Kako pravilno jesti voće

 

fruts pijaca lepa

 

Postoji li ALERGIJA na jagode ili na bilo koje drugo voće?

Ako vam neko kaže  (ma ko to bio) da ste alergični na voće i da ono u vašem želucu „stvara kiselinu“ ili šta slično znajte da ta osoba teško greši! Da ima loše obrazovanje ili pak – što nije redak slučaj – lošu nameru da manipuliše sa vama!

Ukorenjena i široko rasprostranjena navika, voće „kao dezert“ jedan je od najštetnijih običaja u ljudskoj ishrani koji traje pokolenjima! Taj se krajnje nezdravi običaj uporno i istrajno održava i danas, i što je najčudnije odgovornošću i onih koji bi po prirodi stvari trebali znati svu štetnost toga načina ishrane, poput lekara i nutricionista, i neupućenima ( a takvih je neverovatno mnoštvo) objašnjavati posledice tog nesmotrenog čina, i uputiti ih na zdraviji i ispravniji način.

Zbunjenost, kada je najvažnija naša potreba u pitanju, danas je fantastičnih razmera, i iz dana u dan sve veća! Devedeset i pet procenata, ako ne i više, stanovništva ništa ne zna o ishrani koja život znači, i povodi se za raznim pričama, bajkama i pripovestima tzv. stručnjaka koji o tome, zapravo, znaju manje od moje baba Živke, proste žene koja nije učila škole ali je o ishrani prilično znala o čemu govori i njenih sto i sedam leta na ovome svetu!

Voće, ta najkorisnija naša hrana za koju smo predodređeni, treba unositi isključivo u svom sirovom obliku, i što je naročito važno, onda kada nam je želudac prazan, a to je danas, nažalost, samo ujutru, ako je i tada! Odnosno, ako se goleme količine svega i svačega iz naših napresovanih želudaca za vreme od 7 – 8 sati spavanja „isele“ i odu u debelo crevo, što je, istini za volju, prilično teško izvodljivo, ali jutro je zaista jedini trenutak unutar 24 sata, kada je tako nešto moguće. Tada je jedinstvena prilika, ili bolje rečeno, poluprilika da konačno na red dođe prava i bogomdana hrana kakva je nesumnjivo zelo voće, bilo naše sezonsko ili tropsko, izdaleka.cropped-cropped-voc487e-veoma-lepo-free.jpg

U stvari, kod ogromnih količina unesenih masnoća raznog porekla, organizmu da bi se sasvim ratosiljao tog neprirodnog balasta potreban dan – dva posta, i tada bi unos voća imao najvećeg efekta.

Sve „alergije“ i neprijatnosti u želucu posle unosa voća potiču upravo otuda što obilje masnoća, kako u probavnim organima, tako i u krvi, u „sudaru“ sa fruktozom, odnosno glukozom, dovodi do nelagodnosti pa i bolova u želucu, za šta se tradicionalno optužuje voće a nikako masnoće pravi vinovnici celog neprijatnog zamešateljstva.

Obilje masnoća i veće količine voća (pa čak i male) nikako nisu dobra kombinacija i na to treba obratiti posebnu pažnju jer je ovo sama srž pravilne ishrane.

Voće, ta nenadmašna hrana kako za ljude tako bezmalo za sav životinjski svet, ne iziskuje nikakvu potrošnju energije u procesu razgradnje u našem organizmu, to jest pretvorbe u glukozu jedino ispravno gorivo na koje funkcionišemo, i zato ga je potrebno unositi svakodnevno i u većim količinama, na opisani način.

Voće „kao dezert“ unešeno posle ručka prava je nesreća koju sami činimo sopstvenom organizmu! Običaj da se pojede, istina manja količina voća (jabuka – dve, desetak trešanja ili kriška lubenice) posle obilnog blago rečeno, unosa svakakve hrane raznog i nemogućeg porekla poput životinjskog ili rafinisanog, u celoj priči ishrane jeste izrazito autodestruktivan čin čime se automatski stvara od probavnih organa DESTILERIJA alkohola jer rečeni šećer logično na toploti fermentira, oslobađajući alkohol čime se stvara opojna smesa, i možda otuda kuvana hrana u kombinaciji sa bilo kojim šećerom, češće belim rafinisanim iz slatkiša, a ređe slatkog voća, što je u krajnjem isti rezultat, deluje današnjem čoveku „neodoljivo“ i „savršeno“ , odnosno baš kako treba – narko!

Voće se, danas, jede jer je „takav red“ i to u minimalnim količinama. Ali, ako držimo do zdravlja ješćemo voće na pravilan  način, uglavnom kao monoobrok i u većim količinama kako bi naš organizam dobio potrebnu količinu kalorija za dnevne aktivnosti. I u zavisnosti šta radimo i koliko se trošimo toliko ćemo voća odnosno fruktoze to jest glukoze uneti, a za za šta je svakako potrebna veća količina ove božanstvene i savršene hrane, minimum jedan kilogram pa do tri ili čak i više ukoliko smo na teškim fizičkim poslovima ili se bavimo sportom.

Danas nema više nikakve sumnje da je voće (uz nešto zelenog povrća i malo oraha) efikasniji i zdraviji izvor energije od ustaljenih izvora poput mesa, mleka i jaja koji tobože daju snagu, što nije ništa više od mita koji se žilavo održava, danas i uz pomoć moćne medijske propagande iza koje stoji industrija hrane, koja to ustvari nije samo takav vizuelni utisak odaje. voće lepo free

Često mi se događa kada u razgovoru sa prijateljima i poznanicima kažem  da dnevno pojedem minimalno 2 kg npr. narandži, mandarina, slatkih jabuka ili trešanja doživim teško iznenađenje sagovornika uz uzvik: „Hej, je li moguće!“ A neki čak izreknu i ono: „To nije normalno!“ Njima je ta količina „ladno“ dovoljna za sedmicu ako ne i čitav mesec dana! U tome je razlika.

Znamo  da je najteža rabota za naš organizam da vari hranu ili „hranu“ koja mu je neadekvatna jer, npr. meso, mleko (sireve) ili jaja mora teškim i zamršenim „manevrisanjem“ da preradi u glukozu i tako koliko – toliko nahrani brojne ćelije (kako neki poznavaoci tvrde „sto hiljada milijardi“! )

Taj proces asimilacije, tj. pretvaranja kuvane i ostale neprirodne hrane  (poput žitarica i njihovih derivata, da ne govorimo o rafinisanim produktima sasvim stranim našem metabolizmu) oduzima golemu energiju našim unutrašnjim organima slabeći ih na taj način iz dana u dan sve do konačne propasti koja se događa unutar par decenija takvog satiranja koje se ne može ni zamisliti u ostatku živog sveta na Zemlji! A sve iz jednog prizemnog i trivijalnog razloga, zadovoljenja neprirodnog apetita to jest ukusnih pupoljaka! Zaista nije vredno takvo stradanje zarad tako banalne i ništavne hedonije. Uostalom, i u živoj hrani može se uživati gotovo u istoj meri, ako je svrha živeti da bi smo jeli a ne jesti da bi smo živeli.

jagode lepa free

Za ilustraciju superiornosti presne hrane samo ću navesti da neke vrste voća sadže idealan odnos makronutrijenata potrebnih za nesmetan i savršen rad organizma. Npr. narandže imaju odnos 88/7/5 (ugljeni hidrati, proteini i masti) ili možda još bolji kod jagoda 85/7/8.

Ovim se ne zalažem za čisto frutarijanstvo budući da je dokazano da nam je potrebna i izvesna količina zeleniša tj. salata u prvom redu zbog izrazitog sadržaja potrebnih baznih „osnovnih minerala“ kao što su: kalcijum, kalijum, magnezijum i natrijum. I sasvim malo (5-6 %) još orašastih plodova i semenki. I to je sve što nam je potrebno za zdravu – u pravom smislu reči – ishranu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s