Žitarice (Cerealije)

Kao i sve druge biljne namirnice i žitarice (jednogodišnje biljke iz porodice trava) su osporavane i hvaljene, zavisno od onoga što zastupaju pojedini promoteri biljne ishrane. U ovom članku izneću svoj stav koji, naravno, nije obavezujuć i ne mora biti prihvaćen. Odmah da kažem da ove namirnice imaju značajno mesto u mojoj ishrani. Koristim najčešće pšenicu i kukuruz ali i sve ostale, povremeno. žitarice 4 vrste

Žitarice su izuzetno korisne i zahvalne namirnice u biljnoj ishrani. Obiluju skrobom veoma korisnim u našoj ishrani koji organizam rado prima jer mu omogućava lagodan i relaksiran rad na sasvim prirodan način. Ove skrobne biljke prava su blagodet za naša creva jer puna vlakana blagotvorno deluju i drže ih u odličnom zdravlju. Dalje, žitarice sa svojim složenim ugljenim hidratima relaksirajuće deluju na sve organe jer se polako razgrađuju i asimilišu pretvarajući se u glukozu osnovno „pogonsko gorivo“. Za razliku od jednostavnih ugljenih hidrata (rafinisanih posebno) koji brzo ulaze u krv podižući naglo proizvodnju insulina i time proizvodeći niz nevolja poput hipoglikemije, skrob se postepeno razlaže i ne izaziva nikakve loše efekte. Spora asimilacija žitarica donosi trajnu sitost, energiju i snagu za sve fizičke poslove uključujući i one najteže. Veoma su korisne kod zakrečenih arterija jer ih efikasno čiste od naslaga masnoća, takođe i kod  i dijabeta kao složeni ugljeni hidrati deluju izuzetno blagotvorno regulišući nivo proizvodnje insulina.

Pored visokog procenta složenih ugljenih hidrata, odnosno skroba 60-70%, žitarice sadrže obilje vitalnih materija. Vitamina, naročito B-kompleksa (B1, B2, B3, B5, B9) takođe i vitamin E. Minerala (kalijum, kalcijum,gvožđe, magnezijum, cink), zatim silicijumsku kiselinu i nezasićene masne kiseline. heljda biošpajz
Posebno su zahvalne zbog svoje brze i jednostavne pripreme. Pripremaju se na više načina, naklijale koje se konzumiraju u sirovom obliku najčešće „začinjene“ nekim zaslađivačem poput slatkog suvog voća grubo samlevenog (nikako ne koristiti veštačke zaslađivače) pomešane sa sojinim ili nekim drugim biljnim mlekom.

Takođe se mogu koristiti grubo samlevene u kućnoj varijanti uz pomoć blendera ili običnog mlina za mlevenje kafe. Mešaju se sa suvim ili sirovim slatkim voćem, dakle, bez kuvanja i tada su veoma korisne. No najčešće se unose  kuvane zaslađene ili bez ičega dodatog. Kuvana organski proizvedena pšenica na primer, sasvim je ukusna bez ičega dodatog i tada je veoma korisna jer se pravilno asimilira takva, kao monoishrana unešena. Može se, naravno, i začiniti gore pomenutim zaslađivačima i tada je to pravo delikates jelo bez loših „nuzpojava“ tako karakterističnih za namirnice životinjskog porekla.

Kvalitet plus je što su neobično zgodne za skladištenje i nije im potrebno duboko zamrzavanje kako je to najčešće sa čuvanjem namirnica, a niti posebno sušenje jer ih osušene i nabavljamo. Najbolje i najkorisnije je da budu organska proizvodnje. Trajan su proizvod kojem je samo potrebna platnena, jutana ili papirna vreća za čuvanje. Zato treba uvek imati više vrsta žitarica u kući poput raži, ječma, ovsa, prosa, integralnog pirinča i heljde

Bez dopinga (Hit je biti fit)

Biti konstantno u dobroj formi, bez zdravstvenih problema malo kome danas polazi od ruke. Možda samo mladima, ali ni to nije uvek slučaj. Zašto je to tako? Dve su stvari odlučujuće za dobro stanje organizma: pravilna ishrana i stalna fizička aktivnost. Ni jedno ni drugo danas nije prisutno u dovoljnoj meri.

Kako se hranimo? Prevladava ishrana namirnicama neadekvatnim našem organizmu, kao što su namirnice životinjskog porekla, a takođe i rafinisane, industrijske koje zapravo i nisu jestive. To što uobražavamo da su to „osnovne životne namirnice“ bez kojih se ne može, stvar je pre stanja svesti nego što je to zaista tako. Većini ljudi teško je i zamisliti obrok bez mesa, mleka, jaja, belog hleba, odnosno belog brašna, belog šećera, rafinisanog ulja i kuhinjske soli. A ovo ne da nisu neophodne namirnice za rast i održavanje organizma zdravim, već su nepotrebne, i više od toga – štetne!  devojka u vežbi free Rečene namirnice (ili „namirnice“) deluju na naš organizam SEDATIVNO i to je ono što ih čini popularnim. Termička obrada namirnica (pre svega životinjskog porekla) dovodi do toga da jelo na našem stolu deluje primamljivo već samim svojim izgledom i intenzivnim (i neprirodnim) mirisom na principu uslovnog refleksa, jer naš organizam „zna“ da će dobiti pogonsko gorivo koje ga opušta, to jest, omamljuje. Dakle, najedemo se i osećamo se „moćno“ „zdravo“ „energično“. Taj osećaj traje kratko vreme dok narko – supstance ne izvetre. Naš organizam i pored obilnog unosa hrane ostaje neishranjen! Ostaju samo naslage sala, što se kod nekih osoba smatra kao evidentan dokaz snage, pa i zdravlja. I onda jovo-nanovo, glad se mora ponovo utoliti i rezultat je isti: začarani krug. Što se više jede to veći (neprirodni) apetit nastaje. Organizam propada kao kod svakog narkotiziranja, samo što je ovo legalan DOPING za koji se uobičajeno smatra da „tako treba da bude“.

Pre, za vreme i nakon obroka konzumiramo pića poput alkoholnih (pivo, vino, rakija) i „osvežavajuće“ napitke,  kao što su gazirani sokovi „začinjeni“ čarobnim supstancama poput kofeina, teobromina, teina i sličnih. Takođe unosimo  i tople: kafa, čaj itd.  Mnogi od nas ovakva pića i napitke dodatno “poboljšavaju“ dimom iz cigarete, tek da bi užitak bio kompletan. I ova pića, a takođe i cigarete su LEGALNI DOPING. Naš je organizam, posle ovakvih podmirenja osnovnih potreba kao što su hrana i piće, „na sedmom nebu“. No kao kod svakog narkotiziranja cena se mora platiti, a ona je previsoka, ali i sasvim nepotrebna.

Druga nevolja koja naše telo snalazi jeste nedovoljno kretanje, što je u kombinaciji sa preobilnim unosom hrane i pića po organizam krajnje loša situacija. Unešena ogromna cifra (praznih) kalorija mora se potrošiti na bilo koji način, ako ne sportom odnosno fizičkim aktivnostima ono agresivnim ponašanjem. Do „pražnjenja“ mora doći jer je to prirodni zakon, u suprotnom organizam može pretrpeti slom uz otkazivanje vitalnih organa. Tako iz dana u dan. I opet začarani krug.

Može li se živeti i normalno funkcionisati bez dopinga? Svakako da je to moguće, a nije ni toliko teško kako se uobičajeno smatra. Biti u konstantno top – formi stvar je koja je dostižna svakoj osobi bez prevelikih napora i bez ikakvog odricanja što se tiče uživanja u hrani. Prirodnu hranu možemo jesti u takođe velikim količinama (naravno, ukoliko nemamo težih, odnosno, hroničnih bolesti) kao i rafinisanu ali sa tom razlikom što nećemo imati loših posledica poput zakrečavanja arterija holesterolom ili visoki krvni pritisak. Unošenjem prirodne biljne hrane sa obiljem vlakana i veoma malim procentom prirodnih masnoća, organizam je konstantno u snazi i sposoban za velika pregnuća. Negativnih „nuzpojava“ jednostavno nema jer organizam radi na glukozu iz prirodnih ugljenih hidrata, iz voća, povrća, žitarica i uljarica. Nema holesterola ni zakrečavanja arterija. Nema visokog krvnog pritiska, a ni hipoglikemije. Organizam je u svom elementu i funkcioniše lako i snažno. I što je najvažnije nema nikakve zavisnosti, jer supstance koje se unose iz biljne hrane ne deluju sedativno, već prirodno pune „baterije“ tela čineći da bude zdravo i sposobno za život.

Dakle, možemo preokrenuti svoj način ishrane (i življenja uopšte) ili nastaviti po starom sa perspektivom velikih zdravstvenih nevolja i sa izvesnošću hronične bolesti. Na nama je da odlučimo. Istina, promeniti ukorenjene loše navike nije najjednostavnije, ali je sasvim moguće. U svakom slučaju treba bar pokušati. Navike postoje da bi se menjale a to je uz malo dobre volje, vere i samodiscipline sasvim izvodljivo. Nagrada za trud je, ne velika, nego ogromna: dobro, stabilno zdravlje i top – forma.

Šta je dokazalo „kinesko istraživanje“?

Svako ko se iole ozbiljnije zanima za pravilan način ishrane danas mora poći od biohemijskih istraživanja i nalaza, već legendarnog Kineskog istraživanja” brojnog tima stručnjaka sa univerziteta Oksford i Kornel pod vođstvom dr Colina Campbella (Kolin Kembel), udruženih sa Kineskom akademijom preventivne medicine, koje trajalo čitave tri decenije! Poduhvat je finansiran od strane Nacionalnog zdravstvenog instituta (National Institute of Healt NIH), Američkog udruženja za rak i Američkog instituta za proučavanje rakaSprovođen je kako na životinjama tako i na ljudima!  

Ovo je najopsežnije i najtemeljnije istraživanje o ishrani IKADA SPROVEDENO! Istina još uvek rezultati su najvećem broju ljudi nepoznati, ili bar nedovoljno poznati. A zvanična nauka o ishrani uporno ćuti o rezultatima i nalazima, što je indikativno i ni malo slučajno. china study (slika)

Prava nauka je zatrpana gomilom nebitnih ili čak štetnih informacija – lošom naukom, pomodnim dijetama i propagandom industrije hrane. Ja želim to da promenim. Želim da vam pružim novi okvir za razumevanje veze ishrane i zdravlja, okvir koji odstranjuje zabunu, sprečava i leči bolesti i omogućava vam da živite ispunjenim životom.” kaže dr Campbell na početku “Kineske studije”.(“China study”)

Hrana je, daleko najvažniji činilac dobrog zdravlja, osnovni je nalaz čitavog ovog velikog istraživanja! Ona određuje naš nivo zdravlja. Sve što pojedemo direktno se odražava na naše zdravlje, bilo DOBRO bilo LOŠE! Ako se hranimo biljnom hranom u svom autentičnom i neizmenjenom obliku, imaćemo sjajno i dugovečno zdravlje, u suprotnom “navući” ćemo brojne bolesti “civilizacije obilja” kakve do samo pre stotinak godina nisu ni postojale, a i danas ih u “pasivnim krajevima” Kine i Tajvana – gde su pretežno vršena istraživanja – uglavnom NEMA.

Proteini životinjskog porekla unešeni u većim količinama glavni su izazivači najtežih bolesti današnjice! Ovo se kao lajtmotiv provlači kroz čitavu knjigu. Biohemijski rezultati istraživanja nedvosmisleno su pokazali da PROTEINI iz mesa, mleka i jaja izazivaju jednu od najtežih bolesti današnjice – KANCER! Ali i bolesti srca i ostale “bolesti obilja”. Ne samo da odrasli oboljevaju danas od njih, već i deca! Čak i opasni kancerogeni iz hemikalija kojima smo okruženi i zatrpani, MANJE SU OPASNI od rečenih proteina životinjskog porekla!!!

Utvrdili smo da nisu svi proteini imali isti efekat. Koji protein je dosleno i snažno podsticao rak? Kazein, koji sačinjava 87 % proteina kravljeg mleka, je podsticao sve stupnjeve razvoja raka. Koja vrsta proteina nije podsticala rak, čak i pri visokom nivou unosa? Bezbedni proteini su bili iz biljaka, uključujući pšenicu i soju.”

Rezultati su po objavljivanju “Studije”, bili šokantni, a tako je uglavnom i danas, i mnogi još nisu u stanju da ih prihvate, pogotovu oni koji su u poslovnom odnosu, direktnom ili indirektnom, sa proizvodnjom hrane.

U stvari, količina proteina u ishrani se u svom efektu pokazala toliko moćnom da smo mogli da uključujemo i isključujemo rast raka jednostavnom promenom količine unesenih proteina.” Ovo mnogima izgleda sasvim pojednostavljeno, no znamo da su sve velike istine krajnje jednostavne.

Ključni nalaz je: osobe koje su unosile najviše proteina životinjskog porekla listom su imale HRONIČNE BOLESTI. Čak i male količine dovodile su do loših efekata i bolesti! Osobe koje su unosile proteine biljnog porekla NISU OBOLJEVALE od hroničnih bolesti “ekstravagantne ishrane” ni onda kada su ovu vrstu proteina unosili u velikim količinama!

No kako se promenom hrane kancer može lečiti (uključivati-isključivati) tako je i sa ostalim teškim bolestima današnjice… Otac dr Kembela umro je od bolesti srca koja je, ustanovio je Kolin, usledila nakon višedecenijske upotrebe hrane životinjskog porekla pune masnoća. To ga je pogodilo i čvrsto je odlučio da se posveti istraživanju nastanka najtežih bolesti i njihovom lečenju, to jest sprečavanju. I sam je prešao na stoprocentnu biljnu ishranu i sa svojim timom stručnjaka krenuo u veliku “avanturu” otkrivanja pravih uzroka čovekovih patnji i zdravstvenih nevolja. Ta istraživanja behu sa druge strane komercijalizovane zvanične nauke o ishrani i zvanične medicine, i kao takva nailazila su na nepoverenje pa i negiranje, ali rezultati su tu, višestruko provereni sa ustanovljenih više od 8 000 statistički značajnih veza između različitih faktora ishrane i oboljenja, i stoje nam na raspolaganju. Na nama je da ih prihvatimo i sprovodimo u delo ili pak, da ih odbacimo. To sada zavisi samo od nas, od svakog pojedinca.

Dr Campbell svoja iskustva po pitanju prirodne ishrane duža od četiri decenije izneo je u III DELU “Kineske studije” pod naslovom VODIČ ZA DOBRU ISHRANU, sažete u osam principa.Suština je: unositi BILJNE NAMIRNICE CELOVITE a ne insistirati na pojedinim sastojcima biljaka. Odlučno je bio protiv unošenja suplemenata i sintetičkih “vitamina” i “minerala” i svakog ekstrahiranja CELOVITIH NAMIRNICA.

Posebno se osvrće na “sporne” materije: holesterol, vitamine A, D i B12.

Jedan primer hemikalije koja nije neophodna je holesterol, sastojak namirnica životinjskog porekla koji ne postoji u biljnim namirnicama. Iako je holesterol neophodan za zdravlje, naše telo može da proizvede potrebnu količinu, tako da ne moramo da ga unosimo hranom. Prema tome, on ne predstavlja neophodnu hranljivu materiju. Postoje četiri hranljive materije koje životinjske namirnice imaju a biljne, u većini slučajeva,nemaju: holesterol, i vitamini A, D i B12. Tri materije nisu neophodne. Kao što smo gore napomenuli, holesterol se u našem telu proizvodi prirodno. Vitamin A se lako proizvodi u našem telu od beta-karotina, a vitamin D se lako proizvodi u našem telu izlaganjem kože sunčevoj svetlosti u toku petnaest minuta svakih par dana. Oba ova vitamina su toksična ako se unose u velikim količinama. Ovo je još jedan pokazatelj da je bolje oslanjati se na vitaminske prekusore, beta-karotin i sunčevu svetlost, kako bi naše telo lako moglo da kontroliše proizvodnju i potrebne količine vitamina A i D…Procenjuje se da u telu posedujemo zalihe vitamina B12 za tri godine.”

Dalje, geni koji su “odgovorni” za nasledne bolesti, mogu se prirodnom ishranom “deaktivirati” to jest napraviti neučinkovitim, i na taj način izbeći nasledne bolesti.Te bi se bolesti svakako pojavile korišćenjem konvencionalne, termički prerađene hrane.

Ishrana može značajno da kontroliše štetne efekte škodljivih hemikalija. Okruženi smo hemijskim otrovima svake vrste. U industrijskoj hrani prisutne su značajne količine hemikalija počev od veštačkih đubriva i pesticida pa do raznih konzervansa i aditiva za poboljšanje kvaliteta proizvoda. Ovde se dokazuje da redovnim unosom biljne hrane ovi se otrovi efikasno neutrališu a prva (i prava) opasnost ostaje HEMIJSKI SASTAV NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA koji se nikako ne može promeniti i neutralisati, čak ni paralelnim unosom lekovite (u pravom smislu reči) hrane biljnog porekla!

Ista hrana koja sprečava bolest u ranim stupnjevima (pre dijagnoze) može takođe da zaustavi ili preokrene bolest u njenim kasnijim fazama (nakon dijagnoze).” PRIRODNA ISHRANA POBOLJŠAVA ZDRAVLJE NA SVAKOM STUPNJU BOLESTI.

Dobra ishrana koja je zaista korisna za jednu bolest poboljšaće zdravlje i u drugim slučajevima.” …”Dobra ishrana može da pomogne u širokom opsegu bolesti. Sprečiti bolesti, u slučaju velikog broja bolesti i dovesti do zdravlja.”

Pravilna ishrana ključna je i najvažnija za dobro zdravlje, ali ona NIJE SVE. Potrebni su još: fizička aktivnost, emocionalno i mentalno zdravlje kao i dobrobit naše životne sredine.

Ishrana treba da bude prijatna i bez briga, i ne treba da se oslanja na uskraćivanje. Jednostavnost je neophodna da bi smo uživali u hrani.”

Na kraju autor dotiče se povezanosti različitih interesa koji uporno održavaju status-kvo koji donosi Profit. “Celokupan sistem – vlada, nauka, medicina, industrija i mediji – daju primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom i zbrci nad jasnošću.” između ostalog kaže autor detaljno analizirajući ovaj nemali problem.Došao sam do zaključka da kada je zdravlje u pitanju, vlada ne radi u korist naroda; radi u korist industrije hrane i farmaceutske industrije na račun naroda. Kada se industrija, akademija i vlada udruže kako bi odredili zdravlje ove zemlje javlja se sistemski problem. Industrija obezbeđuje novčana sredstva za izveštaje o zdravstvenoj zaštiti, a akademske vođe sa vezama u industriji igraju ključne uloge u njihovom formiranju. Između vladinih poslova i industrijskih poslova postoji uzajamna sprega, i vladina sredstva za istraživanja se usmeravaju ka razvoju lekova i uređaja umesto zdrave ishrane. To je sistem sačinjen od ljudi koji igraju svoje izolovane uloge, često ne znajući ko donosi odluke i koji su njihovi krajnji motivi. Ovakav sistem predstavlja bacanje novca poreskih obveznika i suštinski je štetan po naše zdravlje.”

Preporuka: kupite ovu knjigu, jer je najbolji vodič pravilne ishrane i uopšte zdravog načina življenja. Kod nas je objavljena pod naslovom :”MOĆ ISHRANE”. Ukoliko ne stojite dobro sa finansijske strane , imate je BESPLATNO na internetu u PDF formatu.

Holesterol

jaja free

Ova supstanca od značaja za pravilan rad ljudskog organizma koja dobro amortizuje stres, stvara polne hormone i jača naše kosti, proizvodi se u našoj jetri u dovoljnim količinama i nije potrebno unositi je putem hrane! Biljna hrana po prirodi dodeljena našem organizmu ne sadrži holesterol, njega imaju samo namirnice životinjskog porekla, i našem organizmu nimalo nije potreban. Kao takav unešen čini ogromne štete organizmu i u većim količinama često ima fatalno dejstvo! Posebno je poguban za krvne sudove, arterije naročito jer ih začepljuje čime se protok krvi prema srcu iz godine u godinu smanjuje, i u  kasnijem dobu (a danas i puno ranije) vrlo često dolazi do srčanih nevolja uglavnom iz navedenog razloga.Ovaj se proces, ili bolest, naziva ateroskleroza.

RIZIK            NIVO U KRVI (mmol/l)

Holesterol                                                  LDL holesterol

Ne postoji do 4,1                                             ispod 2,3

Povišen 4,2 – 4,6                                             2,31 – 2,82

Velik 4,61 – 5,64                                              2,83 – 3,84

Vrlo velik 5,65 – 6,66                                      3,85 – 4,87

Opasno velik iznad 6,67                                   iznad 4,88

Koji proizvodi sadrže najviše holesterola? Sve namirnice životinjskog porekla sadrže ga manje ili više, pogotovu žumance, sir parmezan, mast, meso (iznutrice i kobasice) itd.

Holesterol u krvi je direktno pod uticajem onoga što pojedete. To treba znati. Ishrana biljnom hranom bogatom vlaknima snižava efikasno nivo holesterola u krvi i za 20-30% u roku od mesec dana! A s obzirom na sve realne opasnosti koje dolaze od ove hemikalije najbolje je odreći se namirnica životinjskog porekla, što nije tako velika žrtva kako na prvi pogled izgleda. Koristi su mnogostruke a biljna hrana nije neukusna kako je na glasu u to se možete brzo uveriti i događa se neretko da nam postaje čudno kako smo se nekada, i ne tako davno, hranili namirnicama koje zapravo i nisu za ljudsku upotrebu niti su jestive.

Biljna vlakna

 

Postoje dve vrste biljnih vlakana, rastvorljiva u vodi i nerastvorljiva. I jedna i druga od velike su koristi organizmu. Ne tako davno smatralo se da su biljna vlakna balast u organizmu čovečijem, u crevima posebno. Tek relativno nedavno nauka je počela da se detaljnije bavi njima i došla je do sasvim neočekivanih otkrića u vezi sa tim. Naime, ne samo da se unošenjem vlakana štite direktno zidovi creva od štetnih sastojaka hrane, već jedan od većih benefita je i daleko bolja apsorpcija hranljivih sastojaka. Nerastvorljiva vlakna upijaju vodu čime se njihova zapremina višestruko povećava što rezultuje ispunjenim crevima, time se povećava sitost i ovo je u velikoj meri sigurna brana od prejedanja koje zna biti ponekad, naročito kod starijih osoba, i sa veoma teškim ishodom. povrće, lepa free

Hrana bez biljnih vlakana stvara u crevima grudve i dugo se zadržava što dovodi do kvarenja. Sunđerasta masa ispunjena vlaknima brže prolazi kroz creva i u daleko kraćem roku se izlučuje. Zbog toga ne bi trebalo cediti voće i povrće jer se na taj način lišavaju dragocenih vlakana. Treba, dakle, jesti celovite plodove, žitarice, mahunarke, voće i povrće.Voće i povrće, starije osobe koje imaju problem sa zubima najbolje je u blenderu izmiksati sa nešto dodate vode i napraviti smesu koja se kašikom unosi u organizam a u kojoj su sva korisna vlakana. Ništa, dakle, tim postupkom se ne odbacuje od plodova.

Vlakana su naročito korisna kod šećerne bolesti jer smanjuju brzinu ulaska hranljivih materija u krvotok što pomaže u održavanju izjednačenog nivoa šećera u krvi. Tako stabilizovani šećer u krvi sprečava hipoglikemiju (nizak nivo glukoze u krvi) i doprinosi kontroli šećerne bolesti koja je, zapravo visok nivo glukoze u krvi.

Vlakna, nadalje, upijaju višak hranom unešenog holesterola i tako ga odvode iz organizma. šećerac free

Danas u eri brzih uspeha mnogi da bi uneli dovoljnu količinu vlakana kupuju ekstrahirane delove biljaka poput mekinja žitarica, no ovde se mekinje tretiraju kao čarobne supstance koje rešavaju problem nedostataka vlakana po principu “kao rukom odnešeno” i, kako se misli, može se nesmetano dalje nastaviti po starom uz obilne gozbe sa mesom, sirevima, jajima itd. Nažalost, stvari tako ne funkcionišu.

 

 

Endorfini

Supstance koje proizvode emocije u mozgu nazivaju se endorfinima. Kako je čovek biće svesno to je stalno pod raznim pritiscima. Neko te pritiske lakše a neko teže amortizuje, zavisno od nasleđa. Ima ne mali broj osoba, po svojoj prirodi osetljivih, koji veoma teško podnose permanentne pritiske na nervni sistem i na dušu. I iz toga razloga razni stimulansi su veoma traženi, poput alkohola, nikotina, kofeina itd. jer kako kaže, na Zapadu veoma cenjen pa i precenjen, “doktor za dušu” imenom Sigmund Frojd: ko ima briga ima i likera. A svi imamo briga, to je čovekov usud. Životinjama je lako, one nemaju razuma, savesti i drugih produkata kulture, pa su zato uvek opuštene i u zadovoljstvu im protiče život.  gitaristkinja free

No, legalni stimulansi, a ima ih popriličan broj, ma kako u nevolji mogu pomoći, neminovno dužom upotrebom stvaraju zavisnost i sve ono što uz to ide, i to je nemala nevolja sa njima. Može li se živeti bez “likera”? Čini se da, ipak, može. Kako?

Čovekov mozak u stanju je sam da proizvodi “čarobne supstance” ako mu se pruži prilika, odnosno ako mu se tako nešto omogući. Šta je za to potrebno? Pre svega pozitivne emocije! A one su, u prvom redu: radost, smeh, ljubav, zahvalnost i vera. I ko gaji rečene emocije njegov mozak proizvodi hormone ENDORFINE i dotičnoj osobi nisu potrebni veštački stimulansi nosioci zdravstvenih nevolja čovekovih, već je najčešće u dobrom raspoloženju koje je neophodno potrebno za zdravlje. kupačica free

Ukoliko osoba u dužem periodu neguje negativne emocije (kako je najčešće slučaj) poput mržnje, ogorčenosti, ozlojeđenosti, srdžbe, straha, gneva, žalosti itd. odvijaju se razorni procesi koji znatno doprinose oboljevanju pojedinih organa.

Zatim, vežbanje poput brzog hodanja u prirodi u našem mozgu proizvodi takođe rečene supstance. Zato smo posle “treninga” odnosno dužeg hodanja ili plivanja, takođe i posle rada u vrtu npr. vedri, veselo raspoloženi i optimistični što ima veliku korist po zdravlje.

Proizvodnja endorfina odvija se samo ako te procese ne blokiramo nelegalnim, odnosno težim, opijatima poput kokaina i sličnih ali i onih “delotvornijh”, i zato su osobe zavisne od “pravih narkotika” bez nade u sutra, osuđene na propast organizma.

Dakle proizvodnju endorfina podstiču različite aktivnosti poput fizičkih napora, zdravog sna, ali i pozitivne misli i dela poput ljubaznosti, nasmešenosti, dobronamernosti…Nesumnjivo pozitivne emocije podstiče i prava hrana a to je prirodna, celovita hrana koju treba koristiti umesto rafinisane, veštačke i one životinjskog porekla za čoveka nejestive, a omiljene.

Takođe treba verovati u Višu Silu, odnosno u Boga što je, u krajnjem ljubav i rad za dobrobit svih ljudi. Okrenutost samom sebi i negativne emocije poput mržnje, zavisti i ljubomore neće doprineti našem zdravlju i sreći, jer sreća dolazi iznutra.

dr Hans Diehl

U oblasti naturologije teško se može naći ovako temeljit istraživač kakav je dr Hans Dil (Hans Diehl). Uža specijalnost mu je epidemiologija i kardiologija ali njegova interesovanja su znatno šireg opsega od navedenog. U lečenju polazi od činjenice da je čovek telo i duh  da prema tome ako želimo zaista zdravu osobu moramo poći od ovog holističkog pristupa i raditi na svim, brojnim aspektima čovečijeg zdravlja gde se na prvom mestu nalazi prirodna, biljna ishrana.Hans Diehl

Za razliku od danas najprisutnijeg frutarijanskog shvatanja prirodne, biljne ishrane gde dominira na prvom mestu ishrana voćem i gde je svaka termička obrada namirnica isključena, Dil zastupa liberalniji koncept, nimalo rigidan i opterećujući, gde je dopuštena jednim delom i kuvana biljna hrana, i što je najneverovatnije voće nije apostrofirano kao najbitnije, nije čak ni na drugom mestu već je iza žitarica, krompira i mahunarki, odnosno povrća! Shvatamo da, iako danas poprilično anatemisane kao “kisele” “opojne” i višestruko štetne namirnice, žitarice su ipak veoma korisne biljke pre svega zbog obilja prirodnih vlakana neophodno potrebnih ljudskom organizmu, ali i zbog uravnoteženosti i izbalansiranosti hranljivih sastojaka koji pružaju gotovo sve materije što su ljudskom organizmu potrebne za život, na prvom mestu zasitnost i obilje energije. Ako znamo, kako stari zapisi kažu, da su starorimski vojnici za dugih marševa imali uza se samo vrećicu pšenice i čuturu vode i da su takođe i gladijatori  bili hranjeni samo pšenicom, onda možemo razumeti favorizovanje ove, po svemu sudeći, izuzetne biljke.

U svojom poznatoj knjizi “Moć zdravlja” ( Health power) – koautor je dr Elen Ludington (Aileen Ludington) – ovaj vrsni poznavalac čovečijeg organizma izneo je, na veoma ubedljiv i sugestivan način, kako se dolazi do trajnog i sjajnog zdravlja. Na prvom mestu, svakako je ishrana biljnom hranom… Kao što je već rečeno, on ne smatra velikim nedostatkom, na ispravan način, termički obrađene, pre svega žitarice, al ii maunarke, krompir (kojeg visoko ceni) pa i zelenje, čak ponekad i voće, uglavnom u poslasticama! Naravno, svestan je da se na taj način gube određene supstance poput enzima npr. ali to se nadoknađuje unosom svežeg i sušenog voća i salata.

Najveću korist po organizam donose složeni ugljeni hidrati iz žitarica, sa obiljem biljnih vlakana jer se na taj način proces probave i asimilacije obavlja usporeno i temeljno, pretvarajući ugljene hidrate u glukozu. Istovremeno postiže se maksimalana sitost i osećaj snage. Naša creva u ovom slučaju rade savršeno (što je uslov za funkcionisanje svih drugih organa), i to pre svega zahvaljujući biljnim vlaknima kojih u namirnicama životinjskog porekla nema, i otuda mnoge nevolje po organizam. Glavno je: ne unositi namirnice životinjskog porekla i to je onda izuzetno povoljna situacija po ljudski organizam, jer je oslobođen napora prerade krajnje štetnih proteina i naročito masti, a ove dve hemikalije su izazivači najtežih bolesti današnjice poput autoimunih bolesti (dijabet tipa 1, multipla skleroza, reumatoidni arthritis itd) ali i angine pektoris, dijabeta tipa 2 i kancera.

Na prvi pogled izgleda upotreba termički obrađenih biljaka danas neprimerena i prevaziđena, ipak treba imati na umu da su mnogi značajni istraživači iz ove oblasti dopuštali delimičnu upotrebu kuvanih i pečenih biljaka, a neki su čak smatrali da je to neophodno potrebno, poput Arnolda Ehreta. I sam Kolin Kembel, autor “Kineske studije” ne zabranjuje kuvanje biljaka! Način života, danas krajnje neprirodan i podređen Profitu, bitno je drugačiji od onog koji je vekovima bio prisutan kada su ljudi živeli u velikoj meri prema prirodnim zakonima i samim tim zdravije i normalnije. Čini se da se sve iz temelja promenilo u samo stotinak godina razvoja prehrambene industrije koja je malo-pomalo uzimala “pod svoje” sve veći procenat svetskog stanovništva i došlo je do toga da je danas normalno koristiti veštačku hranu umesto prirodne.

Sem toga vremenom čovek se je sve manje kretao i sve je manje bivao fizički aktivan iz razloga razvoja “pomoćnih sredstava” na prvom mestu proizvoda auto industrije ali i svih drugih “izuma” koji zamenjuju upotrebu sopstvenih nogu i tradicionalnog prevoza uz pomoć životinja kakav je bio hiljadama godina. Čovek se, a da to nije ni primetio, vremenom pretvorio u automat za zgrtanje para i uzornog podanika, a na štetu svoje slobode, svog zdravlja i, konačno, svoje sreće. Odrekao se i Boga i poverovao da je Zlatno Tele ono čemu treba težiti. Kazna neminovno stiže u obliku nedaća već spomenutih. Tako svoje blagostanje plaća bolestima obilja i što je veoma čudno ne haje mnogo zbog toga. Pravu hranu zamenio je surogatima hrane, fizičku aktivnost užitku gledanja u ekrane razne koje mu je podarila tehnika, i poverovao je da je to mnogo lepši i sadržajniji život od onoga kakav je bio hiljadama godina. Rezultat je evidentan i nedvosmislen: gubitak zdravlja i naprasno prekidanje života neretko u zrelom dobu, u naponu snage pa i ranije od toga!

Čovek, čini se, ipak nije stvoren za virtuelni život ma kako bio ubeđen da je to tako. Depresija i stres su postali takođe nešto “normalno” a ne tako davno čovek nije mogao ni da zamisli tako nešto, naprosto u njegov tadašnji način života takve stvari nisu imale mesta. I zato veliki deo novaca koji zaradi i koji su postali svrha postojanja, danas troši na lekove i psihijatre imajući iluziju da je to rešenje njegovih nevolja koje je sam kreirao. I to je začarani krug iz kojeg više ne vidi izlaza duboko zaglibljen u svoje tvorevine i “izume”.

Dugo se verovalo da je stanje očaja i depresije “prirodno stanje” čovekovo, ali su nalazi naturologije i prirodne medicine pokazali da ove bolesti proizvodi način života i sistem vrednosti instalirani u današnjoj civilizaciji. Depresija je uzročnik mnogih pa i najtežih bolesti današnjice jer su brojna naučna istraživanja dokazala psihosomatsko poreklo većine bolesti. U tom slučaju i savršena biljna ishrana nema efekta, i bolesti moderne kulture uzimaju svoj veliki, i nepotrebni, danak. Dakle, u rečenoj, značajnoj knjizi Hansa Dila, na ubedljiv i celovit način dat je opis funkcionisanja svih brojnih delova komplikovane mašine zvane čovečije telo, kao i načini da se ta “”mašina” drži u savršenom stanju do u poznu biološku starost sa realnom prilikom da čovek u zdravlju i veselju proživi onoliko koliko mu je po prirodi dodeljeno a ne da sam sebi prekraćuje vek obuzet priviđenjima i fantazmagorijama kojima je zaveden, a na svoju golemu štetu.