Smokva, bozanstveno voće

Iako moje mesto nije u primorskom pojasu već u kontinentalnoj klimi centralne Srbije, gotovo svaka treća avlija ili bašta ima stablo smokve! Nekom ko nije iz ovog kraja izgledaće sasvim čudno (što i jeste) smokva, u inače oštroj klimi sa zimskim temperaturama i do minus 20 Celzijusa. Ali nekim čudom ova lepa biljka prezivljava. Ponekad za naročito oštrih zimskih meseci dođe do oštećenja i izmrzavanja delimičnog, ali se tokom toplih meseci brzo i sasvim oporavi. I ne samo da smokvina stabla prezivljavaju ovde, već i donose plodove, neke godine više a neke manje.

S obzirom na prošlogodišnju neobično blagu zimu, ovog leta stabla su puna plodova. Ima ih krupnih i sitnih zavisno od sorte. Kako je ovde kontinentalna klima dozrevaju u septembru i oktobru, znatno kasnije od primorskih.Sliced-Fig-Fruit_112158-150x150 smokva free

U mojoj bašti stablo se okitilo sitnim plodovima medenog ukusa. Volim da ih ubiram i jedem u rano, osunčano oktobarsko jutro. Tako su slatke da se sa retko kojim ovdašnjim voćem, po količini voćnog šećera, mogu porediti, mozda samo sa dudinjama, lubenicama i grozđem. Nevolja je što samo jedno stablo imam, pa količine nisu za sušenje i čuvanje za zimske, oskudne mesece.

Gledam, po seoskim avlijama i baštama, smokvina stabla takođe puna plodova koji sukcesivno dozrevaju. Gledam i čudim se! Brojni plodovi prezrevaju i opadaju a stablo je odmah pokraj kuće, do puta. Mogu da razumem da danas niko ne sakuplja npr. dudinje, trešnje, pa i orahe ali ovako idealni za sakupljanje plod smokvinog drveta gotovo niko ne ubira već ih prepušta pticama, osama, stršljenovima i mravima, e to mi je sasvim nerazumljivo. Šta se sa ovim ljudima dogodilo da su omađijani proizvodima konditorske industrije, pokušavam sebi da objasnim ali mi ne uspeva. A treba samo ispruziti ruku otkinuti mekani plod koji se lepi za prste i staviti ga u usta. Nema penjanja, nema saginjanja.

Prolazim ulicom i preko ograde pruzim ruku u tuđe dvorište i uberem dva-tri medena ploda a niko ne obraća paznju na mene. Niko da mi kaze da to nije moje. Ko moze da razume ovu pojavu? Među ljudima sva su čuda moguća, ali ovako nešto teško je pojmljivo. Kontam: mozda ukus ploda, pošto nije ovdašnje voće, deluje nekako strano, mozda i odbojno? Moguće. Ali zašto onda propadaju trešnje, kupine, jabuke, trnjine, šipak…sasvim „naše“ voćke?Sliced-Fig-Fruit_112158-150x150 smokva free

Osim ako nije smokvino drvo sađeno isključivo kao ukrasno drvo? Ukras dvorišta kao što je drvo jorgovana na primer (ranije je bilo i oleandera!) Sami oni koji su sadili smokvina stabla, a ima ih zivih i zdravih, ne jedu plodove svoga truda! Reći će neko: vremena su se promenila. To je jednostavan odgovor. Slađi je beli šećer u konditorskim proizvodima od, za mene, preslatkog ploda smokve! Čak i od samog meda više je omiljen rečeni beli šećer, dokazano zlo, upereno protiv čovečijeg zdravlja.

Jedan moj prijtelj koji inače voće ne voli mnogo, na moj trud da ga ubedim da izbaci pominjani beli šećer iz ishrane i umesto njega (ako već mora biti šećer) kupuje ubuduće zuti rekao mi je: „Kupio sam onaj zuti šećer. Brate, on mi je neukusan, nekako je čudnog ukusa i nije dovoljno sladak. Ne volim ga!“ Iziritiran rekoh mu: „Zuti šećer, kao poluproizvod po kvalitetu je neuporedivo superiorniji od belog, a ukusniji je jedno pedeset puta!“ Gledao me je začuđeno i video sam da nije u stanju ni tu jednu sitnicu da promeni u svojoj ishrani. Tuzno!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s