Šipak, plod divlje ruže

 

Ova, u priličnoj meri u našim krajevima prisutna biljka ni izbliza nije dovoljno iskorišćena u ljudskoj ishrani, i u brdskim predelima gde najčešće uspeva, služi divljim životinjama za vreme zimskih meseci u svrhu golog preživljavanja, lisicama najčešće.

Od davnina poznata su hranljiva, pa i lekovita svojstva šipka. Ono što je glavna karakteristika je obilje, važnošipak freeg, vitamina C (askorbinska kiselina). Nema te biljke koja se može po ovome meriti sa plodom divlje ruže! Obično se smatra da je limun najbogatiji ovim za čoveka neophodno potrebnim vitaminom, međutim šipak je, nema sumnje, znatno bogatiji.

Poznato je da za razliku od životinja u prirodi čiji organizam sam proizvodi ovaj bitan vitamin, čovek mora da ga unosi, i to svakodnevno, svojom ishranom. U današnje vreme kada je naša ishrana svedena na industrijsku, veštačku „hranu“ vitamini ili „vitamini“ unose se najčešće oni iz apoteke, sintetički koji tek delimično i uz nemali zdravstveni rizik mogu zameniti one iz prirode jedino zaista korisne i delotvorne.

U zimskim mesecima oskudice kada je voće u pitanju, ovaj korisni plod može se sakupljati gotovo cele zime. Otporan prirodno neretko opstaje na grmu do proleća! Ne ugrožava ga ni mraz ni snegovi a ni vetar. Vremenom samo dozreva čime se povećava procenat voćnog šećera. Tako može se sakupljati u jesen dok je još neomekšan ali i tokom zime.

Ne jednom mi se dogodilo da se tokom zimskih meseci vikendom zaputim na planinu, naravno pešačenjem, i ne ponesem od hrane ništa osim vrećice oraha. Usput nailazim na brojne šipkove grmove hranljive biljke i čitave omekšale plodove ubacujem u usta, ponekad na čuđenje mojih saputnika koji uglavnom izdvajaju onaj sočni deo a odbacuju semenke jer su prilično „hrapave“ i grebu grlo. Međutim ubeđen sam da samo celovit plod ima potpunu korist po organizam jer je pored hranljive vitaminske vrednosti, svojim obiljem biljnih vlakana idealan za čišćenje creva i u tom pogledu jedva da se može naći pogodnija biljka. Neprevaziđena „četka“ za naša creva koja čisti i upija otrove sa zidova i svih drugih naših organa za varenje hrane. šipak u snegu free

Najčešće se danas šipak koristi u obliku čajeva što je nesumnjivo bolja varijanta od istih, svuda prisutnih industrijski proizvedenih, jer je sasvim prirodan, odnosno organski produkt. Preporučljivo je čaj kuvati na temperaturi nižoj od sto Celzijusa i to na taj način što se grubo samleven plod prelije vrućom, ne vrelom, vodom i ostavi sat vremena da odstoji a zatim se blago podgreje i temeljito promeša.

Ipak najveća korist od ploda divlje ruže jeste spravljati sok sa vodom koja je tek mlaka do 40 stepeni Celzijusa jer se na taj način sačuvaju životno važne supstance enzimi. To se radi na taj način što se grubo samelju plodovi šipka (može ručnom mašinom za mlevenje mesa) i u ovećoj posudi preko njih prelije mlaka čista voda. Potrebno je nekoliko dana da ta smesa odstoji na sobnoj temperaturi da bi se vitamini izdvojili i rastvorili u vodi. Zatim se smesa dobro i temeljno izmeša, još bolje nekim drvenim predmetom ispresuje pa se tečnost procedi i eto gotovog prvorazrednog soka sa obiljem vitamina pre svega onog najvažnijeg C.

Sok se može zasladiti nekim voćnim sirupom, u krajnjem slučaju i žutim šećerom, ali nikako belim. Može se piti i sasvim nezaslađen što ja najčešće i praktikujem jer je i tada veoma prijatnog nakiselo – slatkastog ukusa. Naravno ovo je stvar navike.

Svakako najgora varijanta je koristiti ovu važnu biljku u obliku tradicionalnom kao što je marmelada, pekmez, džem…jer je to nešto sasvim drugo od korisnog ploda divlje ruže kojeg je tu tek u tragovima. U ovom slučaju šteta je dvostruka. Prvo na visokim temperatrama od životno važnih enzima ništa, doslovno ništa ne ostaje a samo mali deo vitamina preživljava i nešto veći procenat mineralnih soli. Drugo, smesa šipuraka i vode kuva se obavezno sa belim hemijskim sitnozrnastim proizvodom prehrambene industrije imenom beli šećer izrazito štetnim po ljudsko zdravlje. Zato ovo ne treba nikada raditi ali nažalost svedoci smo da se to još uvek praktikuje, čak štaviše takav proizvod se smatra „zdravom domaćom poslasticom“.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s