Dijabetes – bolest „sa tamnom etiologijom“

 

tableta free

 

Prema zvaničnim opisima i definicijama ove bolesti (ili „bolesti“) u koje 99 % ljudi slepo, hipnotizovano, veruje onaj koga zadesi „zla sudbina“ donoseći mu ovu pošast modernih vremena, nema drugog izbora sem da hemijskim medikamentima, jedne od religija današnjih, „drži bolest pod kontrolom“ bez nade da se oslobodi goleme nevolje koja mu život pretvara u agoniju, ropstvo i doživotnu zavisnost od rečenih lekova!
Pogledajmo detaljnije oficijelne opise ovog zdravstvenog poremećaja. Kaže se nedvosmisleno da je dijabetes NEIZLEČIVO hronično oboljenje, odnosno, „sistemski poremećaj metabolizma“ kojeg je glavna karakteristika povišena koncentracija glukoze u krvi. Zatim se autoritativno tvrdi da je glavni krivac za takvo stanje NASLEDNI FAKTOR. čokoladni kolač free
Šećerna bolest je danas (ali ne i juče) jedno od najprisutnijih endokrinih oboljenja. Endokrinih otuda što je naš bitni organ pankreas, u stvari, žlezda koju mi ako želimo da budemo zdravi treba da tretiramo prijateljski a nikako suprotno od toga, kakav je danas masovni slučaj. Broj obolelih, kaže se dalje, u neprekidnom je porastu, pogotovo u „zemljama obilja“ i to je posledica „modernog stila života“ Istovremeno se tvrdi da je ova bolest nepoznatog porekla tj. „tamne etiologije“.
Izgleda li vam u rečenom nešto tamno, tajanstveno, mistično, nadnaravno? Da li u ovome ima bilo šta nepoznato ili nejasno?
Kaže se dalje da pogađa najčešće „ljude u godinama“ kao posledica starenja i loših životnih navika. Loših životnih navika – da, a kao posledica starenja neumesna je tvrdnja s obzirom na činjenicu da u slobodnoj prirodi nešto kao hronična bolest apsolutno ne postoji, pa tako ni „degenerativna bolest“! Jeste li ikada čuli da su npr. jelen, divokoza, divlji konj ili bivol oboleli od hronične degenerativne bolesti? Niste sigurno jer tako nečeg  jednostavno nema ! kolači u tanjiru free
Kako, zapravo, nastaje poremećaj organizma stručno nazvan diabetes mellitus?
Glavno pogonsko gorivo ljudske vrste jeste glukoza koju unosimo u organizam svakodnevno. Ako taj prosti šećer, odnosno glukozu unesemo u prirodnom obliku koji je Priroda spakovala u plodovima, pre svega u voću i povrću, naša žlezda koja zdravlje znači imenom pankreas ili gušterača radiće pravilno i poživeće dugo. Da li mi činimo tako? Suvišno je i reći: ne, ne činimo!
Umesto onoga što su nam Bog i Priroda namenili da koristimo u svrhu ishrane, glavne životne potrebe svih živih bića, mi smo nekim neverovatnim čudom prešli na imitacije i surogate koji nisu namenjeni našoj vrsti.
Može li industrijska „hrana“ stvorena iz jednog jedinog razloga da proizvođaču donese profit, da zadovolji potrebe živog organizma i da mu omogući da optimalno i nesmetano funkcioniše? Treba li reći: ne, ne može!
Unoseći biljne namirnice odnosno plodove zemlje u svom izvornom, celovitom obliku korisne našem organizmu, poput šećerne repe ili suncokretovih semenki, naš pankreas radi bez problema i loših posledica. Ako rečene biljke unesemo u svom, na visokim temperaturama prerađenom obliku zvanom beli (kristal) šećer ili rafinisano suncokretovo ulje eto golemog problema za naš organizam, gušteraču pogotovu, jer takav proizvod više nije jestiv i naši unutrašnji organi ga ne vide kao korisnu materiju već pre kao strano telo u organizmu! Takve strašne proizvode poput ova dva, više puta pomenuta (tu spada još niz drugih artikala poput rafinisanog belog brašna takođe proizvoda bez roka trajanja, kuhinjske soli, produkata životinjskog porekla kao što su meso, kravlje mleko i jaja) naši organi naprosto u dužem vremenskom periodu ne mogu sa uspehom da, ulažući ogromne napore, transformišu u preko potrebnu glukozu. I zavisno od konstitucije i nasleđenih faktora izdržljivosti, organi potraju duže ili kraće, i vremenom kako napreduje prehrambena industrija tako oni nazaduju i propadaju. šoljica kafe free
Kako funkcioniše naša žlezda gušterača kada mora da npr. transformiše rafinisani beli šećer u glukozu potrebnu našim brojnim ćelijama za normalan rad i svakodnevnu fizičku i umnu aktivnost? Kada prokaženi artikal u kojem nema ničeg životnog i koji se danas krije u stotinama i hiljadama proizvoda kako slatkih tako i slanih, dospe do pankreasa ovaj ga naprosto ne vidi kao hranu već kao uljeza kojeg se treba pod hitno rešiti. I stoga luči veliku količinu hormona insulina ne bi li ga što pre „proterao“ i transportovao tamo gde će najmanje naškoditi organizmu pretvarajući ga u trigliceride i slažući ga najčešće oko struka. Tada imamo u medicini poznato, pedantno označeno, stanje imenom hiperglikemija.
Kada se privremeno reši problem proizvodnja insulina naglo opadne i to se onda stručno zove hipoglikemija. Neupućenoj, pre nego bolesnoj osobi, kako se kolokvijalno kaže, „padne šećer“ i ona brže – bolje trpa u usta nešto slatko opet na bazi više puta pominjanog neslavnog proizvoda, i opet nagli skok proizvodnje insulina. To je tada začarani krug sa jedinim izvesnim ishodom: propast pankreasa! Malo – pomalo ta bitna žlezda strada i opet zavisno od individualne izdržljivosti i konstitucije organizma, pre ili kasnije javlja se trajno stanje klasifikovano pod medicinskim nazivom dijabetes melitus.
Još jednom: ima li u opisu „nepoznate etiologije“ ili bilo čega skrivenog i nedokučivog? Nema naravno! Ostavimo li naporom volje, sve što nije jestivo i zamenimo jestivim namirnicama koje su nam prirodno određene, naš će pankreas i naša jetra (ali i svi ostali unutrašnji organi) normalno funkcionisati i neće biti hronične, ali ni bilo koje druge bolesti.
Jednostavno? Da, ali ne i netačno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s