljan da se uklopi u shemu društva idiota koja, nesumnjivo, nekome puni džepove, jer tako nešto se ne instalira tek tako, šale radi. Pre će biti da će uložene milijarde dolara i evra u te mračne ciljeve doneti investitorima golemi profit, a verovati da se svet kreće u pravcu “boljeg sutra” prilično je naivno pa i glupo!

Svet se, nažalost, kreće u pravcu totalne kontrole stanovništva “običnih ljudi”, i vladavine korporacija odnosno “Gvozdene pete”, što je Džek London najsenzibilnije predosetio i ubedljivo opisao u svom remek – delu sa gornjim naslovom.

Može li se šta promeniti, i stopirati nimalo povoljan ni zdrav pravac razvoja svetske zajednice? Jedina nada je masovno podizanje SVESTI što bi, eventualno, moglo da demaskira mračne planove svetskih moćnika i tako, ako ne zaustavi, ono barem uspori projektovanu strašnu sutrašnjicu. To je, naravno još u sferi fantastike ali, ko zna, možda se naprasno “opasuljimo” i shvatimo – ma koliko inertni bili – kakva nam se „čorba“ kuva u kuhinjama od para besnih i neuračunljivih koji u destruktivnom, nakaznom i mračnom vide smisao čovekove egzistencije na Zemlji.

Ostaje nam da se nadamo, ali i da svako od nas doprinese – koliko je u mogućnosti – boljem sutra, kako nas samih, tako i naših potomaka.

Lov na viruse

 

tableta free

Svima nam se događa povremena – kod nekog češća a kod nekog ređa  – prehlada, grip pa i teži poremećaji, poput raznih zapaljenskih procesa, infekcija i sličnog.

Koji su razlozi ovakvog stanja organizma?

Zdravlje, to jest optimalno stanje rada našeg organizma zavisi od više faktora, među koje je nasledni veoma bitan. Otpornost organizma, odnosno imunitet u velikoj meri nasleđujemo od naših predaka. I nije obavezno da će to biti od roditelja nama najbližim po krvi, već može biti i od ujaka, stričeva, deka, baka, pradedova, prabaka, pa i sasvim dalekih predaka. Sve se to događa poprilično mističnim spletom okolnosti na koje se nikako ne može uticati.

Tako, viđamo ljude u svom okruženju koji ne obraćaju pažnju na svoju ishranu, nisu fizički aktivni, udišu gradski vazduh pun svega i svačega a najmanje životnih sastojaka, i pucaju od snage i zdravlja. Od optimizma! Tako barem na prvi pogled izgleda.

Nasleđene dobre gene treba kultivisati i čuvati jer nas štite od „bolesti“ tj. disfunkcija organizma izazvanih lošim odnosom spram nas samih. I ako smo konstruktivni i ne satiremo darove nasleđa i zdravu prirodu nekog našeg pretka, raznim stimulansima sasvim nepotrebnim, naše zdravlje tj. optimalan rad organa potrajaće dugo a rezultat će biti radost življenja i ono što nazivamo srećom.

Ovo je idealna situacija i veoma je retka u realnom svetu. Najčešće smo, velika većina nas barem, opterećeni raznim oblicima „bolesti“ odnosno morbidnim stanjima.

Šta tada činiti?

Ukoliko nismo te sreće da nam neki zdrav i snažan predak podari svoje gene, ne preostaje nam ništa drugo nego da se sami potrudimo da svoje loše i nedovoljno vitalno nasleđe unapredimo, „korigujemo“ i dovedemo do optimalnog. To je, istina, stvar teško izvodljiva, ali je ipak moguća.

Kako dospeti do dobrog zdravlja?

Većina nas u današnjim neprirodnim uslovima života slabog je imuniteta i pati od raznih i brojnih zdravstvenih poremećaja. Život nam se pretvorio u stanje agonije a da toga nismo ni svesni, i loša stanja organizma prihvatamo kao nešto „normalno“ što nas kao vrstu prati oduvek, maltene kao „sudbinu“. To svakako nije tako jer čovek kao vrsta nije oduvek slabašan i „bolešljiv“. Pre će biti da je to rezultat načina života a takođe i načina ishrane koja je danas sve pre nego adekvatna i korisna organizmu.

Razvojem „civilizacije“ čovek se odmetnuo od prirode i krenuo putem dekadencije čvrsto ubeđen da je to „ono pravo“ i da i da je živeti na prirodan način teško pa i mučno. U svakom slučaju nelagodno i zahtevno, bez „uživanja“ i zato su vremenom razni stimulansi, veštački naravno, ovladali našim životima. Tako, sasvim smo uvereni da stimulativna kuvana hrana životinjskog porekla donosi „snagu i zdravlje“ a pre svega veliki užitak. Takođe smo uvereni da alkohol, kofein, nikotin i drugi opijati nas čine „srećnim“ samim tim što se „lepo osećamo“ posle unosa istih.

tableta free

Ali čovek ima nauku. Izmislio je hemiju koja će sve atake na zdravlje sa lakoćom odbiti i eliminisati nepozvane goste kada se nastane u organizmu. To rade „moćne“ hemikalije elegantno spakovane u šarene „pilule za lilule“ I, a nas napadnu virusi, mikrobi, bacili i zločeste bakterije mi uzmamo tableticu, ako treba (a treba) i dve, ubacimo u usta i rešen problem! Virusi potamanjeni efikasnom akcijom, kao u onoj reklami „ubija insekte namrtvo“, a mi zdravi, veseli i čili!

Mogu li nas ovi „izumi“ – na šaljiv način gore opisani – zaštititi i sačuvati od rečenih zdravstvenih poremećaja koji nam zagorčavaju život a koji su, nema sumnje, zvono na uzbunu jer nas upozoravaju da uvidimo nezdrav način života koji vodimo a koji ide u pravcu teških poremećaja poznatih pod imenom HRONIČNE (a neke i neizlečive) bolesti!

Iz neposrednog opažanja naše okoline znamo kako prolaze osobe sa težim poremećajima zdravlja tj. sa rečenim hroničnim oboljenjima. Znamo kako naši dedovi, bake, očevi i majke prolaze, ili su prošli kroz tu agoniju pravim izrazom rečeno.

Možemo li se sačuvati virusa i zločestih bakterija?

Danas za manipulaciju ništa zgodnije ne postoji od više  puta pominjanog strašila imenom virus! Bauk virusa kruži globusom i spasavaj se ko može!

Kolika je realna opasnost od virusa, danas dežurnih krivaca u oficijelnoj medicini?

Mi smo kao vrsta milionima godina bili sasvim otporni na sve atake mikroba koji su, nema sumnje, u većoj ili manjoj meri, prisutni u našem okruženju. Sva živa bića u prirodi koja žive po zakonima prirode ne znaju za nešto kao što je napad virusa ili stanje prehlade, gripa, bronhitisa ili upale pluća. Od toga ih štiti rečeni imunitet koji sa lakoćom izlazi na kraj sa bilo kojim mikroorganizmima. Zato ne možemo naići na bronhitičnog jelena, divljeg govečeta ili slona, na primer!

Kako je moguće da životinje u prirodi ne oboljevaju? Najpre će biti zbog toga što one ne kafenišu, ne ispijaju čašice „ljute“ ili „ladnu pivu“ a ponajmanje pripale „Marlboro“. Zatim ne uživaju u viršlama sa senfom, pravo zasoljenim čajnim kobasicima ili u reš pečenoj prasetini. Ne gledaju rijaliti do pola tri u noći i ne kidaju se zato što nemaju Porše umesto „običnog“ Punta.

Šta činiti da steknemo imunitet koji će nam biti dobra zaštita od napada mikroba?

Pre svega potrebno je da u organizam ne unosimo šta nam dođe pod ruku a u svrhu prizemne hedonije „uživanja u dobrom zalogaju“ već se potruditi da jedemo ono što će nesumnjivo omogućiti da naši organi funkcionišu optimalno ili bar približno tome. Dakle, koristiti prirodnu hranu (u prikladnim količinama) koja ne zagađuje crevni trakt odakle kreću sva zagađenja organizma, a pre svega krvi. Permanentno pretrpani probavni organi i to još neadekvatnom, industrijskom „hranom“ generišu stanje stalne zatrovanosti otpadom kako tankog tako i debelog creva. I nema tog poremećaja zdravlja koji ne kreće od, do vrha pune „septičke jame“ koju smo svojim nemarom i neodgovornim odnosom prema vlastitom organizmu, a u krajnjem, sopstvenom životu, sami stvorili i proizveli.

tableta free

Držati probavni aparat u, koliko-toliko čistom stanju efikasna je brana svim virusima, bacilima i „zlim“ bakterijama jer se oni nastanjuju tamo gde su im za život povoljni uslovi. Čist organizam, pre svega čista creva nisu njihovo prirodno stanište i ne naseljavaju se na takvom mestu. Suprotno, zagađen organizam idealno je mesto za njihovo razmnožavanje i vide ga kao materiju koju treba razložiti što je njihov osnovni zadatak i smisao postojanja.

Tada nikakve šarene pilule, sirupi i antibiotici nisu od prave pomoći već su pre palijativne mere koje ne rešavaju problem već ga neretko pogoršavaju dolivajući ulje na vatru.

Ljudski organizam spontano se bori protiv svih napada koristeći svoje prirodne mehanizme koji se u takvim stanjima aktiviraju a čija je krajnja svrha očuvanje života. Jedan od tih mehanizama je povišena temperatura tela kojom se svi potrebni kapaciteti aktiviraju u borbi protiv spoljnjeg napada. Tada organizam odbija hranu jer mu ona ne čini dobro i ne pomaže u rešavanju problema. U takvoj situaciji jesti i unositi hemijske medikamente u cilju snižavanja temperature čin je protiv ozdravljenja i stvaranje neuporedivo teže situacije.

Primenjivati opšteusvojeni i sveprisutni način „klin se klinom izbija“ odnosno, „lečiti“ groznicu hemijom i hranom, stvar je nerazumna i autodestruktivna! U najboljem slučaju tim palijativnim merama organizam se može omamiti, narkotizovati i učiniti neosetljivim ali se potreba čišćenja na taj način ne može rešiti, tek prolongirati, i problem će se u kratkom roku pojaviti u još drastičnijem vidu, a to je upala vitalnih organa najčešće bronhija ili pluća ili bilo kojeg drugog organa. Zato, zrelo razmislivši, više nam se isplati da preduzmemo radikalne mere (post je jedna od takvih) jer ćemo na taj način problem zaista rešiti a ne zavaravati se – ma kako to čoveku bilo blisko – i verovati da postoje sredstva za „lako i efikasno“ rešavanje zdravstvenih nevolja, kao u nekoj reklami. Takva sredstva, zasigurno još nisu „otkrivena“ a sva je prilika da se tako nešto nikada neće ni dogoditi! Jer je nešto takvo realno moguće koliko i perpetuum mobile. Dakle, nimalo!

 

Znamo li šta jedemo?

5 tikava free

 

Uz vazduh i vodu, hrana je naša glavna prirodna potreba koju moramo svakodnevno unositi u organizam. Kakvu hranu jedemo, a kakvu bi smo trebali jesti?

Teško da postoji oblast ljudskog znanja gde vlada veća zbrka i zbunjenost od ishrane! Mnogi danas ishranu ljudi vide isključivo kao dobru mogućnost za laku zaradu, jer čovek hteo – ne hteo mora da kupi nešto za jelo, i to svakoga dana. Skovani su čak i tako neverovatni termini kao „merkantilna“ pšenica, kukuruz, suncokret, repa…Može li se zamisliti šta nenormalnije od toga, a tako nešto sasvim je odomaćeno i smatra se nečim „normalnim“!

Jesti npr. „merkantilni“ suncokret ili njegov glavni derivat tzv. jestivo, rafinisano ulje, znači automatski i neizbežno sebi u skorijoj budućnosti projektovati HRONIČNU BOLEST!  Veoma često to je dijabetes koji je jedna od najvećih pošasti našeg vremena, jer za razliku od organski proizvedenih suncokretovih semenki korisnih za ljudski organizam u svom neprerađenom obliku, industrijski, „merkantilni“, na hemiji rastao i u obliku „jestivog“ rafinisanog ulja plasiran, jeste naprosto nejestiv proizvod, strano telo u našem organizmu i u našoj krvi! paprika free

Ne tako davno ljudi u gradovima (na selu još i više) svoja jela spravljali su od sirovina nabavljenim na pijacama, a na selu proizvedenih u sopstvenom povrtnjaku, čak se i jestivo ulje (u pravom smislu te reči) proizvodilo u domaćinstvu od oraha! Ti se zdravi običaji sve više napuštaju, a nekih uopšte više i nema.

U poslednje vreme dobili smo sijaset gotovih i napadno elegantno zapakovanih jela ili „jela“ uredno posloženih na rafovima sve brojnijih „super“ i „hiper“ marketa (koliko sutra biće već „ultra“). I ne samo to, rečeni marketi imaju već i čitave kuhinje sa obilnom ponudom „taze“ skuvanih jela. Istina, sirovine za njihovo spravljanje jesu imitacije biljaka, sve samo ne jestive, nafilovane enormnim količinama hemije, rasle sve češće, ne na zemlji već na nekakvim veštačkim podlogama koje imitiraju zemlju, sunca ne videvši za svog efemernog života, koje samo vizuelno asociraju na prave rasle u netretiranom povrtnjaku na suncu, čije blagotvorno dejstvo proizvodi – živim bićima potrebni – hlorofil. dudinje bele i roze

Tako, u ponudi imamo „masna“ jela zamašćena svinjskom mašću ali i „posna“ zauljena trans – masnoćama biljnog porekla, a od ta dva zla ne zna se koje je veće!

Današnji čovek – profiter rezonuje na praktičan i jednostavan način: što da odlazim na pijacu, vučem sa sobom ceger i kupujem kupus, karfiol, grašak, šargarepu, cveklu i krompir kada sve to imam već zgotovljeno bilo u kuhinji „hiper-a“ tu na ćošku, ili gotovo, zapakovano  u elgantne posude okićene obojadisanim slikama, što je potrebno samo podgrejati, a pošto već imam mikrotalasnu to se događa u roku od pola sekunde! Ponuda po špecerajima nikada nije bila bogatija.

Isto je i sa hlebom „osnovnom ljudskom namirnicom“. Na stranu to što nam je takav proizvod apsolutno nepotreban u ishrani a ovakav, „merkantilni“ ponajmanje.

Suvišno je i nabrajati kakve strahote u obliku tzv. aditiva sadrže gotova jela, hleb i drugi artikli prehrambene industrije! A najopasniji su svuda prisutni tzv. pojačivači ukusa (naročito famozni MSG mono-sodium glutamat) koji su dovedeni do savršenstva, do „neodoljivosti“. I svi odreda su perverzni hemijski spojevi koji uništavaju sve ćelije na koje naiđu u ljudskom organizmu, pošto prethodno „obrlate“ naše ukusne pupoljke prodavši im rog za sveću. avokado 2 wiki

Proizvodnja hrane danas je niz monstruoznih postupaka sa darovima prirode, odnosno plodovima zemlje, sunca i vazduha namenjenim čoveku od boga u svrhu ishrane, a najmonstruozniji izum jeste, svakako, GMO!

Već odavno agresivnom propagandom prehrambene industrije nije „in“ jesti autentične plodove zemlje jer se plasira laž da takvi nisu dovoljno ukusni i da ih treba „popraviti“, „doraditi“, „prilagoditi“ čovekovim organima za varenje i asimilaciju. Normalnom čoveku nemogući postupci prerade i „dorade“ plodova prirode izgledaju kao dvogodišnjem detetu horor film!

Današnji „civilizovani“ čovek u svrhu ishrane u organizam unosi nemoguće i neverovatne smese u kojima ničeg po organizam korisnog nema. Sve sama droga i zaslađeni, odnosno začinjeni otrovi! Jer, čega ima korisnog u belom šećeru, belom brašnu, rafinisanim „jestivim“ biljnim uljima i kuhinjskoj soli? A takvi, kakvi jesu, oni su osnovna sirovina za hiljade nemogućih, dehidrisanih artikala prehrambene industrije koji su jestivi koliko i prošlogodišnje bale slame nezaštićene od kiše!

Treba li se onda čuditi što se ulicama gradova „moderne civilizacije“ u sve većem broju gegaju mutanti koji sve manje iz dana u dan liče na ljude? Zapravo, čudo je golemo da svetom ne haraju opasnije „bolesti“ od danas „neizlečivih“, i da nema „kuga“ i pomora pandemijskih razmera, ali kako se stvari odvijaju ta vremena nisu daleko, čak štaviše, na vidiku su, ako već nisu stigla! trešnje grozd crtež free

Tada sav „napredak“ zvanične medicine koja i „običan“ dijabetes tipa 2 proglašava neizlečivim i „doživotnim“ kojeg treba „kontrolisati“ na način koji zapravo organizam „pacijenta“ do kraja života (koji nije daleko) drži u permanentnoj narkozi. A da bi se „izlečila“ ta „bolest“ koja je, u stvari, poremećaj ishrane u prvom redu, potrebno je samo odbaciti prepariranu, veštačku „hranu“ i jesti ono što je čovek jeo milionima godina i na čemu je opstao: plodove zemlje u svom autentičnom, neprerađenom obliku, i eto „leka“ za sve projektovane bolesti, odnosno „bolesti“.

Kako pravilno jesti voće

 

fruts pijaca lepa

 

Postoji li ALERGIJA na jagode ili na bilo koje drugo voće?

Ako vam neko kaže  (ma ko to bio) da ste alergični na voće i da ono u vašem želucu „stvara kiselinu“ ili šta slično znajte da ta osoba teško greši! Da ima loše obrazovanje ili pak – što nije redak slučaj – lošu nameru da manipuliše sa vama!

Ukorenjena i široko rasprostranjena navika, voće „kao dezert“ jedan je od najštetnijih običaja u ljudskoj ishrani koji traje pokolenjima! Taj se krajnje nezdravi običaj uporno i istrajno održava i danas, i što je najčudnije odgovornošću i onih koji bi po prirodi stvari trebali znati svu štetnost toga načina ishrane, poput lekara i nutricionista, i neupućenima ( a takvih je neverovatno mnoštvo) objašnjavati posledice tog nesmotrenog čina, i uputiti ih na zdraviji i ispravniji način.

Zbunjenost, kada je najvažnija naša potreba u pitanju, danas je fantastičnih razmera, i iz dana u dan sve veća! Devedeset i pet procenata, ako ne i više, stanovništva ništa ne zna o ishrani koja život znači, i povodi se za raznim pričama, bajkama i pripovestima tzv. stručnjaka koji o tome, zapravo, znaju manje od moje baba Živke, proste žene koja nije učila škole ali je o ishrani prilično znala o čemu govori i njenih sto i sedam leta na ovome svetu!

Voće, ta najkorisnija naša hrana za koju smo predodređeni, treba unositi isključivo u svom sirovom obliku, i što je naročito važno, onda kada nam je želudac prazan, a to je danas, nažalost, samo ujutru, ako je i tada! Odnosno, ako se goleme količine svega i svačega iz naših napresovanih želudaca za vreme od 7 – 8 sati spavanja „isele“ i odu u debelo crevo, što je, istini za volju, prilično teško izvodljivo, ali jutro je zaista jedini trenutak unutar 24 sata, kada je tako nešto moguće. Tada je jedinstvena prilika, ili bolje rečeno, poluprilika da konačno na red dođe prava i bogomdana hrana kakva je nesumnjivo zelo voće, bilo naše sezonsko ili tropsko, izdaleka.cropped-cropped-voc487e-veoma-lepo-free.jpg

U stvari, kod ogromnih količina unesenih masnoća raznog porekla, organizmu da bi se sasvim ratosiljao tog neprirodnog balasta potreban dan – dva posta, i tada bi unos voća imao najvećeg efekta.

Sve „alergije“ i neprijatnosti u želucu posle unosa voća potiču upravo otuda što obilje masnoća, kako u probavnim organima, tako i u krvi, u „sudaru“ sa fruktozom, odnosno glukozom, dovodi do nelagodnosti pa i bolova u želucu, za šta se tradicionalno optužuje voće a nikako masnoće pravi vinovnici celog neprijatnog zamešateljstva.

Obilje masnoća i veće količine voća (pa čak i male) nikako nisu dobra kombinacija i na to treba obratiti posebnu pažnju jer je ovo sama srž pravilne ishrane.

Voće, ta nenadmašna hrana kako za ljude tako bezmalo za sav životinjski svet, ne iziskuje nikakvu potrošnju energije u procesu razgradnje u našem organizmu, to jest pretvorbe u glukozu jedino ispravno gorivo na koje funkcionišemo, i zato ga je potrebno unositi svakodnevno i u većim količinama, na opisani način.

Voće „kao dezert“ unešeno posle ručka prava je nesreća koju sami činimo sopstvenom organizmu! Običaj da se pojede, istina manja količina voća (jabuka – dve, desetak trešanja ili kriška lubenice) posle obilnog blago rečeno, unosa svakakve hrane raznog i nemogućeg porekla poput životinjskog ili rafinisanog, u celoj priči ishrane jeste izrazito autodestruktivan čin čime se automatski stvara od probavnih organa DESTILERIJA alkohola jer rečeni šećer logično na toploti fermentira, oslobađajući alkohol čime se stvara opojna smesa, i možda otuda kuvana hrana u kombinaciji sa bilo kojim šećerom, češće belim rafinisanim iz slatkiša, a ređe slatkog voća, što je u krajnjem isti rezultat, deluje današnjem čoveku „neodoljivo“ i „savršeno“ , odnosno baš kako treba – narko!

Voće se, danas, jede jer je „takav red“ i to u minimalnim količinama. Ali, ako držimo do zdravlja ješćemo voće na pravilan  način, uglavnom kao monoobrok i u većim količinama kako bi naš organizam dobio potrebnu količinu kalorija za dnevne aktivnosti. I u zavisnosti šta radimo i koliko se trošimo toliko ćemo voća odnosno fruktoze to jest glukoze uneti, a za za šta je svakako potrebna veća količina ove božanstvene i savršene hrane, minimum jedan kilogram pa do tri ili čak i više ukoliko smo na teškim fizičkim poslovima ili se bavimo sportom.

Danas nema više nikakve sumnje da je voće (uz nešto zelenog povrća i malo oraha) efikasniji i zdraviji izvor energije od ustaljenih izvora poput mesa, mleka i jaja koji tobože daju snagu, što nije ništa više od mita koji se žilavo održava, danas i uz pomoć moćne medijske propagande iza koje stoji industrija hrane, koja to ustvari nije samo takav vizuelni utisak odaje. voće lepo free

Često mi se događa kada u razgovoru sa prijateljima i poznanicima kažem  da dnevno pojedem minimalno 2 kg npr. narandži, mandarina, slatkih jabuka ili trešanja doživim teško iznenađenje sagovornika uz uzvik: „Hej, je li moguće!“ A neki čak izreknu i ono: „To nije normalno!“ Njima je ta količina „ladno“ dovoljna za sedmicu ako ne i čitav mesec dana! U tome je razlika.

Znamo  da je najteža rabota za naš organizam da vari hranu ili „hranu“ koja mu je neadekvatna jer, npr. meso, mleko (sireve) ili jaja mora teškim i zamršenim „manevrisanjem“ da preradi u glukozu i tako koliko – toliko nahrani brojne ćelije (kako neki poznavaoci tvrde „sto hiljada milijardi“! )

Taj proces asimilacije, tj. pretvaranja kuvane i ostale neprirodne hrane  (poput žitarica i njihovih derivata, da ne govorimo o rafinisanim produktima sasvim stranim našem metabolizmu) oduzima golemu energiju našim unutrašnjim organima slabeći ih na taj način iz dana u dan sve do konačne propasti koja se događa unutar par decenija takvog satiranja koje se ne može ni zamisliti u ostatku živog sveta na Zemlji! A sve iz jednog prizemnog i trivijalnog razloga, zadovoljenja neprirodnog apetita to jest ukusnih pupoljaka! Zaista nije vredno takvo stradanje zarad tako banalne i ništavne hedonije. Uostalom, i u živoj hrani može se uživati gotovo u istoj meri, ako je svrha živeti da bi smo jeli a ne jesti da bi smo živeli.

jagode lepa free

Za ilustraciju superiornosti presne hrane samo ću navesti da neke vrste voća sadže idealan odnos makronutrijenata potrebnih za nesmetan i savršen rad organizma. Npr. narandže imaju odnos 88/7/5 (ugljeni hidrati, proteini i masti) ili možda još bolji kod jagoda 85/7/8.

Ovim se ne zalažem za čisto frutarijanstvo budući da je dokazano da nam je potrebna i izvesna količina zeleniša tj. salata u prvom redu zbog izrazitog sadržaja potrebnih baznih „osnovnih minerala“ kao što su: kalcijum, kalijum, magnezijum i natrijum. I sasvim malo (5-6 %) još orašastih plodova i semenki. I to je sve što nam je potrebno za zdravu – u pravom smislu reči – ishranu.

Avokado (Aligator kruška)

avokado 2 wiki

Ovo neobično tropsko voće kod nas nije posebno omiljeno, možda i iz razloga njegove – za naše poprilično endemične prilike – povisoke cene od, evropskom valutom izraženo, ravno pet eura za kilogram! Tako, većina ljudi, i pored (barem u prestonici) solidne ponude, nije imala prilike ni da ga proba.

U krugovima veganskim avokado je nezaobilazan, pogotovu onih gurmanski orijentisanih kakvih je, čini se, pretežno.Velikom broju, ako ne većini vegana, jela od voća i povrća su nedovoljno ukusna, još manje pikantna pa su stoga u stalnoj potrazi za biljnim namirnicama koje bi u potpunosti zadovoljile njihovo prefinjeno čulo ukusa, godinama neretko i decenijama stimulisano i nadraživano žestokim začinima, pa i pojačivačima ukusa posebno opasnim po zdravlje, što je u pravom veganstvu sasvim eliminisano kao nepotrebno.

Da ne govorimo o tome da je kod eksplicitnih vernika masnoća svih boja i porekla, Atkinsovih sledbenika bezbrojnih raskola, avokado veoma cenjen, a mnogi veruju, da je u ovom kruškolikom tamno zelenom voću „spas“ i velika mogućnost gurmanskog uživanja bez granica. Jer, ako slaninica i duvan-čvarci permanentno i otvoreno gurmanu rade o glavi, avokado sa svojih „samo“ 77 % masnoća, uz to nezasićenih, biljnih to jest sasvim prirodnih moguće je ubaciti u sva postojeća jela i specijalitete, pa i prosto namazati (kao nekada svinjsku mast) na hleb bez imalo griže savesti u tvrdoj veri da je neškodljiv.

Pa tako imamo zapanjujuće visoke procente dnevnih unosa masti od čak 80 % unešenih kalorija iz ovog makronutrijenta! Ako znamo da je prosečan unos masti u konvencionalnoj i sveprisutnoj „nezdravoj“ ishrani nešto iznad 40 % a da je zdrava, i organizmu potrebna i korisna količina istih tek 5 a maksimalno 10 % onda ovih 80 a ponekad čak i koji procenat iznad te nemoguće cifre predstavlja ništa manje od suicida u svrhu uživanja!

Tako, spletom čudnih okolnosti ovo masno voće dobilo je tretman ekskluzive i koristi se na stotinu načina u raznim ponekad i neverovatnim „kreacijama“ , raznih putera, namaza, umaka, sosova, kremova, maslaca, šejkova… A takve pikanterije, u krajnjem, dovode do gore opisane izrazito opasne situacije.

avokado 3 google

Zaista, od avokada teško se može naći prirodniji izvor mononezasićenih i polinezasićenih (omega 3) masnih kiselina, ali naš organizam će od tog savršenog ploda imati koristi samo ako dobije veoma mali unos koji – jednostavno prikazano – dnevno iznosi jednu polovinu ploda samo! Ali šta ćemo sa onom drugom polovinom? Oksidisaće ako je ostavimo za sutradan! Zar nije bolje „da se ne baci“ (a nije baš jeftina) da je odmah „spakujemo“ u stomak, jer „od viška glava ne boli“.

Bogami boli i te kako, jer u našim arterijama sva mast iznad potrebne male količine opasnost je po živu glavu i živo srce! I po našu bitnu žlezdu gušteraču, takođe. Bila zasićena, polinezasićena ili mononezasićena – u velikoj količini – mast se „zabunkeriše“ ispred naših brojnih ćelija i ne dopušta insulinu da glukozu, gorivo na koje funkcionišemo dostavi rečenim ćelijama! U tome je problem!

I onda smo stalno bez prave snage, malaksali, bezvoljni, , apatični, bez poleta. I to nezdravo stanje koje vodi u dijabetes pokušavamo razrešiti – čime drugim  nego  – stimulansima raznim iz „bogate palete“ istih. Kofein, tein, teobromin, alkohol, beli šećer itd. itd. Začarani krug i vrzino kolo takvim razvojem događaja nam „ne gine“ a sve zbog zadovoljenja ukusnih pupoljaka i lažnog osećaja sitosti i „snage“ koja to zapravo i nije, već je pre iluzija i privid.

Tako, neretko imamo paradoksalnu situaciju, da u stvari, između LCHF gurmana i nekih vegana stvarne razlike i nema! I jedni i drugi svoj jadni organizam prisiljavaju da radi na neprirodno gorivo – masnoće! A to, neretko, proizvodi teške pa i fatalne posledice!

Dakle, ovo ukusno, neslatko voće najbolje je jesti bez bilo kakve obrade i prerade. Naprosto kašičicom polagano se sladiti tom, dodeljenom nam jednom polovinom. To je sasvim dovoljno za jedan dan, a sutra možemo pojesti i onu drugu koja nas mami iz frižidera. A da se ne bi promenila to jest oksidisala možemo je spakovati u vakuum kesu ili isto takvu posudu koje postoje u ponudi na tržištu. Ili pak tu drugu polovinu uz dodatnih još par odmah pretvoriti u kakav ukusan namaz kakav je npr. gvakamole, kojeg sutradan ne treba smazati čitavu teglicu, već ga koristiti štedljivo i uzeti manju količinu a ostatak vratiti u frižider.

Za one koji bi da naprave rečeni namaz meksičkog porekla evo recepta.

Dva avokada normalne veličine iseći na parčiće i propasirati najbolje viljuškom da ne bi se pretvorio u potpunu kašu, i u smesu ubaciti ljutu papriku alevu ili svežu usitnjenu takođe ljutu, dva omanja paradajza naseckana, glavicu naseckanog crvenog luka, malo morske ili (ako je autentična) himalajske nerafinisane soli, dve kašike limunovog soka i malo bibera. Sve pažljivo izmešati. Nije potreno upržavati pošto avokado ne podnosi dobro prženje.

Ovo čudesno voće obiluje vitalnim materijama neophodno potrebnim našem organizmu. Između ostalog ono po čemu se avokado posebno ističe jeste veća količina kalijuma bitnog baznog minerala. Zatim ima kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, fosfora, bakra, cinka, natrijuma i selena. Takođe sadrži i C vitamina, ali i  A, E, B1, B2, B3, B5, B6, K. Isto tako sadrži folnu kiselinui, obiluje vlaknima i naravno najviše ima biljnih masti 77 % i nešto malo proteina i ugljenih hidrata odnosno voćnog šećera.

 

 

Čišćenje svesti (Lepote korporativnog sveta)

 

 

Kao što je potrebno čistiti organizam od otrova, otpada i taloga industrijske hrane i drugih zagađivača, isto tako je neophodno čistiti i SVEST od nanosa korporativnih i državnih (u širem smislu) medija koji nas svakodnevno onečišćuju i truju.
Svi smo podvrgnuti permanentnom procesu propiranja mozga žutilom isto takvih medija koji su u službi, pretežno, onog što je nakaradno i bolesno u današnjoj civilizaciji zašloj debelo u ćorsokak.

SOS tabla free
Može li se ostati čiste (a i zdrave) glave ako sebe svakodnevno trujemo i zagađujemo novinama, časopisima i televizijskim programom u kojima nema ni grama zdrave i čiste pameti, i kojima je zadnja misao da od nas naprave sluđeno stado poslušnika kojim se može upravljati kao što dete upravlja automobilčićem na daljinski.
Može li se živeti bez ludačkih reklama koje nas prepadaju od jutra do ponoći iz svih medija?
Ako odlučite da ne kupujete žute novine (a sve su takve!) i da se ratosiljate televizora, i zbog muzike koja opušta pređete na radio u nadi da ćete bar tu biti bez agresije zvane reklama, grdno ćete se razočarati! I tu je agresivna, vašarska dernjava jednaka kao i u ostalim medijima, a sve u svrhu promicanja artikala koji ne vrede pišljiva boba, jer da vrede reklama im ne bi ni trebala.
Danas ima predloga da, oni koji to mogu, koji imaju vlast i odlučuju o našoj sudbini, zabrane reklame kao takve!
Promislivši o toj nesvakidašnjoj ideji, došao sam do zaključka da je veoma dobra i korisna i da bi tim plemenitim činom nivo mulja u našim jadnim glavama drastično opao kao što vremenom opada mutna voda posle majskih poplava.
Ostalo bi tako još onog političkog taloga koji se svakodnevno taloži, a kojem je svrha da nas ubedi da bez posredovanja birokratije naši životi ne bi mogli da opstanu. Ako nas „avangarda radničke klase“ kako se nekada govorilo ne povede „u svetlu budućnost“ mi ćemo se pogubiti u tmini svakodnevice ovako neuki i posvemašnje neznalice koje ne znaju šta je za njih dobro i korisno.
Ne znaju da je „dobro“ plaćati besmislene namete i rintati od jutra do mraka za crkavicu sa kojom se ne mogu podmiriti osnovne životne potrebe, kao što su hrana i odeća. Da su „dobro“ “slobodne zone“ oslobođene zdrave pameti, da je „dobro“ pustošenje prirode i oranica zarad nečijeg profitiranja i jesti GMO „hranu“ iz istog, „uzvišenog“ razloga. A da je „loše“ ako nam plate omogućavaju da živimo bez drhtanja pred sutrašnjim danom. Da je ideal crkavati zbog nedostatka novca za osnovne potrebe i u beznađu drogirati se alkoholom, nikotinom, kofeinom, lekovima…
Kako očistiti sopstvenu glavu od rečenih smrdljivih nanosa?
Veoma jednostavno: odreći se novina, radija i televizije. Da, i tzv.“društvenih mreža“ jer i tamo nije mnogo bolje, i puno je ludila svake vrste iako je privid da se tu okupljaju „borci za slobodu“, no pod tom firmom puno je sujete, isključivosti, agresije pa i svesnog zamagljivanja stvari i „dopune“ zbunjenosti koje i onako ima „za izvoz“.
Pa šta onda čitati i gledati?
U te svrhe postoje zapisi čestitih ljudi koji su nesebično stvarali u cilju da nam pomognu da razjasnimo misteriju življenja. Da pronađemo sebe i smisao postojanja. (Fejsbuk nam u tome neće pomoći!)
Da, treba čitati knjige (i gledati filmove) ozbiljnih, normalnih i čestitih ljudi (jer život nije šala) od najranijih vremena pisane reči pa do danas. To može izgledati „teško“ i „neizvodljivo“ ali, u stvari, sasvim je lako i veoma izvodljivo, pod jednim uslovom: da sebi želimo dobro, i da malo – za promenu – radimo u svoju korist, a ne u korist svoje štete i u svrhu povećanja salda na bankovnim računima raznih belosvetskih korporacija i nihovih pajtaša poput države u širem smislu reči.
U suprotnom i dalje ćemo taljigati po starom na radost profitera i onih koji u destrukciji, mraku i mržnji vide svrhu čovečijeg bitisanja na zemlji.

Pomodne dijete

 

 

centimetar devojka

Sudbina svih moda je ista: za kratko vreme prelaze iz salona u predsoblje. Trajne su samo, kao što znamo, proverene vrednosti, pa je tako i sa ishranom.
Bilo bi naivno verovati da se pomodne dijete plasiraju iz altruizma i nesebičnosti. Činjenica je da je sve što je usko povezano sa velikom zaradom dobro upakovana LAŽ! Tako je i u ishrani, glavnoj čovekovoj potrebi.
Duga je lista „trendi“ dijeta koje su po svom populističkom karakteru lako prijemčive za osobe koje nemaju naviku da misle rođenom glavom već za njih misle novine i televizija, a takvih je, nažalost, i ohoo cifra! Mesna, Proteinska, Paleo ili dijeta pećinskog čoveka, LCHF, UN, Ketogena, Dukanova, Dijeta Južne obale, Zona, ili jedite pravilno za svoj tip, Hrono dijeta itd. itd.
Karakteristika za gotovo sve „spasonosne“ dijete je poznati „jo – jo efekat“ a konzument na kraju avanture sa „najnovijom novom“ dijetom doživljava golemo razočaranje koje koje ga prati do novog „otkrića“ koje će se opet završiti na identičan način. Začarani krug.
Sećam se priče od pre nekih pet-šest godina jedne tv voditeljke koja je neko vreme provela na jednoj od „trendi“ haj fet dijeta i, na svoju veliku sreću, na vreme se trgla i spoznala svoju tešku zabludu. Izjavila je da se gorko kaje i da ne može da poveruje kakvu je glupost napravila umalo teško oštetivši svoje zdravlje zarad vitke linije.
Suština svih pomodnih dijeta je ista: jesti gurmanski i neograničeno a ostati vitak i zdrav! Što da ne ako se može. A tvorci „čudesnih“ dijeta rezolutno uglas tvrde: može se! Što bi se reklo i jare i pare! Bilo bi zaista lepo kada bi tako nešto stvarno funkcionisalo, ali nažalost: tako ne ide. centimetar 3
Promoteri (ne treba imati u tom pogledu iluzija) tih besmislenih, ali neretko i krajnje opasnih načina ishrane odreda su prefrigani i beskrupulozni likovi koji uvek igraju na proverenu kartu koja dobija, a ta je: bezgranična ljudska lakovernost, pa i glupost! I na žalost, u pravu su! Glupih i lakovernih uvek je bilo i biće, i što im naročito pogoduje, ta „ciljna grupa“ uopšte, brojčano nije za zanemarivanje, čak štaviše neobično je brojna.
Dakle, „laganica“ je propagirati bizarne pa i morbidne nutricionističke ideje, treba samo biti uporan u svojoj nečasnoj raboti i uspeh je zagarantovan.
Šta je neprihvatljivo kod visokomasnih dijeta?
Ne treba biti nutricionistički genije pa videti da su masnoće u krvi preko malog procenta stvarno potrebnih i, naravno nezasićenih, koji je oko cifre pet a maksimalno deset, čine goleme štete, i izazivaju najteže hronične bolesti poput dijabetesa, bolesti srca i kancera.
Uobičajeni procenat unosa kalorija iz masti danas u „zemljama obilja“ je između 40 i 45 što je daleko iznad potrebnog i otuda gro zdravstvenih nevolja današnjice. Treba podvući da nisu opasnost samo zasićene masnoće životinjskog porekla već su to i nezasićene „poli“ i „mono“. U ovu zamku neretko upadaju i vegani u čvrstoj veri da pošto su masnoće koje unose biljnog porekla iz orašastih plodova i semenki unos se može konačno podesiti prema apetitu a ne prema zakonitostima! Pa tako procenat unosa ide i do neverovatne cifre 80!
Dakle, glavna zabluda koja datira još od rodonačelnika ovog bizarnog (da se blago izrazim) shvatanja ljudske ishrane, Roberta Atkinsa, jeste da masnoće i proteini životinjskog porekla mogu biti za čoveka glavno pogonsko gorivo!
Zašto čovečiji organizam ne može raditi na masnoće i proteine? Iz prostog razloga što je čovek po prirodi frugivor, odnosno voćojed. Orangutan koji ima identičan probavni aparat ljudskom, u prašumama Bornea povazdan jede zrelo voće i zanemaruje satnicu, što mu, naravno, ne škodi. Jede naprosto kada je gladan i pet puta je jači od svog degenerisanog dalekog potomka koji jede u 8, zatim u 13, pa u 18 i konačno, ponekad se nakrka u 20 pred spavanje! I taj čudni daleki potomak sa svojim superiornim organom imenom mozak koji je stvorio nezamisliva čudesa, čvrsto je uveren da je SATNICA bitnija od onoga što unosi pa bilo to i smeće od hrane koja u najvećem procentu današnje ishrane prevladava! Bitno je da se samo drži satnice! devoka sa vagom
Zašto moda malog unosa prostih šećera iz voća a velikog unosa masnoća i proteina nije u službi zdravlja? Ako telo lišimo prirodnog goriva, jednostavnih voćnih šećera, ono je da bi održalo život prinuđeno da sagoreva masnoće i proteine i da se tako prisilno preorijentiše na novo i neprirodno gorivo. I naš fleksibilni organizam, u početku to uspešno i radi. Ide to tako jedno vreme, uz veliku cenu u obliku obilne proizvodnje otrovnih nuzprodukata jednog takvog neprirodnog procesa koji se zovu KETONI.
Da bi naši bubrezi koje smo ovim „trendi“ činom doveli u nezavidnu situaciju, mogli da izbace ove otrove iz organizma koriste u tom mučnom procesu bitne minerale kalijum i kalcijum. Zabrinjavajuće niske količine, u projektovanoj situaciji, ovih minerala u krvi dovode do opasnih srčanih aritmija koje mogu da se završe i fatalnim ishodom.
Tako imamo stanje KETOZE kad se metabolizam hranljivih materija „prešaltuje“ od primarnog korišćenja glukoze tj. prostih voćnih šećera, na primarno korišćenje masnoća i proteina u rečene svrhe. To rezultira nizom upozoravajućih simptoma uz istovremeno opadanje težine i „topljenje“ posloženih masnoća, najčešće oko struka. Ti siptomi su sledeći: glavobolja, opšti umor, iznenadna slabost, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, nesanica, bolovi u stomaku itd. Ali za tako efikasno skidanje kilograma uz gurmanluk čovek će nešto i pretrpeti, logika je ovog načina.

Kratkoročni rezultati su „fascinantni“ i „mimo svakog očekivanja“. Ali dugoročni su ponešto drugačiji i nimalo spektakularni! Javlja se čitav niz ozbiljnih problema kao što su: nedovoljan unos vitamina i minerala sa svim teškim posledicama, srčani poremećaji poput aritmija, povišenje krvnog pritiska, abnormalni rad bubrega i jetre. Konačno, stižu teške bolesti kao što su srčani udar, šećerna bolest, kancer, osteoporoza, giht i niz drugih. Neretko dolazi čak i do iznenadne smrti! A sve zbog mode! centimetar 2
Ovaj proces može se porediti sa poznatim načinom kako se na našem selu ponekad koristi osnovna poljoprivredna mašina – traktor. Kao što znamo, rečeni traktor projektovan je i sagrađen da radi na dizel gorivo. Međutim kako je ljudima na selu ovo gorivo skupo a postoji nešto nalik na njega imenom lož-ulje, puno jeftinije. Seljak rezonuje: kupiću to jeftino „gorivo“ iako i nije za traktor, završiću posao oko setve, a traktor će valjda preživeti ionako nije baš u najboljim godinama, zapravo je „pred penzijom“. I tako sipa u rezervoar to „povoljno gorivo“ i traktor zaista ide, ne baš savršeno, „kašljuca“, ali ide.
Pozavršava on tako jesenje radove, ali istovremeno i dokusuri svoju mašinu koja je mogla i tako „matora“ još godine i godine da mu služi. Ispada, skuplja dara nego mera, što bi se reklo. Sve ima svoju cenu, nepisano je pravilo koje uvek važi.

"Priroda leči a lekar brine o bolesniku" Hipokrat