Nepoznata tradicija

Od kada pamtim namirnice zivotinjskog porekla, mleko pre svega, prisutne su u ishrani, ovde u mom kraju. U mom ranom detinjstvu imali smo stada ovaca, koza i krava. Tako, na stolu je uvek bilo mleka, sira, mesa i jaja. Iako me tada ovi proizvodi nisu previše privlačili (više sam voleo voće) ipak sam ih, kao i svi drugi, konzumirao.pejzaž lepi free

Istina, u našoj tadašnjoj ishrani količine mesa nisu bile ni priblizne današnjim, iako nije bilo nikakve oskudacije, naprosto više se koristilo razno povrće i zitarice, a meso se i nije jelo svakodnevno. Sećam se, imali smo velike bašte pa je raznog povrća bilo u izobilju i ono je dominiralo u ishrani, naravno organski proizvedeno.

Slučajno neki dan naišao sam na neku emisiju javnog servisa snimljenu nedavno u nekom selu u okolini Knjazevca koja je govorila o tradicinalnoj ishrani stanovnika tog kraja. Na ekranu je nekoliko seljanki pripremalo razne vrste jela od prirodnih namirnica po sasvim originalnim receptima za koje su tvrdile da su to jela koja su im nekada pripremale njihove majke i bake. Ove zene, prilično vremešne, ali dobrodrzeće, u pripremi starih jela uopšte nisu koristile namirnice zivotinjskog porekla! Govorile su da se tako nešto u njihovom detinjstvu uopšte nije ni koristilo. Dakle, ništa tu ne beše od mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Naročito sam bio iznenađen potpunim nedostatkom sira koji je otkad pamtim prisutan i omiljen u ishrani.

Moram da priznam da nisam ni znao da se kod nas tada, a reč je, po svemu sudeći o prvoj polovini 20. veka, stanovnici ovih „pasivnih“ krajeva hranili na ovaj originalan i sasvim zdrav način. Gledao sam prilično začuđen načinom pripreme jela. Činilo mi se da su ove spretne kuvarice čitale „Kinesku studiju“ jer su se, odnekud, njihovi recepti sasvim uklapali u otkrića pomenutog velikog istrazivanja u oblasti ishrane.

Istina, ovde se ne radi o savim sirovoj biljnoj ishrani, ali jela su kuvana ili u kotliću odnosno crepulji, na otvorenoj vatri. Nije bilo preterano visokih temperatura, jela su se lagano „krčkala“ što je danas u eri mikrotalasnih pećnica i raznih drugih i nemogućih grejnih ploča, sasvim prihvatljiv način termičke obrade.

Namirnice koje su vešte domaćice koristile bile su iz čistih seoskih bašti, a najviše su  koristile praziluk, pariku, i integralno pšenično i kukuruzno brašno, pretpostavljam sa vodenice. Ništa rafinisano u pripremi jela nisam video, osim mozda soli. Nije bilo čak ni bilo kakvih ulja već su umesto toga koristile orahe i semenke bundeve! Kore za pitu pekle su na vrelom saču koji je prekrivao crepulju u kojoj su se krčkale punjene paprike sa integralnim pirinčem, naravno bez mesa sa brojnim biljnim dodacima. Integralni hleb pečen u crepulji izgledao je sasvim neodoljivo.

Ono što beše najfascinantnije bila je mentalna bistrina i svezina tih vremešnih domaćica na kojoj mogu pozavideti mnogi pa i mladi ljudi. Nema sumnje da je bistrina uma dolazila od pravilne ishrane, to je proverena činjenica. Znamo da dzank hrana, koja danas dominira, negativno deluje na sve organe pa i na mozak i susrećemo mnoge zbrkane pa i dementne osobe i to već u srednjim godinama, a neretko i ranije. Takođe, dokazano je da je agresivnost u direktnoj vezi sa ishranom namirnicama zivotinjskog porekla.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s