Avokado (Aligator kruška)

avokado 2 wiki

Ovo neobično tropsko voće kod nas nije posebno omiljeno, možda i iz razloga njegove – za naše poprilično endemične prilike – povisoke cene od, evropskom valutom izraženo, ravno pet eura za kilogram! Tako, većina ljudi, i pored (barem u prestonici) solidne ponude, nije imala prilike ni da ga proba.

U krugovima veganskim avokado je nezaobilazan, pogotovu onih gurmanski orijentisanih kakvih je, čini se, pretežno.Velikom broju, ako ne većini vegana, jela od voća i povrća su nedovoljno ukusna, još manje pikantna pa su stoga u stalnoj potrazi za biljnim namirnicama koje bi u potpunosti zadovoljile njihovo prefinjeno čulo ukusa, godinama neretko i decenijama stimulisano i nadraživano žestokim začinima, pa i pojačivačima ukusa posebno opasnim po zdravlje, što je u pravom veganstvu sasvim eliminisano kao nepotrebno.

Da ne govorimo o tome da je kod eksplicitnih vernika masnoća svih boja i porekla, Atkinsovih sledbenika bezbrojnih raskola, avokado veoma cenjen, a mnogi veruju, da je u ovom kruškolikom tamno zelenom voću „spas“ i velika mogućnost gurmanskog uživanja bez granica. Jer, ako slaninica i duvan-čvarci permanentno i otvoreno gurmanu rade o glavi, avokado sa svojih „samo“ 77 % masnoća, uz to nezasićenih, biljnih to jest sasvim prirodnih moguće je ubaciti u sva postojeća jela i specijalitete, pa i prosto namazati (kao nekada svinjsku mast) na hleb bez imalo griže savesti u tvrdoj veri da je neškodljiv.

Pa tako imamo zapanjujuće visoke procente dnevnih unosa masti od čak 80 % unešenih kalorija iz ovog makronutrijenta! Ako znamo da je prosečan unos masti u konvencionalnoj i sveprisutnoj „nezdravoj“ ishrani nešto iznad 40 % a da je zdrava, i organizmu potrebna i korisna količina istih tek 5 a maksimalno 10 % onda ovih 80 a ponekad čak i koji procenat iznad te nemoguće cifre predstavlja ništa manje od suicida u svrhu uživanja!

Tako, spletom čudnih okolnosti ovo masno voće dobilo je tretman ekskluzive i koristi se na stotinu načina u raznim ponekad i neverovatnim „kreacijama“ , raznih putera, namaza, umaka, sosova, kremova, maslaca, šejkova… A takve pikanterije, u krajnjem, dovode do gore opisane izrazito opasne situacije.

avokado 3 google

Zaista, od avokada teško se može naći prirodniji izvor mononezasićenih i polinezasićenih (omega 3) masnih kiselina, ali naš organizam će od tog savršenog ploda imati koristi samo ako dobije veoma mali unos koji – jednostavno prikazano – dnevno iznosi jednu polovinu ploda samo! Ali šta ćemo sa onom drugom polovinom? Oksidisaće ako je ostavimo za sutradan! Zar nije bolje „da se ne baci“ (a nije baš jeftina) da je odmah „spakujemo“ u stomak, jer „od viška glava ne boli“.

Bogami boli i te kako, jer u našim arterijama sva mast iznad potrebne male količine opasnost je po živu glavu i živo srce! I po našu bitnu žlezdu gušteraču, takođe. Bila zasićena, polinezasićena ili mononezasićena – u velikoj količini – mast se „zabunkeriše“ ispred naših brojnih ćelija i ne dopušta insulinu da glukozu, gorivo na koje funkcionišemo dostavi rečenim ćelijama! U tome je problem!

I onda smo stalno bez prave snage, malaksali, bezvoljni, , apatični, bez poleta. I to nezdravo stanje koje vodi u dijabetes pokušavamo razrešiti – čime drugim  nego  – stimulansima raznim iz „bogate palete“ istih. Kofein, tein, teobromin, alkohol, beli šećer itd. itd. Začarani krug i vrzino kolo takvim razvojem događaja nam „ne gine“ a sve zbog zadovoljenja ukusnih pupoljaka i lažnog osećaja sitosti i „snage“ koja to zapravo i nije, već je pre iluzija i privid.

Tako, neretko imamo paradoksalnu situaciju, da u stvari, između LCHF gurmana i nekih vegana stvarne razlike i nema! I jedni i drugi svoj jadni organizam prisiljavaju da radi na neprirodno gorivo – masnoće! A to, neretko, proizvodi teške pa i fatalne posledice!

Dakle, ovo ukusno, neslatko voće najbolje je jesti bez bilo kakve obrade i prerade. Naprosto kašičicom polagano se sladiti tom, dodeljenom nam jednom polovinom. To je sasvim dovoljno za jedan dan, a sutra možemo pojesti i onu drugu koja nas mami iz frižidera. A da se ne bi promenila to jest oksidisala možemo je spakovati u vakuum kesu ili isto takvu posudu koje postoje u ponudi na tržištu. Ili pak tu drugu polovinu uz dodatnih još par odmah pretvoriti u kakav ukusan namaz kakav je npr. gvakamole, kojeg sutradan ne treba smazati čitavu teglicu, već ga koristiti štedljivo i uzeti manju količinu a ostatak vratiti u frižider.

Za one koji bi da naprave rečeni namaz meksičkog porekla evo recepta.

Dva avokada normalne veličine iseći na parčiće i propasirati najbolje viljuškom da ne bi se pretvorio u potpunu kašu, i u smesu ubaciti ljutu papriku alevu ili svežu usitnjenu takođe ljutu, dva omanja paradajza naseckana, glavicu naseckanog crvenog luka, malo morske ili (ako je autentična) himalajske nerafinisane soli, dve kašike limunovog soka i malo bibera. Sve pažljivo izmešati. Nije potreno upržavati pošto avokado ne podnosi dobro prženje.

Ovo čudesno voće obiluje vitalnim materijama neophodno potrebnim našem organizmu. Između ostalog ono po čemu se avokado posebno ističe jeste veća količina kalijuma bitnog baznog minerala. Zatim ima kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, fosfora, bakra, cinka, natrijuma i selena. Takođe sadrži i C vitamina, ali i  A, E, B1, B2, B3, B5, B6, K. Isto tako sadrži folnu kiselinui, obiluje vlaknima i naravno najviše ima biljnih masti 77 % i nešto malo proteina i ugljenih hidrata odnosno voćnog šećera.

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s