Istine i zablude o prostim šećerima

 

 

urme gomilatorta komad google

Uobičajeno, šećer je šećer, ne treba uzimati zdravo za gotovo jer je to prenagljeno i samim tim i netačno mišljenje. Ako se pogleda malo bolje, ima razlike, i to suštinske. Beli, industrijski šećer i prosti šećer iz zrelog voća zapravo nemaju nikakve sličnosti, a zajedničko im je samo to što su na prvi dodir jezikom slatki. Međutim, hemijski to su dve sasvim različite materije.

Dok je kristal beli šećer kojim smo preplavljeni, krajnji (i više od toga)  proizvod prerade šećerne repe ili trske (inače našem organizmu prihvatljivih pa i korisnih u svom neprerađenom, celovitom stanju) u organizmu strano telo, strana supstanca, dotle je jednostavni šećer, tj. glukoza iz zrelog voća ne samo koristan i poželjan već je osnovno gorivo na koje naš organizam radi! Tako tvrdnje da previše voća šteti našem pankreasu naprosto nisu tačne. Voće se, dakle može unositi u velikim količinama zavisno od vrste aktivnosti kojima se bavimo, kako fizičke tako i duhovne, odnosno emocionalne, to jest onoliko koliko trošimo energije i kalorija.

Kakva je konkretno razlika između ove dve vrste šećera?

Beli, industrijski šećer jeste artikal za trgovanje kao i svaki drugi, a kako je došlo do toga da se smatra namirnicom za ljudsku ishranu , i još „osnovnom“ ostaje misterija teško odgonetljiva.

Procesom rafinacije šećerne repe, ili trske dobija se melasa odnosno žuti šećer u tečnom stanju koji samom činjenicom da je poluproizvod, donekle, ali samo donekle, može se koristiti i to u sasvim malim količinama u svrhu ljudske ishrane, jer iako je sadržaj repe n a visokim temperaturama u velikoj meri spržen, ipak je nešto od korisnih vitalnih materija „preživelo“ pakao rafinacije, neki, pre svega minerali, dok su vitamini koji teže podnose termičku obradu isparili u vazduh. I da je takav, osakaćen proizvod, u širokoj primeni ni upola zdravstvenih problema ne bismo imali kojih danas imamo a koje za sobom ostavlja beli, rafinisani proizvod! Proizvođaču takav artikal sa rokom trajanja od dve godine nije sasvim idealan, i što da ga proizvodi u većim količinama i time rizikuje da ga u datom roku ne proda i da mu istekom roka trajanja izmakne zarada, kada može da ga „usavršavanjem“ tj. daljim otkuvavanjem dovede do „perfekcije“ i tako ga učini trajnim i pouzdanim u trgovanju.

Krajnji proizvod takvog procesa jeste slatka, sitna kristalna materija koja u sebi ne sadrži ničeg živog ni korisnog ljudskom organizmu, osim zavodljive slasti radi slasti a bez ikakve koristi. Čak štaviše od te materije koja je sasvim strano telo u našim organima i našoj krvi, imamo ne male štete i zdravstvene nevolje. Naime, rečeni beli šećer ima dejstvo droge i kada se nađe u našoj krvi i gušterači izaziva pravu uzbunu. Pankreas da bi se odbranio od agresije proizvodi abnormalno visoke količine insulina i kada se konačno izbori količina insulina naglo pada. Zavisnik onda unosi novu količinu ove supstance ne bi li „podigao šećer“ i gušterača ponovo upire sve svoje snage da proizvede insulin za „obračun“ sa uljezom. I to je tada vrzino kolo u kojem taj naš važan organ vremenom strada i konačno više nije u mogućnosti da proizvodi neophodno potrebni insulin koji će glukozu „transportovati“ do svih, brojnih ćelija. Da skratimo priču, krajnji rezultat je oslabljeni, bolesni pankreas i nedovoljna proizvodnja insulina, stručno: hipoglikemija, odnosno hiperglikemija jer je to trajna „klackalica“ . To trajno stanje poznato je u medicini pod imenom dijabetes melitus, odnosno šećerna bolest tipa 2.

Treba ovde reći da kod posebno teškog oštećenja pankreasa iz rečenih razloga javlja se teža varijanta ove bolesti modernog doba poznata pod imenom dijabetes tipa 1, autoimuno oboljenje koje se smatra neizlečivim jer se u ovom slučaju organizam okreće sam protiv sebe. No ovo je posebna priča i biće svakako detaljno opisana u nekom od narednih članaka.

Sve gore rečeno korišćenjem voćnog šećera jeste izbegnuto na prirodan i elegantan način jer je, slučajno, naša priroda baš korišćenje tog prostog šećera kao pogonskog goriva koje se pokazalo bolje od svih drugih sa kojima je čovek u dugim vekovima i milenijumima eksperimentisao.

Ima tvrdnji da taj voćni šećer tj. glukoza naglo ulazi u krvotok poput belog rafinisanog i isto tako dovodi pankreas u tešku situaciju, što je po svemu racionalnom sudeći, netačno a ponekad i maliciozno plasirano iz raznih razloga.

Voće, ali i neke vrste povrća poput šargarepe ili cvekle, takođe i nekih mahunarki kao što je rogač, npr. u sebi sadrže vlakna koja ne dopuštaju naglo razgrađivanje tih korisnih šećera, i unos u krvi je postepen i prirodan kako najbolje i odgovara našem organizmu i organizam radi prirodnim tempom što mu omogućava dug vek u zdravlju i veselju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s