Hunza narod ili ljubav prema životu

Image result for hunza narod

Na granici između Pakistana i Indije živi, za današnje prilike, sasvim neobičan narod, u svetu poznat pod imenom Hunza što je i naziv „doline stogodišnjaka“.

To su, dakle, ljudi koji su dugovečni, što „ostatku sveta“ izgleda posve čudno pa i neverovatno jer je opšteusvojeno da je čovek kratkoveko biće koje iz tog razloga treba da grabi sve što se ugrabiti može ne bi li sebi ulepšao tih pet-šest decenija, koliko se smatra da živi „stvarno“ dok ne onemoća otrovan prizemnom hedonijom bez granica.

I da nije ovih jednostavnih, vitalnih i biofilnih ljudi, mi „hipercivilizovani“, stimulansima do grla nakljukani Evropljani, ne bi smo ni znali prostu istinu da čovek ipak nije tako bedno kratkovek kako je opšte mišljenje, i da može znatno duže požiiveti, naravno, ako ima volje i želje za tako nečim.

 

To Image result for hunza narodda žene Image result for hunza narod rađaju u šezdesetim a muškarci su potentni (bez „vijagre“) i u osamdesetim „civilizovanom svetu“ još uvek izgleda kao kakva fantastika, pa se poslednjih nekoliko decenija put doline Hunza kreću kolone znatiželjnih među kojima je i tzv. naučnika koji u životu jadva da drugo šta rade osim što dumaju, što i nije najgore kada bi to vodilo kakvom boljitku i traženju svetla na kraju tunela u kojem je „civilizovani“ čovek već odavno u dobroj meri zahvaljujući i zabludama nauke i „otkrićima“ industrijske „nauke“ kojoj je jedina svrha da služi gomilanju dolara i evra malom broju individua a na štetu preostalih 95 % kojima je na pameti samo jedno: da i oni jednoga dana dospeju među „gornjih deset hiljada“ ,odnosno, u tih pet procenata bogomdanih!

Da može drugačije, jasno i na prvi pogled pokazuju prizori iz života Hunza naprosto uslikani napravama koje svaki pripadnik „civilizovanog sveta“ nosa sa sobom kao što puž nosa svoju kućicu.  Image result for hunza narodImage result for hunza narod

Slike koje pristižu na naše blješteće sprave deluju nam nestvarno pa i zapanjujuće. Vidimo ljude svetlih očiju, čiste kože, širokog osmeha sa zdravim zubima, naprosto SREĆNE! Ti „prosti“ ljudi koji se ne razumeju mnogo u marketing i koji nisu fascinirani samokotrljajućim limenim prevoznim sredstvima, izgledaju nam kao bića sa neke srećne planete gde vladaju neke drugačije vrednosti, kao npr. da čovek treba da jede ono što mu je po Prirodi i Bogu namenjeno, da se svakodnevno kreće na čistom vazduhu i suncu, da ide na počinak kada padne mrak i da ustane odmoran sa prvim zracima sunca. I da, pre svega, voli.

Ovaj zdravi, sveži i lepi narod deluje kao prekor našem „kulturnom“ bekstvu od života i ljubavi, i našem kukavičluku i strahu od pravog života koji izbegavamo služeći se izrazima „kulturan“, „civilizovan“, „progresivan“ koji nisu ništa više od fikcija smišljenih da opravdaju životarenje bez smisla i svrhe, bez truda i napora da se shvati suština našeg bitisanja na Zemlji.

Šta jedu Hunze i čime se bave u životu?

Vidimo, a to su potvrdila i naučna istraživanja,Image result for hunza narod Image result for hunza narodda ovi spontani ljudi, bistrih glava i skladnih tela, uglavnom jedu sirovu hranu, pre svega voće i povrće. To im je glavna hrana, s tim što su ti plodovi zemlje, zaista voće i povrće a ne industrijski produkti koji vizuelno fingiraju plodove a u stvari su veštački proizvedeni artikli namenjeni isključivo profitiranju koji se, odnekud, nazivaju „namirnicama za ljudsku ishranu“.

Za vreme sezone rečeni plodovi proizvedeni prirodno, koriste se netom ubrani sa drveta, i u organizam uneseni u sirovom stanju koji – dokazano je našom „poštenom naukom“ – najbolje prijaju ljudskom organizmu.

Tako je za letnjih i jesenih meseci. Po zimi to se voće, veoma često zrele kajsije na suncu i vetru sušene, koristi prethodno potopljeno u čistu vodu bez „civilizovanih“ otrova u njoj poput hlora i fluora. Tako, energija čistog, bogatog mikrorganizmima tla, i suncem proizvedenog hlorofila, odnosno, enzima, organima ovih pametnih ljudi, čini dobro i drži ih u zdravom i snažnom stanju.

Image result for hunza narodImage result for hunza narod

Ali proleće, rano naročito, jeste oskudno prirodnom hranom, a zalihe osušenog voća (i povrća) iscrpljene. Šta tada jesti? Da li kuvati one proizvode kojih može biti u izobilju poput, npr. žitarica (kako mi ovde radimo) i tako nadomestiti nedostatak voća, ili naprosto smanjiti unos hrane na minimum sve do prvih zrelih plodova, i time dati šansu probavnim – ali i svim ostalim – organima da se „odmore“ od stalnog rada i tako relaksirani krenu u novu aktivnost. Da, upravo to Hunze i rade: poste uz malo kuvanog prosa ili heljde. I tako sve dok ne stignu zreli plodovi kasnog proleća. Image result for hunza narod

„Tajna“ zdravlja, vitalnosti i dugovečnosti je, upravo u takvom razumnom i biofilnom načinu ishrane i življenja uopšte. Ishrane na prvom mestu, a zatim svakodnevnom kretanju na čistom vazduhu i suncu. Tako nešto pseudohrišćanskoj zapadnjačkoj kulturi (čiji smo, nažalost,  hteli – nehteli, deo) apsolutno nedostaje, i otuda „bolesti“ koje se smatraju mističnim i neobjašnjivim  sa nepoznatom „etiologijom“ to jest poreklom, A, kako vidimo, reč je naprosto o autodestrukciji, nihilizmu, negativizmu pa i nekrofiliji. I trovanju sopstvenog organizma u slavu PROFITA.

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s