Krompir od tvrde plastike

Iako veoma retko kupujem voće i povrće na pijaci i u marketima, neki dan prolazeći kraj pijace ugledah, na prvi pogled, zdrav krompir normalne veličine. Bio je crvene boje kakav volim, i privlačnog izgleda. Sumnjičav prema svemu što se industrijski proizvodi u svrhu ishrane ljudi, upitah prodavačicu od kuda stiže krompir koji nudi, dobih odgovor: domaći sigurno, ivanjički, najbolji! Naš čovek kada čuje ovako nešto odmah je kupljen, pa tako beše i sa mnom, iako me poneki i ne smatraju „našim čovekom“ jer počesto nešto zakeram i sumnjičim, neuobičajeno ponašanje na ovim prostorima. krompir 2 free

I kako sam ljubitelj ovog povrća, na sopstveno iznenađenje, kupih kilo tek da se „uverim u kvalitet“. Ipak zrnce opreza je ostalo pa nisam kupio veću količinu.

Istoga dana oprah dobro, kupljeni krompir, koji iz pristojnosti nisam opipavao na pijačnoj tezgi (bolje da sam to uradio makar ispao nepristojan i nekulturan). Krompir je bio skoro potpuno zdrav, laički gledano, ali neobično tvrd što mi je odmah kazalo da mojoj naivnosti često nema granica i da sam (opet) „predriblan“. A sto puta sam sebi rekao da ništa ne kupujem u svrhu ishrane na pijaci i u marketima. Čovek bi trebao da uči na greškama ali nije uvek tako, nažalost.

Na jednom krompiru beše mali deo oštećen valjda udaren, pa je oksidirao. Uzeh nož da odstranim oštećen deo. Nož beše oštar ali se pokazao neefikasnim u ovom slučaju. Teško, i uz veći pritisak odsekoh vrh krompira uz pitanje da li je ovako nešto moguće. Bacih odsečeno parče u praznu sudoperu. Začu se zvuk kao kada bacite komadić tvrde plastike na limeno dno sudopere. Au, šta je ovo, upitah sebe. Sredina je marta i krompir nikako, po logici stvari ne može biti tvrd u ovo doba godine, rekoh sebi…Pomirisah krompir na odsečenom mestu, nimalo nije mirisalo na krompir, zapravo nikakvog mirisa nije ni bilo!

Uzeh ostale krompire i opipah jedan po jedan. Bili su tako tvrdi kao uskršnje jaje od gipsa  kojim smo u detinjstvu sva jaja porazbijali i pobedili sve koji su imali „obično“ prirodno, kokošije jaje. Verujem da bi smo gađanjem ovim „krompirom“, na primer, autobus sa navijačima gostujućeg tima, mogli bez problema porazbijati stakla i to sa veće daljine!

Čovek se uči dok je živ…A svakodnevno slušamo da kupujemo „dobru i ispravnu hranu u svakom pogledu“… Istoga dana naručih semenski organik krompir koji nije hibrid več sorta domaća koji se retko nalazi. Ovoga puta poučen iskustvom dobro sam sve proverio i nisam pogrešio. I čekam sunce da ogreje i zasadim svoj, u pravom smislu reči, krompir.

Jedno je sigurno: više neću kupovati povrće i voće na pijaci, niti u marketima, a i sve drugo što služi za ishranu!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s