Imati ili biti (Shizofrena ličnost našeg doba)

 

       Резултат слика за shizofrenija

Po svemu sudeći brojne, i sve brojnije čovekove mentalne nevolje produkuje obogotvoreni „idealni“ društveni sistem danas vladajući u celom svetu, poznat pod imenom kapitalizam.

Čovek je onoliko mentalno zdrav koliko je svoj i u mogućnosti da ostvari sebe kao kreativno biće. Da li je u „nezamenljivom“ sistemu u kojem teče naš jedini život tako nešto moguće? Suvišno je i reći: nije moguće!

Prosečan čovek (ma šta to značilo) danas nije u mogućnosti da se ostvari to jest da bira šta će u životu da radi i od čega će da živi kao slobodno, razumno i humano biće. Bar tako izgleda. Da bi opstao fizički, telesno on je od strane „savršenog“ sistema (perverznim i nevidljivim mehanizmima) prisiljen da radi šta mu se udeli, i šta na kosmičkoj lutriji izvuče. I da je zbog milostinje zvane radno mesto zahvalan do groba. Da rinta od jutra do mraka, i da za to dobije koliko da ne lipše i ne skapa od gladi. Kako on tako i potomstvo mu, ako ga kojim srećnim slučajem ima.

Taj „prosečan“ čovek, sinonim za ljudsku jedinku, danas je srozan na stvar, privezak (dodatak) mašini jednom od glavnih fetiša današnjice. Sveden na kolateralnu štetu a u ime, njegove svetosti – PROFITA.

Zašto je to tako? Činjenica je da devedeset procenata današnjeg čovečanstva nema svoje „ja“ bez kojeg, kao što znamo, nema mentalnog zdravlja. I to je „tekovina“ sistema „nalik na ljudsku prirodu“, kako je nepodeljeno mišljenje većine.

Napraviti od ljudi AUTOMATE za štancovanje profita, to je cilj kapitalizma koji, evo već, bezmalo pet vekova dominira svetom i nema naznaka da bi mogao posustati i onemoćati zbod svoje vremešnosti. Naprotiv, sve je vitalniji i snažniji kako vreme prolazi.

Može li se nešto učiniti da se ovako neveselo i deprimirajuće stanje, sa još crnjom perspektivom, popravi i krene u pravcu promene neprirodnog, morbidnog i neizdržljivog društvenog sistema?

Svakako, odgovor je potvrdan: može!

Gde se nalazi rešenje, ili bar početni koraci u rešavanju evidentnog i ogromnog problema? Došlo je dotle da jednostavno moramo krenuti u pravcu menjanja svog sistema vrednosti svako od nas pojedinačno, jer oni koji „vode društvo u svetlu budućnost“ očito ne pokazuju nikakvu nameru da tako nešto preduzmu na nivou država.

Rečeno nije ni malo lak ni jednostavan zadatak, o čemu svedoče izborni rezultati širom sveta gde je socijalistička opcija marginalno podržana od strane biračkog tela. I čak postoje trvrdnje da je socijalizam kao sistem prošlost bez povratka jer se pokazao i lošijim od kapitalizma što, naravno, nije tačno jer ideja ostaje i pored „grube izvedbe“ u praksi i svih deformacija i organizovanog rušenja od strane moćnih kapitalističkih država.

Rečeno, dakle, nije ni malo jednostavan zadatak ali drugog nam izlaza nema. Vekovni i hiljadugodišnji nakaradni i nakazni sistemi društvenog organizovanja, uvek su proizvodili isto takve pojedince i kao svetska zajednica stigli smo dokle smo stigli – do kraja puta. Nema dalje!

Današnji čovek izdresirano i moglo bi se reći genetski (čega naravno nije i ne može biti svestan) većinom teži da postane materijalno bogat kako bi dominirao i time stvorio (veštački) životno potreban IDENTITET. To je opšteusvojeni obrazac koji se i ne dovodi u pitanje, iako je patološki i neprirodan. Imati je vrhunsko dostignuće, čime se „peglaju“ svi nedostaci takvog, u suštini, abnormalnog i antiživotnog puta.

I tako svet dobija rascepljene jedinke bez ljudskih karakteristika, automate nesposobne za osnovne emocionalne reakcije bez kojih čovek više nije ljudsko biće već mentalni bolesnik i čudovište. Otuda „nelogične“ tragedije, „hladnokrvna“ ubustva kako pojedinačna tako i masovna. Čudimo se tome i zgražavamo neko vreme, pa okupirani i hipnotisani „napredovanjem“, uspehom, karijerom zaboravimo do novog „slučaja“, „incidenta“ koji je siguran i neizbežan poput zalaska sunca.

I dolazimo do glavnog pitanja: da li je čovek nasilan, destruktivan i lud po svojoj ljudskoj prirodi? Nalazi „prave nauke“ (nažalost, postoji i ona druga suprotna rečenoj)  jasno govore da to nije tako i da „ljudska situacija“, odnosno kultura u kojoj odrasta i živi, proizvodi mentalno zdravu ili (daleko češće) nezdravu jedinku. Životne vrednosti određene kulture i društvenog sistema, naprosto preslikavaju se na svaku osobu pojedinačno.

Ukoliko su profit, „moć“, dominacija, vlast… instalirane vrednosti društvo ne može biti zdravo i produkovaće psihopate i mentalno bolesne pojedince koji slede takav sistem društvenog uređenja i vrednosnih orijentacija.

Suprotnost danas vladajućem neljudskom KAPITAL – SISTEMU jeste, moguće, komunitarno društvo uređeno prema prirodnim potrebama čoveka. Koje su to potrebe? Na prvom mestu to su ljubav i kreativnost. I ako su one ispunjene osoba napreduje, kako mentalno tako i fiziološki (uz, razume se, ispravnu, prirodnu ishranu). To je, dokazano, čovečija priroda: ljubav, solidarnost, saradnja, kreativnost, pozitivnost. Ovi elementi dovode do krajnjeg cilja svakoga od nas: do SREĆE. To je nauk velikana ljudske misli od samiih početaka ljudskog bitisanja kao homo sapijensa do danas.

Suprotno: orijentacija prema isključivo materijalnom vodi neizbežno u rascep ličnosti, odnosno bolest i NESREĆU.

Na nama, svakom pojedinačno, je da izaberemo pravi životni put, uprkos svakodnevnom bombardovanju putem masovnih medija, naših centara za razum i orijentaciju. To nije lako, ali posvećenošću zdravlju i životu, sve se negativno može prevladati i dospeti do svoga „ja“ i do slobode koji donose zdravlje i sreću. Na tome treba svakodnevno raditi i ne prepustiti se matici, već isplivati. Isplivati na obalu sreće. Čovek to može. Čovek to mora ako sebi želi dobra. A zdravi pojedinci čine zdravo društvo. Krajnje je vreme da se krene putem koji vodi iz začaranog kruga, iz beznađa.

3 mišljenja na „Imati ili biti (Shizofrena ličnost našeg doba)“

  1. Slažem se skoro u potpunosti.
    Na primer ne mogu da se složim sa „Čovek je onoliko mentalno zdrav koliko je svoj i u mogućnosti da ostvari sebe kao kreativno biće. Da li je u „nezamenljivom“ sistemu u kojem teče naš jedini život tako nešto moguće? Suvišno je i reći: nije moguće!“
    Ja tvrdim da je moguće. Važan je stav i pristup.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s