Zašto češće oboljevamo u zimskim mesecima?

 

 

šipak free

Ovih dana mnogo je ljudi sa prehladom manjeg ili većeg intenziteta. Zašto se to događa baš sada, u ovo doba godine? Obično možemo čuti standardno: vlada VIRUS! I, ako smo u blizini „zaražene“ osobe preći će i „zakačiće“ se i na nas.
Koliko je ovo zaista ispravno gledište?
U poslednjih pet-šest godina nisam imao nikakvih prehlada što, pretpostavljam, dugujem ispravnoj prirodnoj ishrani. Ipak, pre nekoliko dana i mene je „zakačilo“, istina u manjoj meri nego kolege u kancelariji, koji su odreda jedan za drugim „šmrkali“ (da upotrebim tu prostu reč koja se koristi najčešće na selu) no uglavnom – sem jednog izuzetka – podneli su tu nevolju stoički bez odsustva sa radnog mesta. I svi, ili gotovo svi,ubeđeni su da su „zaradili“ virus jedni od drugih, ili pak u susretima sa osobama van kancelarije.
Mene je, na sreću, „moj virus“ držao samo dva dana i napustio me je, pretpostavljam, nezadovoljan staništem, i otišao u potragu za boljim.
Koliko je tačno, uobičajeno mišljenje o bacilima i virusima kojeg se drži 99 % ljudi, danas? Po mom višedecenijskom iskustvu i teorijskim saznanjima opasnost od virusa za iole zdraviju osobu, zapravo i ne postoji! Virusi, odnosno bacili i bakterije naseljavaju se i nalaze, za njih, plodno stanište u ozbiljnije zagađenim, acidoznim i zapuštenim organizmima koje detektuju kao trulež, a njihov je prirodni posao da takvu masu razaraju (razlažu) i transformišu u neživu materiju, što je na neki način čišćenje prirode, šire gledano.
Sličan slučaj je npr. kada orlovi – lešinari u prirodi za svoju osnovnu hranu koriste uginule životinje i na taj način čiste prirodu pa su zbog toga i zakonom zaštićeni.
Kod zdrave, ili relativno zdrave osobe, rečeni bacili, virusi i bakterije ne nalaze plodno tlo i odlaze dalje tamo gde im je privlačnije tj. kod organizama u propadanju.
Gornju tezu potkrepljuje i moj slučaj od pre dva-tri dana. Prehlada slabijeg intenziteta koja me je pohodila, dokazuje mi da je moj organizam u velikoj meri ČIST, što je, kao što je napomenuto, rezultat pravilne, prirodne ishrane.
Ipak, danas među ljudima savim čist organizam jedva i da postoji s obzirom, pre svega, na smeće od hrane koje lakomisleno unosimo, ali tu su još i drugi faktori poput, na prvom mestu, zagađenog vazduha.paprika free
Zašto oboljevamo, najčešće tokom zimskih meseci?
To je, najverovatnije, zato što je čovek kao vrsta, biće tropskih predela, to je njegova pradomovina. Hladnoća čoveku ne prija, i zato što severnije ljudi žive to su bolesti respiratornih organa prisutnije. Tako, nedostatak sunčanih i toplih dana direktno se odražava na stanje zdravlja.
Šta je, zapravo, prehlada?
Ako odbacimo, sveprisutnu „teoriju virusa“ koja teško da je nešto više od komercijalnog trika, (ali, uverili smo se onomad da može poslužiti i kao odlično sredstvo globalnog zastrašivanja) doći ćemo do realnijeg zaključka koji se, ukratko, sastoji u sledećem: svi mi u sebi nosimo manje ili veće količine otpadnih materija i otrova raznih koji se iz organizma eliminišu putem naša četiri organa za izlučivanje: creva, bešike, pluća i kože. Otpadnih materija u maloj meri ima i pokraj savršene prirodne ishrane jer brojne ćelije organizma svakodnevno izumiru i zamenjuju ih nove. Te ćelije, ali i drugi otpad (ne računajući hranu) kao onaj unešen disanjem, mora se izlučiti van organizma. I kada naši organi za izlučivanje ne uspeju to da „odrade“ otpad tj. otrovi talože se na raznim mestima u organizmu, često i u plućima. Najednom se sav taj otpad pokrene, a to se dogodi najčešće dejstvom određenih metereoloških prilika tj. kada naiđe hladno vreme, ne mora ni biti posebno hladno već specifična promena vremena utiče na naš organizam tako da je potrebna posebna adaptacija. Samo savršeno zdrava i čista tela tu promenu ne dožive traumatično, ali takvih je zanemarljivo malo. Što je posebno zanimljivo, nekad čak i obična promaja je dovoljna za veće potrese organizma, pa tako izražen strah kod našeg naroda od rečene promaje nije sasvim bezrazložan. đus free
Posloženi otpad se tada zatalasa i traži izlaz, iz pluća pre svega. I zavisno od količine otpadnih materija imamo manji ili veći problem. Najmanji je obična prehlada kada nam stalno curi iz nosa i pritom kijamo. Na taj način pojačano lučimo sluz tj. otpadne naslage iz pluća. Naravno ima i mnogo jačih manifestacija, u medicini uredno klasifikovanih kao: influenca (grip), bronhitis i pneumonija (upala pluća).
Često se može čuti: prehlada mu je „sišla“ u bronhije ili, daleko bilo, u pluća i dobio je upalu, što je narodni izraz bez zalaženja u detalje koji govore o količini šlajma i otrova u respiratornim organima. Zato se kod starijih osoba „običan“ grip neretko završava i tragično, a još opasniji su bronhitis ili upala pluća koji su, po svemu sudeći, izraz drastično nakupljenog otpada u tom našem važnom organu.breskve free
Dakle, probleme sa organima za disanje u najvećoj meri možemo da preduhitrimo na jednostavan način držeći ih čistim, ili relativno čistim, a to se najbolje postiže unošenjem ispravne prirodne, neprerađene hrane. Bolje je sprečiti nego lečiti. Ili kako dr Kolin Kembel kaže: gram prevencije jednak je kilogramu leka.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s