100 kg trešanja za sezonu

Plod trešnje je jedno od najzahvalnijih, i po ukusu najprijatnijih vrsta voća. Obiluje vitaminima posebno neophodno potrebnim vitaminom C (askorbinska kiselina) kojeg je potrebno svakodnevno unositi jer čovek, za razliku od životinja u prirodi, nema sposobnost da ga proizvodi u svom organizmu.

Ovog ploda na našem selu (barem je tako u mom kraju) ima u izobilju i njegovo sakupljanje nekim čudnim i nemogućim razvojem situacije, izašlo je iz mode. To retko ko radi, gotovo niko, tek poneki zanesenjak koji nije zaboravio svoje srećno detinjstvo i u društvu ptica i stršljenova pentra se po granama glatke kore, među koje spada i dolepotpisani. trešnje grozd crtež free

Trešnje, one rane sorte, dozrevaju nešto pre Nikoljdana, sredinom maja u nižim predelima našeg atara koji se prostire u prečniku od 15 kilometara, a u višem, planinskom području na 600 metara nadmorske visine, krajem maja i početkom juna, tako da sezona traje 30-40 dana. Plodovi su, oni u polju relativno organski pošto se dogodi da su ponekad na ivici njive pod kukuruzom ili pšenicom, dok su oni na planini 100% organik.

Ovo je moje, mogu reći oduvek najdraže voće! Sa njim se mogu meriti samo još lubenice i grožđe. Tako za sezone ovih čarobnih plodova raznih boja i veličina (neretko su one najsitnije i najukusnije) to mi je glavna, svakodnevna hrana! Jedem ih u obilnim količinama, i sasvim sveže direktno sa drveta, po 1,5 kg ujutru i isto toliko pred veče, kao zadnji obrok dana. Mom probavnom aparatu leže da bolje ne može biti, i sve što unesem asimiluje se do zadnje kapi i nikada ne dođe do bilo kakvog vrenja ili prevremene eliminacije, što se ranije znalo ponekad dogoditi, verovatno dok sam čistio probavni aparat. trešnje sitne gomila free

Iako sebe ne smatram frutarijancem (voćojedom) danas verovatno glavnim trendom u ishrani sirovom biljnom hranom, u sezoni voća unosim velike količine svežeg voća i do 5 kg tokom dana, u dva obroka. No koliko obožavam voće, isto toliko volim i povrće, pa i orašaste plodove i semenke uljarica, i glavni obrok svakodnevno oko podneva mi je obilnija salata raznog povrća, ponekad i sa samlevenim orasima ili lešnicima.

Ne verujem da bih mogao postati čisti frutarijanac i pored sve ljubavi prema voću, i to ne zbog brige o količini unešenih proteina, već jednostavno što smatram da je to prilično jednostrana ishrana, pa i monotona. Znam da ima tvrdnji nekih autoriteta da je povrće, zapravo second-hand hrana, ali ja to nisam u stanju prihvatiti, i konzumiram ga sa zadovoljstvom. Prija mi gotovo koliko i voće. Za sada je tako, no ko zna kako će biti u budućnosti, jer čovek vremenom menja svoja uverenja.

Takođe nisam pristalica ceđenja sokova iz voća, radije koristim celovite plodove, a tada probavni organi (creva posebno) dobijaju neophodno potrebnu celulozu za svoje čišćenje. Jedino korenasto povrće (mrkva, cvekla, celer itd.) cedim, inače pristalica sam, generalno, unosa celovite hrane, pa i raznog povrća koje najčešće sitno narežem i narendam, dakle, bez upotrebe blendera ili miksera.

Cediti voće i povrće smatram da je potrebno pre svega osobama sa težim hroničnim oboljenjima, jer se tada čuva preko potrebna energija koja odlazi na termogenezu odnosno proces varenja unešene hrane. Zdrave ili relativno zdrave osobe, verujem da bi trebale unositi celovite namirnice, voće svakako, ali većim delom, takođe, i povrće.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s