Znamo li šta jedemo?

5 tikava free

 

Uz vazduh i vodu, hrana je naša glavna prirodna potreba koju moramo svakodnevno unositi u organizam. Kakvu hranu jedemo, a kakvu bi smo trebali jesti?

Teško da postoji oblast ljudskog znanja gde vlada veća zbrka i zbunjenost od ishrane! Mnogi danas ishranu ljudi vide isključivo kao dobru mogućnost za laku zaradu, jer čovek hteo – ne hteo mora da kupi nešto za jelo, i to svakoga dana. Skovani su čak i tako neverovatni termini kao „merkantilna“ pšenica, kukuruz, suncokret, repa…Može li se zamisliti šta nenormalnije od toga, a tako nešto sasvim je odomaćeno i smatra se nečim „normalnim“!

Jesti npr. „merkantilni“ suncokret ili njegov glavni derivat tzv. jestivo, rafinisano ulje, znači automatski i neizbežno sebi u skorijoj budućnosti projektovati HRONIČNU BOLEST!  Veoma često to je dijabetes koji je jedna od najvećih pošasti našeg vremena, jer za razliku od organski proizvedenih suncokretovih semenki korisnih za ljudski organizam u svom neprerađenom obliku, industrijski, „merkantilni“, na hemiji rastao i u obliku „jestivog“ rafinisanog ulja plasiran, jeste naprosto nejestiv proizvod, strano telo u našem organizmu i u našoj krvi! paprika free

Ne tako davno ljudi u gradovima (na selu još i više) svoja jela spravljali su od sirovina nabavljenim na pijacama, a na selu proizvedenih u sopstvenom povrtnjaku, čak se i jestivo ulje (u pravom smislu te reči) proizvodilo u domaćinstvu od oraha! Ti se zdravi običaji sve više napuštaju, a nekih uopšte više i nema.

U poslednje vreme dobili smo sijaset gotovih i napadno elegantno zapakovanih jela ili „jela“ uredno posloženih na rafovima sve brojnijih „super“ i „hiper“ marketa (koliko sutra biće već „ultra“). I ne samo to, rečeni marketi imaju već i čitave kuhinje sa obilnom ponudom „taze“ skuvanih jela. Istina, sirovine za njihovo spravljanje jesu imitacije biljaka, sve samo ne jestive, nafilovane enormnim količinama hemije, rasle sve češće, ne na zemlji već na nekakvim veštačkim podlogama koje imitiraju zemlju, sunca ne videvši za svog efemernog života, koje samo vizuelno asociraju na prave rasle u netretiranom povrtnjaku na suncu, čije blagotvorno dejstvo proizvodi – živim bićima potrebni – hlorofil. dudinje bele i roze

Tako, u ponudi imamo „masna“ jela zamašćena svinjskom mašću ali i „posna“ zauljena trans – masnoćama biljnog porekla, a od ta dva zla ne zna se koje je veće!

Današnji čovek – profiter rezonuje na praktičan i jednostavan način: što da odlazim na pijacu, vučem sa sobom ceger i kupujem kupus, karfiol, grašak, šargarepu, cveklu i krompir kada sve to imam već zgotovljeno bilo u kuhinji „hiper-a“ tu na ćošku, ili gotovo, zapakovano  u elgantne posude okićene obojadisanim slikama, što je potrebno samo podgrejati, a pošto već imam mikrotalasnu to se događa u roku od pola sekunde! Ponuda po špecerajima nikada nije bila bogatija.

Isto je i sa hlebom „osnovnom ljudskom namirnicom“. Na stranu to što nam je takav proizvod apsolutno nepotreban u ishrani a ovakav, „merkantilni“ ponajmanje.

Suvišno je i nabrajati kakve strahote u obliku tzv. aditiva sadrže gotova jela, hleb i drugi artikli prehrambene industrije! A najopasniji su svuda prisutni tzv. pojačivači ukusa (naročito famozni MSG mono-sodium glutamat) koji su dovedeni do savršenstva, do „neodoljivosti“. I svi odreda su perverzni hemijski spojevi koji uništavaju sve ćelije na koje naiđu u ljudskom organizmu, pošto prethodno „obrlate“ naše ukusne pupoljke prodavši im rog za sveću. avokado 2 wiki

Proizvodnja hrane danas je niz monstruoznih postupaka sa darovima prirode, odnosno plodovima zemlje, sunca i vazduha namenjenim čoveku od boga u svrhu ishrane, a najmonstruozniji izum jeste, svakako, GMO!

Već odavno agresivnom propagandom prehrambene industrije nije „in“ jesti autentične plodove zemlje jer se plasira laž da takvi nisu dovoljno ukusni i da ih treba „popraviti“, „doraditi“, „prilagoditi“ čovekovim organima za varenje i asimilaciju. Normalnom čoveku nemogući postupci prerade i „dorade“ plodova prirode izgledaju kao dvogodišnjem detetu horor film!

Današnji „civilizovani“ čovek u svrhu ishrane u organizam unosi nemoguće i neverovatne smese u kojima ničeg po organizam korisnog nema. Sve sama droga i zaslađeni, odnosno začinjeni otrovi! Jer, čega ima korisnog u belom šećeru, belom brašnu, rafinisanim „jestivim“ biljnim uljima i kuhinjskoj soli? A takvi, kakvi jesu, oni su osnovna sirovina za hiljade nemogućih, dehidrisanih artikala prehrambene industrije koji su jestivi koliko i prošlogodišnje bale slame nezaštićene od kiše!

Treba li se onda čuditi što se ulicama gradova „moderne civilizacije“ u sve većem broju gegaju mutanti koji sve manje iz dana u dan liče na ljude? Zapravo, čudo je golemo da svetom ne haraju opasnije „bolesti“ od danas „neizlečivih“, i da nema „kuga“ i pomora pandemijskih razmera, ali kako se stvari odvijaju ta vremena nisu daleko, čak štaviše, na vidiku su, ako već nisu stigla! trešnje grozd crtež free

Tada sav „napredak“ zvanične medicine koja i „običan“ dijabetes tipa 2 proglašava neizlečivim i „doživotnim“ kojeg treba „kontrolisati“ na način koji zapravo organizam „pacijenta“ do kraja života (koji nije daleko) drži u permanentnoj narkozi. A da bi se „izlečila“ ta „bolest“ koja je, u stvari, poremećaj ishrane u prvom redu, potrebno je samo odbaciti prepariranu, veštačku „hranu“ i jesti ono što je čovek jeo milionima godina i na čemu je opstao: plodove zemlje u svom autentičnom, neprerađenom obliku, i eto „leka“ za sve projektovane bolesti, odnosno „bolesti“.

2 mišljenja na „Znamo li šta jedemo?“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s