Društvo idiota

 

Bojazan Alberta Ajnštajna da će “jednoga dana tehnologija nadmašiti opštenje među ljudima” i da će “svet tada imati generaciju idiota”, na našu veliku nesreću uveliko se ostvaruje i već imamo nešto veoma slično ovoj “negativnoj utopiji”!

 

gorila bejbi free

Ovakva tvrdnja nije nikakav pesimizam kako na prvi pogled može izgledati. I ako malo kritičnije pogledamo oko nas videćemo pomalo izgubljene osobe obmotane kablovima oko glave i zabuljene  u blješteće spravice kako nešto “važno” i “neodložno” rade na toj spravici smišljenoj da nam oduzme slobodnu inicijativu i od nas načini automat kojim se može upravljati “na daljinski” onako kako se upravljačima, nevidljivim, dopadne i ćefne.

“Društvene mreže”, na prvi pogled, sredstvo su “druženja prijatelja” i “zabave” pa ima se utisak i “slobodni medijum” gde se može reći  “sve” i iznositi originalna mišljenja bez “cenzure sistema” karakteristične za državne medije. To tako na prvi pogled može delovati, ali pozadina cele priče i ideje, odnosno zloupotrebe informacionih tehnologija je najvećem broju  korisnika istih sasvim nevidljiva i neodgonetljiva. SOS tabla free

Ispod maske “zabave” i “druženja” sa “prijateljima” koje nikada nećemo ni videti a još manje upoznati u realnom svetu, stoje “kao na tacni” naši lični podaci pomoću kojih nas se može pratiti, i kontrolisati svaka naša životna akcija. A to je zadnja misao onih koji zloupotrebljavaju informacionu tehnologiju.

Oduzeti “masama” stvarnu inicijativu  i personalnost i umesto toga instalirati virtuelnu “slobodu” i “nezavisnost”, nije ni malo naivna a ni glupa zamisao onih koji su u mogućnosti da upravljaju svetskim javnim mnenjem o čemu je govorio i pisao Noam Čomski, i pre njega Erih From i niz drugih „radikalnih humanista“.

A najstupidnija varijanta IT “progresa” jeste, nesumnjivo, igranje takozvanih “igrica” toliko masovno prisutno, naročito među mladima. Tako na ulicama velikih gradova, u mestima sastajališta raznih (kafići, restorani) imamo sliku totalne otuđenosti gde prisutni  u mnoštvu su zapravo usamljeni kao na Mesecu u svom projektovanom, virtuelnom svetu na ivici pravog autizma, hipnotisani blještećim napravama ispred nosa. Svako je sam sa iluzijom “ugodnog” ambijenta i mnoštva koji nam čine život “pun doživljaja i bez imalo dosade”. Emocionalnog kontakta ni za lek, a bez toga teško se može i zamisliti dobro zdravlje.

Današnju otuđenost, zaluđenost i hipnozu IT napravama (tu spada svakako i neizbežni televizor bez kojeg je modernom čoveku život naprosto nemoguć) nisu mogli u punoj meri predvideti ni tako “vidoviti” i genijalni umovi koji su se bavili ovom temom, poput Oldosa Hakslija ( Vrli Novi Svet) i Džordža Orvela (1984) na primer! I oni su poprilično omašili u svojim vizijama budućeg društva i današnja stvarnost već je, uveliko nadmašila njihova crna predviđanja!

A što je najgore od svega, i kod onih, sve malobrojnijih normalnih, svest o ekstremnoj otuđenosti jedva i da postoji. Svi nekako smatramo da je rečeno “normalan razvoj događaja” jer se čovečanstvo “razvija” i “napreduje”. Postaje sve “civilizovanije”, a ko može biti protiv “progresa” i zagovarati “povratak u divljaštvo”. Takav stav je “regresivan” i time neprihvatljivmonster free

Što se pisca ovih redova tiče, ovakav progres koji je na delu ni malo ne simpatiše a još manje ovakvu “civilizaciju”. I po cenu da ga smatraju mračnjakom i nazadnjakom nipošto nije voljan da se uklopi u shemu društva idiota koja, nesumnjivo, nekome puni džepove, jer tako nešto se ne instalira tek tako, šale radi. Pre će biti da će uložene milijarde dolara i evra u te mračne ciljeve doneti investitorima golemi profit, a verovati da se svet kreće u pravcu “boljeg sutra” prilično je naivno pa i glupo!

Svet se, nažalost, kreće u pravcu totalne kontrole stanovništva “običnih ljudi”, i vladavine korporacija odnosno “Gvozdene pete”, što je Džek London najsenzibilnije predosetio i ubedljivo opisao u svom remek – delu sa gornjim naslovom.

Može li se šta promeniti, i stopirati nimalo povoljan ni zdrav pravac razvoja svetske zajednice? Jedina nada je masovno podizanje SVESTI što bi, eventualno, moglo da demaskira mračne planove svetskih moćnika i tako, ako ne zaustavi, ono barem uspori projektovanu strašnu sutrašnjicu. To je, naravno još u sferi fantastike ali, ko zna, možda se naprasno “opasuljimo” i shvatimo – ma koliko inertni bili – kakva nam se „čorba“ kuva u kuhinjama od para besnih i neuračunljivih koji u destruktivnom, nakaznom i mračnom vide smisao čovekove egzistencije na Zemlji.

Ostaje nam da se nadamo, ali i da svako od nas doprinese – koliko je u mogućnosti – boljem sutra, kako nas samih, tako i naših potomaka.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s