Tehnofob

Imam strah od vajrlesa kojeg, spletom okolnosti, trenutno koristim. Ruter sa onim zelenim okicama gledam popreko i u luku zaobilazim kada krenem u toalet, jer se nalazi u hodniku.

Kazu da ćemo u skorijoj budućnosti imati rečeni vajrles u svakome ćošku zemljine kugle i time će nas Veliki Brat častiti. No pametniji među nama znaju da i to „free“ košta ,jer ni kod babe nema dzabe, kako kaze narodna. Na taj originalan način bićemo nadgledani i ako, daleko bilo,  budemo samosvojni i originalni doći će odgovor jer smo se drznuli protiv svetoga poretka stvari, status kvo-a i nivelisanja glava. To nas moze koštati npr. dobrog posla budući da smo lakomisleno ostavili svoje lične podatke na raznim „tviterima“ i tako bogovima ušli u knjigovodstvo, pa kada vide naš CV i provere kakvim se rabotama bavimo, a te su često subverzivne jer hoćemo da jedemo do sita a nećemo  kaiš da pritezemo, onda nas glatko odbiju i stave na čekanje na nekom sporednom koloseku.

Moram da priznam da sam do nedavno mislio da su priče o Velikom Bratu i Gvozdenoj Peti mašta i puka fikcija i preterivanje, ali stvarnost me je demantovala. Danas vidim da tu nema nikakve paranoje i da je to sve više naša realnost, i to me straši. Dobar primer je tzv. genetski inzenjering i očigledno prisustvo u sve većem obimu čudovišnih GMO produkata koji se provuku kroz uske pukotine i eto ih na našim pijacama, u hipermarketima.

Ne volim 20 puta prskane jabuke i 10 puta prskano grozđe! Ne sviđa mi se mleko iz vimena krave koja daje 70 litara istog u roku od jednog jedinog dana, niti „merkantilnu“ pšenicu koja rodi 15 tona umesto prirodnih 3, po hektaru!

Strah me je biti u sobi okružen brojnim emiterima elektromagnetskog zračenja. Činjenica je da su odaje tzv. modernog čoveka ispunjene do tavanica tim nezdravim talasima i zracima. Dnevne sobe su krcate aparatima za uživanje poput televizora, DVD plejera, muzičkih stubova, kompjutera, mobilnih telefona i drugih tehnoloških čudesa. Kuhinje takođe: mikrotalasne pećnice, indukcione, i kakve sve ne, grejne ploče, specijalni kuvarski i  pekarski aparati, tosteri itd. itd. Kuhinje, tako, imaju dejstvo mini atomskih elektrana, a sve u svrhu „slatkog zivota“.

Iz navedenih razloga broj kućanskih aparata smanjio sam na, čini mi se, razumnu meru. Izbacio sam televizor i više ga ne koristim. Zatim, umesto glomaznog kompjutera koristim laptop. Umesto tri mobilna telefona (za tri mreze) sada je samo jedan. Tu je još radio stariji model, i to je sve u dnevnoj sobi. Takođe izbegavam električni šporet i njegovu rernu pogotovu. Po zimi lozim pećnicu na drva (dobra je za pečenje bundeva). Još koristim samo blender i to je to.

Volim oldtajmere i takvog jednog iz leta Gospodnjeg devedeset i prvog, vozim. Nema ničeg od elektronike, prozore otvaram ručno, a muzički uređaj je običan FM radio.

Strah me je od raketa, vasionskih brodova, dronova…

Ne volim tehno muziku i čudim se da se nešto tako uopšte računa u muziku. Volim izvornu, narodnu, starogradsku pa i meraklijsku, odnosno sevdah. I Đoku Balaševića, naravno. A nekad sam voleo „Slade“, „Deep Purple“ i „Led Zeppelin“. Čovek je čudno biće.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s