Kako konzervisati sremuš?

 

SREMUŠ wiki

Zima je doba koje je oskudno svežim namirnicama potrebnim našem organizmu. Vesnici proleća u našim krajevima su sremuš i kopriva jer prvi stižu i time popravljaju ponudu prave, prirodne i autentične hrane. Zato ih treba koristiti u ovom periodu godine SVAKODNEVNO jer su puni vitalnih materija koje čine dobro organizmu. (Sremuš sadrži obilje C vitamina, najviše u listu, zatim alin, uljanu materiju, etarsko ulje i obilje minerala).

Za razliku od koprive koja se tokom godine obnavlja, naročito u kasnu jesen, (iako je, ipak najbolja ona rana, aprilska) sremuš traje relativno kratko, nekih 20-30 dana dok ne procveta i počne da pravi lukovicu. Listovi se sakupljaju, najčešće, tokom aprila iako se ponekad javi i u martu.

Pošto ga nema u ostalim mesecima treba ga maksimalno iskoristiti pa i sačuvati, odnosno konzervisati za kasnije. Koristi se najčešće u obliku salate ali i u obliku soka odnosno šejka ili kremaste mase iz blendera. Takođe može i u raznim kuvanim jelima, supama, čorbama itd. što je nepovoljnija varijanta jer se zagrevanjem gubi dosta vitalnih sastojaka. Sremuš slika sa wikipedie

Sremuš koristim u svojoj ishrani već više od dve decenije i sa velikim zadovoljstvom idem u berbu. Imam stari običaj da u šumu ponesem plastičnu laganu posudu, malo maslinovog ulja i malo morske soli, i netom ubrane listove viljuškom dobro izmešam sa rečenim dodacima. Moj organizam, u priličnoj meri „izgladneo“ za blagotvornim supstancama ove izvanredne biljke zahvalno prima pripremljeno jelo i to pokazuje boljim funkcionisanjem

Sveži sremuš je izvanredna namirnica no kod njega je priličan problem kako ga sačuvati, „konzervisati“ za mesece u kojima ga nema u prirodi. Sve sam mogućnosti, vremenom isprobao, kao što su duboko zamrzavanje i sušenje, i ništa od toga se nije pokazalo kao dobro rešenje. Zamrznuti listovi posle odmrzavanja (za razliku od koprive, recimo) ni približno nisu ono što su u svežem stanju. Takođe ni osušeni listovi nisu se pokazali ni približno kvalitetni kao oni sveži, čak je ovo i lošija mogućnost od  zamrzavanja. Osušeni listovi sremuša gotovo da više i nisu sremuš, već prazni listovi jer sve što vredi naprosto je sa vodom isparilo.

Ipak, eksperimentišući dalje došao sam do sledećeg. Veće količine svežeg sremuša kojeg sam jednom prilikom prikupio naprosto sam izblendao sa vodom. Dobije se gusti ili ređi sok sa potpuno očuvanim sastojcima. Kako iz ove veoma korisne biljke svi sastojci brzo oksidišu i izgube se to je potrebno dobijeni sok odmah uliti u plastične flaše i duboko zamrznuti. Ovaj način se je pokazao najboljim u očuvanju ove vredne biljke, zato se može preporučiti.

Kako je sadržaj soka, slično soku od belog luka, veoma koncentrisan, to bi najbolje bilo sok uliti u flašice od dva i tri decilitra kako bi se odleđena flašica mogla potrošiti u kratkom roku, tokom jednog dana jer nije dobro ponovo ga zamrzavati. Dakle, sav sok treba iskoristiti u što kraćem roku, bilo kao sok bilo kao začin za druga jela, poput krompira, graška, boba i drugog povrća. Svakako ne treba preterivati u dnevnom unosu pošto je, kako je rečeno, sremuš koncentrisana biljka prilično žestokog sadržaja.

Na kraju treba reći da se sremuš može „konzervirati“ i u obliku tinkture što je isto dobar način, ali tu je problem što se tinktura ne pripravlja na baš jednostavan način, a ceo postupak, poželjno je, još jednom ponoviti. A tu je problem plus i alkohol koji služi kao baza tinkture

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s