Čovek je biće sa dušom, sklad tela i duše. Samo telo nije dovoljno. Sama duša takođe nije moguća. Hrana prirodna tek dolazi do punog izražaja ako je emotivni život zdrav i ako osoba ima pozitivan odnos prema drugim ljudima i prema životu kao takvom.
Svedoci smo da danas dominira negativizam i besomučna trka za Profitom, po cenu svega. Tako nije bilo oduvek. Spontano radovanje životu nekud je nestalo.
Sećam se svoga detinjstva. Tada su ljudi bili puno spontaniji i prirodniji, i nisu im bili potrebni nikakvi veštački stimulansi da npr. zapevaju ili zaigraju, da se od srca nasmeju, spontano i iskreno, ne pitajući se kako će na njihov smeh neko reagovati, a reagovalo se prirodno, delovalo je to opuštajuće na okolinu.
Sećam se kako se plesalo. Igra beše sa puno uživljenosti, sasvim spontana i bez upotrebe veštačkih stimulansa. Dovoljna beše ljubav prema životu. Muzičari su svirali isto tako sa zanosom, nisu otaljavali svoj posao, bezvoljno poput automata.
Na nedeljne igranka u centru sela „kod dva bresta“, igrali su ne samo mladi, već i sredovečni pa i stariji. Svojom igrom, svojim zanosom, niko nije ništa dokazivao, već je uživao iskreno i duboko. Nešto kao egzibicionizam nije ni postojalo.
Danas ni mladi više ne igraju spontano i sa zanosom, već kao da to odrađuju, jer im je vreme za ples i zabavu. A spontana pesma (bez veštačkih stimulansa) momačka i devojačka više i ne postoji!
Lav Tolstoj piše kako susreće grupe bosonogih devojaka u okolini njegove Jasne Poljane koje putem pevaju na sav glas! Njima, očigledno materijalno bogatstvo nije puno značilo.
Mladalački zanos danas je gotovo nepristojan, a svakako nepoželjan. Danas svako kalkuliše u svemu pa i u emocijama. To rade ne samo oni zrelog doba, već i mladi pa čak i dobar procenat dece! Svako ima zadnju misao a ta je profitirati iz svake situacije ma šta da je u pitanju.
Sve je ovo postalo „normalno“ i ustaljeno i nikoga više ne dodiruje. Danas je „normalno“ bližnjem ne misliti dobro. Takođe je „normalno“ biti agresivan, bahat, i netolerantan. To je čak i poželjno, jer se na taj način lakše dolazi do materijalne dobiti. Čovek normalan, tolerantan, trpeljiv i ljubazan danas izgleda čudno i tretira se od većine kao osoba sa hendikepom, kao da mu nešto fali.
Dok ovo pišem, sa radija čujem kako neki „energični“ momak javno traži ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka jer, kako kaže, „onaj ko ne služi vojsku, nije muško“. Tako ni pet, ni šest! Otvoreno, glasno i jasno u etar!
Okruženi smo licima zavidljivim, zlobnim, podmuklim, svadljivim, sklonim mržnji bez razloga i pravog povoda. I takvo stanje stvari nikome ne bode oči, niti smeta. Sasvim normalno, uobičajeno i ukorenjeno.
Sve negativne osobine direktno utiču na zdravlje, kako duhovno, tako i fizičko, jer su bolesti, u najvećem broju (ako ne sve) psihosomatskog porekla. Ma kako ispravno se neko hranio, ako ne eleiminiše iz sebe negativne emocije ne može dostići sjajno zdravlje. A stići do situacije gde u sebi više nemamo ni zavisti, ni zlobe, pogotovu mržnje, nije lako ni jednostavno. Za to je potreban veliki i dugotrajan napor volje, ali se isplati jer su benefiti harmonizovanja ličnosti, ne veliki, već ogromni kada je u pitanju zdravlje i srećan život.
PRIRODNI ŽIVOT (NATURAL LIFE) 