Žitarice (Cerealije)

proso wikipedia

Kao i sve druge biljne namirnice i žitarice (jednogodišnje biljke iz porodice trava) su osporavane i hvaljene, zavisno od onoga što zastupaju pojedini promoteri biljne ishrane. U ovom članku izneću svoj stav koji, naravno, nije obavezujuć i ne mora biti prihvaćen.

Određene žitarice su korisne namirnice u biljnoj ishrani. Nažalost, novija istraživanja pokazuju da našem organizmu ne  odgovaraju sve žitarice i to iz razloga što sadrže, kako se pokazalo, veoma štetni protein imenom GLUTEN, koji je zapravo lepilo koje u našim crevim stvara opstipaciju (zatvor) i kod upotrebe u dužem vremenskom periodu dovodi do raznih oboljenja od kojih je najteže autoimuno imenom CELIJAKIJA.

Koje žitarice treba izbegavati? Nažalost, najomiljenija i najprisutnija žitarica u ljudskoj ishrani, po svemu sudeći, najnepodesnija je! Reč je, naravno, o pšenici. Sve vrste pšenice sadrže rečeni gluten neke više a neke manje, poput stare sorte spelta. Zatim takođe nepodesan je i omiljeni ovas veoma prisutan u obliku popularnih ovsenih pahuljica, isto tako raž kojeg često koristimo u hlebu. Tu je još i ječam. Žitarice koje ne sadrže gluten jesu: proso, kukuruz i integralni pirinač, takođe i malo poznate i kod nas prisutne kinoa, amarant i tef.
Sporna žitarica, koja to suštinski i nije jer je iz porodice mahunarki, heljda ne sadrži gluten ali u sebi ima sličan protein, pa osobe koje imaju neku od alergija na rečene proteine trebaju biti oprezne, pogotovu oni sa prisutnom celijakijom.

Žitarice obiluju skrobom  korisnim u našoj ishrani koji organizam rado prima jer mu omogućava lagodan i relaksiran rad na  prirodan način. Ove skrobne biljke pune vlakana blagotvorno deluju na creva i drže ih u dobrom zdravlju. Dalje, određene žitarice sa svojim složenim ugljenim hidratima relaksirajuće deluju na probavne organe jer se polako razgrađuju i asimilišu pretvarajući se u glukozu osnovno „pogonsko gorivo“.

Za razliku od rafinisanih jednostavnih ugljenih hidrata koji brzo ulaze u krv podižući naglo proizvodnju insulina i time proizvodeći niz nevolja poput hipoglikemije, skrob se postepeno razlaže i ne izaziva loše efekte. Spora asimilacija rečenih žitarica donosi trajnu sitost, energiju i snagu,  posebno za fizičke poslove. Korisne su kod zakrečenih arterija jer ih efikasno čiste od naslaga masnoća, takođe i kod  i dijabeta kao složeni ugljeni hidrati deluju blagotvorno regulišući nivo proizvodnje insulina.

Pored visokog procenta složenih ugljenih hidrata, odnosno skroba 60-70%, žitarice sadrže obilje vitalnih materija. Vitamina, naročito B-kompleksa (B1, B2, B3, B5, B9) takođe i vitamin E. Minerala (kalijum, kalcijum,gvožđe, magnezijum, cink), zatim silicijumsku kiselinu i nezasićene masne kiseline. heljda biošpajz
Posebno su zahvalne zbog svoje brze i jednostavne pripreme. Pripremaju se na više načina, naklijale koje se konzumiraju u sirovom obliku najčešće „začinjene“ nekim zaslađivačem poput urmi grubo samlevenih (nikako ne koristiti veštačke zaslađivače) pomešane sa sojinim, bademovim ili nekim drugim biljnim mlekom.

Pomenute žitarice takođe se mogu koristiti grubo samlevene u kućnoj varijanti uz pomoć blendera ili običnog mlina za mlevenje kafe. Mešaju se sa suvim ili sirovim slatkim voćem, dakle, bez kuvanja i tada su veoma korisne. No najčešće se unose  kuvane i prikladno zaslađene (urme, rogač,stevia).

Kvalitet plus je što su neobično zgodne za skladištenje i nije im potrebno duboko zamrzavanje kako je to najčešće sa čuvanjem namirnica, a niti posebno sušenje jer ih osušene i nabavljamo. Najbolje i najkorisnije je da budu organska proizvodnje. Trajan su proizvod kojem je samo potrebna platnena, jutana ili papirna vreća za čuvanje.

BITNO: posle svake kupovine navedenih žitarica obaviti TEST naklijavanja čime se potvrđuje ispravnost jer se danas mnogi proizvodi za ljudsku ishranu podvrgavaju raznim i nemogućim postupcima „dorade“, naravno sasvim nepotrebnih, koji proizvođaču ali i posrednicima u trgovini omogućavaju veći profit, od kojih je svakako neuračunljivo ZRAČENJE atomskim česticama najopasnije. Zato ako žitarica (ali i drugo semenje) ne proklija, nepodesna je za ishranu i treba je svakako baciti.

2 mišljenja na „Žitarice (Cerealije)“

  1. Bravo!
    Sa oduševljenjem čitam vaše članke jer su to teme koje me jako zanimaju. Ono što bih vas pita jeste, kakvo je vaše iskustvo u naklijavanju žitarica? Dešava mi se da seme neće proklijati dugo vremena. Da li je staro ili zaprašeno? Kupljeno je uglavnom u radnjama tzv. „Zdrave hrane“, pa usled dugog stajanja počne da buđa. Obično natapam preko noći 10 sati i potom samo 2-3 puta dnevno isperem i s+ostavim tako vlažno u tegli sa prozračnim zatvaračem. Ne znam da li je u pitanju loše seme ili tehnika klijanja.

    Hvala
    Veliki Pozdrav

    Željko

    1. Prvo, hvala na lepim rečima…što se tiče naklijavanja, tehnika naklijavanja je u redu, najverovatnije je problem u kvalitetu žitarica jer se danas prodaju uglavnom sumnjivi hibridi koji se veoma malo razlikuju od GMO, zato probajte da nabavite organski proizvedene direktno od proizvođača, a njih već danas ima dovoljno. Sve što je zapakovano i prodaje se po raznim marketima, sumnjivo je…Žitarica ima dugi rok trajanja (više godina) ako je pravilno osušena, a ona koja počne da buđa nije za ishranu i treba je odmah baciti jer je buđ neki od brojnih mikotoksina…Probajte npr. sa organskom pšenicom stare sorte „spelta“, ima je kod org. proizvođača, u Vojvodini naročito…Osim naklijavanja i kuvanje na umerenoj temperaturi (nešto ispod 100 Celzijusa) jeste prihvatljivo i korisno organizmu.
      Pozdrav i svako dobro.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s