Zadovoljstvo ili sreća?

Običnim ljudima sreća je, uglavnom teško dostizna pa su zato u stalnoj strepnji i panici kako savakoga dana dostići makar zadovoljstvo. Samo nasrećne osobe jure za svakodnevnim zadovoljstvima koja su, evidentan surogat sreće. Srećni ljudi nemaju tu potrebu.Kod njih je zadovoljstvo „osigurano“ uvek za sutradan i ne moraju da ga histerično traze.

Ljubav je najsigurnije „sredstvo“ za dostizanje sreće ali i najteze. Samo retkima to polazi za rukom jer je za to potreban veliki trud, višegodišnji, ali i spremnost na patnju koja je često pratilac ljubavi, naročito kada je u pitanju strastvena, mladalačka veza. Za ljubav-poštovanje glavno je biti nesebičan i tu ljubav ne uslovljavati. Ne pokušavati promeniti i „modelirati“ voljenu osobu prema svojoj viziji ili (češće) potrebi. Prihvatiti je i voleti takvu NESAVRŠENU sa svim nedostacima. To je tezak zadatak, ali treba raditi na tome istrajno, i rezultati će doći. Potrebno je, najčešće, mnogo vremena i truda ali se isplati.

Raditi na sebi svakodnevno, usavršavati se duhovno, glavni je preduslov za dostizanje sreće. Biti harmonična ličnost duhovno i emocionalno uravnotezena, treba biti cilj svake osobe koja zeli bti srećna. To je proces često dugotrajan i zato mnogima nedostizan i neostvarljiv. Istina, sreća je danas cilj neverovatno malog broja ljudi.

Zivimo u vremenu zivotnih prečica i površnosti. Temeljitost koja je nekada krasila ljude naprosto je nestala i većina trazi preči put do zivotnih postignuća. Tako je u školovanju, u fizičkom razvoju, u lečenju pa i u umetničkom stvaranju i zadovoljstvu odnosno uzivanju. Preči put se čini ne samo puno lakši, već isto tako efikasan u dostizanju zadatih zivotnih cijeva kao i temeljitost što, naravno nije slučaj. To je privid koji većina ljudi uzima kao aksiom i nešto „provereno“ i „dokazano“.

Činjenica je da se raznim surogatima i proizvodima sa placebo efektom moze dobro trgovati, to se agresivnom propagandom te vrste industrije ljudima lako nameću veštačke potrebe koje prividno rešavaju osnovne zivotne potrebe kakva je npr. ZADOVOLJSTVO. Čovek bez zadovoljstva ne moze naprosto ziveti, jer telo usled lišavanja ove potrebe koja ga pokreće,  dospeva u bolesno stanje. Što je lišavanje veće bolest brze stize. To je prirodni zakon.

I stoga, na sceni je panična borba i trka za svakodnevnim zadovoljstvima koja su, neretko, mizerno lošeg kvaliteta, i masa ljudi pristaje na bilo kakvu vrstu zadovoljstva, makar to bilo i narkotizovanje brojnim supstancama od industrije vešto proglašenim kao hrana i piće.

Jedan od načina kako stići do duševnog opuštanja jeste slušanje muzike ili „muzike“ koja je danas takođe industrijski proizvod. Isto, i gledanje filmova, tv-serija, i ostalih brojnih „zabavnih“ emisija. Zato je gledanje tv-programa (kod nas vremenski ekstremno izrazeno) najzastupljeniji vid „zadovoljstva“ Ništa lakše: uključiti tv,  izabrati roze zabavu i pojačati ton. Ili pustiti film na DVD plejeru i tako nadomestiti potrebu za ljubavlju gledanjem ljubavnog filma ili, (češće) seksualnu potrebu gledanjem porno- filma. Lakše je gledati nego ostvariti ljubavnu vezu, ili običnu, banalnu, seksualnu.

Dakle, izbegavanjem pravog, odnosno tezeg puta koji podrazumeva angazovanost, elan, volju, trud, akciju, odnosno fizički i duševni (emocionalni) poduhvat, postize se PRIVID SREĆE ,čak i privid zadovoljstva, koji koliko-toliko omogućava zivljenje.par sa psima na obali free

U vremenu apatije i evidentnog nedostatka strasti nije ni realno očekvati srećne i harmonične odnose, čije je prisustvo, ne tako davno, bilo brojno. Danas je broj srećnih osoba evidentno mali, i sve manji. To je trend u svetu ne samo u našoj zemlji i direktno je vezan za sistem vrednosti koji je instaliran i opšteprihvaćen. Samo mali broj ljudi uspeva da izbegne zrvanj odnosno mašineriju koja svojim brojnim mehanizmima i „pipcima“ stanovništvo sveta drzi na „proverenoj“ liniji, što određenim moćnim grupacijama puni dzepove. To je nevidljivi proces koji je ukorenjen, i što je gore, sve prisutniji i sve rašireniji u svetu.

Manipulacija karakteristična za totalitarne rezime, za koje smo mislili da su prošlost čovečanstva sve je izrazenija i utisak je da GVOZDENA PETA sve čvršće gazi po nama kako vreme prolazi, i ako joj se ne odupremo (a to je posao svakog pojedinca) loše nam se piše.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s