Da li je zebra bela sa crnim prugama, ili je crna sa belim? (Car filistar)

O čemu se govori u (i na) našim medijima? Šta je ono što treba preneti „javnom mnenju“ na znanje što će mu koliko-toliko pomoći da se snađe u lavirintu zvanom moderni život?

   Tzv. ozbiljne novine pišu, pretežno, o politici, koja je naša sudbina. Sportska strana je uobičajeno posećena, a ima i informacija (u srednjim stranama) „koje život znače“ ali ih treba uvek uzeti sa dozom neverice jer kao što znamo, „novine lažu“ takva im je priroda šta da se radi.

   Elektronski mediji, sa malim izuzetkom tzv. „javnog servisa“ (ovde mislim na radio) jesu listom „zabavni“, odnosno komercijalni. O nivou „zabave“ ovom prilikom neće biti detaljnije reči. Program je tako „kreiran“, red zabave pa (dupli) red reklama jer „od nečeg se mora živeti“.

   Jedan od javnih servisa (radio) povremeno posećujem. Istina, na njemu nema previše iritantnih reklama, ali je nivo komunikacije prilagođen „širokom auditorijumu“ iako je rečeni „servis“ na „državnim jaslima“ tj. na budžetu, što znači nije neophodno da se „šlihtaju“ bilo kome, već da, ako je moguće, podignu malo nivo kvaliteta našeg življenja. Tako, neko jutro radio-Beograd prvi program postavlja dragim slušaocima pitanje sledeće sadržine: „Da li se hvatate za dugme kada susretnete dimničara?“ I daje otvorenu liniju sa brojem na koji se mogu javljati.

   No rečeni radio je još i podnošljiv, za razliku od njegovog bliskog video rođaka koji vrvi reklamama najnižeg mogućeg, vašarskog nivoa iako ih finansira državni budžet, plus tv-pretplata, namet na vilajet, gledali ili ne gledali pomenutu televiziju. Zatim, tu su razne „šarenice“ i „šareni kolaži“ tek da ne bude previše dosadno i monotono, jer narod voli zabavu, što više to bolje. Ne znam zašto sam mislio da bi rečeni „servis“ trebao da na neki način usmerava ukus široke publike, pa i da obrazuje, zašto da ne, a ne da podilazi niskim strastima?

   Tzv. komercijalne televizije (i one sa tzv. nacionalnom frekvencijom) jesu Sodoma i Gomora, nemetaforički rečeno. Nepoznato je kome je takva „zabava“ namenjena, koja je to ciljna grupacija? Ljudi koje susrećem u okruženju su, uglavnom, „pri sebi“ što znači da nisu revnosni uživaoci ove vrste droge  najnižeg mogućeg kvaliteta. Srećom.

   Moja prosta glava ne shvata kako se agresijom može neko privoleti da pazari određeni proizvod. Vika i dernjava uz „muziku“ kao potku „efektne reklame“ koja je analogna zvuku mlina za drobljenje kamena u punom pogonu,u kakvoj cementari.

   Radio-reklame su isto tako vašarska halabuka u kombinaciji sa ulagivanjem „dragim penzionerima“, „dragim mamama“, pa i „dragim đacima“ i „dragim mališanima“. SVE je podređeno, počev od reklama, preko govora, pa do muzike tom otupelom i blaziranom biću bez sopstvenog stava o bilo čemu, koga imenujemo imenom malograđanin. Ulaguju mu se SVI: mediji, političari, „estradni umetnici“, čak i sportisti. Sve je podređeno tom čudnom stvorenju jer je, „kompaktna većina“ koja „u slamarici“ uvek ima nešto što se može izvući.

   Da bi se došlo do neophodno potrebnih informacija o osnovnim stvarima, mora se često čitati između redova, jer se informacije friziraju i „šifriraju“ kako to odgovara državnim organima, u širem smislu gledano. Ima i mnoštvo dezinformacija, netačnosti, što iz razloga podizanja tiraža, odnosno, gledanosti (slušanosti), što iz namerne manipulacije, propiranja mozga.

   Sve u svemu, najmanje ima normalnog i zdravog ophođenja sa konzumentima medija, koji se uglavnom tretiraju kao maloletna, pa i retardirana bića.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s