Glog, superbiljka

glog cvetOva u svetu raširena biljka, raste kao „divlja“odnosno organska, gotovo po svim brdima naše zemlje. Drvo je dugovečno, grmoliko veoma tvrde građe i može da naraste i više metara. Ima ga pretežno crvene boje koji se smatra lekovitijim od onog, ređeg, crne boje koji sadrži nešto više C vitamina ali manje voćnog šećera.

Cvet (sa listom) se sakuplja u aprilu a plod kasno ujesen. Neki smatraju da ga kao u slučaju šipka treba sakupljati ne sasvim dozrelog a neki čekaju da sasvim dozri, što i sam radim.

Cvet je izuzetnog mirisa, podseća pomalo na med, a sok od cveta je pravi delikates neopisivo prijatnog ukusa koji se postiže sa dodatkom prirodnog meda. Pravi se veoma jednostavno na način „hladnog čaja“ potapajući dakle cvet sa listom u vodu (recept je u jednom od starijih članaka). Danas se smatra da je od svih najbolja destilisana voda oslobođena primesa tj. raznih mineralnih materija iz izvorske vode. No može se koristiti i čista izvorska u nedostatku destilisane. Najgore rešenje, svakako, je voda iz gradskog vodovoda sa hlorom i fluorom.

Glog se može tretirati kao hrana, po onoj Hipokratovoj, prema tome strah od predoziranja je, u suštini neosnovan i opasan koliko i prejedanje. I koliko je štetno prejedati se  tako je i sa ovom biljkom. Veće količine se mogu koristiti pre svega u obliku soka od cveta i lista, takođe i čaja, a nešto manje u obliku tinkture s obzirom da je spravljena na bazi alkohola.

Glog sadrži: dragocene flavonoide, amine, proantocijanide, steroidne saponine, titerpenetanine, topivu celulozu, katotenoide, kolin, probavne enzime, vinsku i limunsku kiselinu, zatim vitamine C, K, E. Sadrži takože i kalcijum, kalaj, gvožđe, mangan, magnezijum, bakar, cink, molibden, hrom, aluminijum, selen, nikal, jod i bor.

Spektar dejstva lekovitih i blagotvornih supstanci iz gloga je prilično širok. Pre svega deluje na razne probleme sa srcem kao što su: aritmija, lupanje srca, slabost (isuficijencija) srčanog mišića, arteroskleroza, pa do teških poput angine pektoris. Po svemu sudeći ne postoji efikasniji lek za srčane bolesti , ne samo među biljkama već i u farmaciji , iz razloga što nema negativnih dejstava i može se koristiti u dužem periodu (i tada dolazi do punog efekta) i većim „dozama“ odnosno količinama kod angine pektoris, što nije slučaj sa hemijskim medikamentima.glog plod google

Dejstvo gloga donosi rezultate iz razloga što deluje „širokopojasno“ odnosno ne samo da pomaže srčanom mišiću već snižava i krvni pritisak, ublažava anksioznost i nervozu, što sve zajedno deluje izuzetno efikasno Nevolja je jedino što se kvalitetni preparati, odnosno tinkture, sirupi i kapi po trgovinama zdrave hrane ne mogu pronaći. Ono što se tamo može kupiti je napravljeno pre svega da proizvođaču donese mastan profit, zato su takvi proizvodi „tanki“ tj. preblagi i  to iz razloga štednje sirovina koje su često niskog kvaliteta i od gloga plantažno proizvedenog sa svim dobropoznatim i neslavnim karakteristikama.

Zato je najbolje da sami proizvedemo u kućnoj varijanti sirupe, tinkture, sokove… I prvi, ponekad nesavršen pokušaj u tom smeru ispašće bolji od onog iz dućana „zdrave hrane“!

Evo nekoliko načina kako se mogu „konzervisati“ cvet, list i plod gloga.

Prvo, moguće je jednostavnim spravljanjem kvalitetnog soka od cveta i lista gloga pa zatim zamrzavanjem u plastičnim flašama (najpogodnije od jednog litra zapremine). Zatim sušenjem cveta sa listom spakovanog u papirne vreće koji bez problema može potrajati do narednog proleća. Sušeni cvet se preko zime može koristiti za sve namene  kao i sirovi s tim što su tada dovoljne manje količine jer je osušeni, na neki način, koncentrovan.

Tinkture cveta sa listom, a takođe i ploda, prave se od 70% farmaceutskog alkohola ili sa kvalitetnom domaćom rakijom bez ikakvih primesa prehrambene industrije (recept u postu: U brda po flavonoide)

Dr Ričard Šulc jedan od najboljih poznavalaca prirodne medicine i neuropatije, ima recepte za spravljnje tinkture, ali i sirupa, koji je, istina nešto komplikovaniji za izvedbu, ali  vredi se potruditi jer je zaista originalan i, ne sumnjam, veoma efikasan.

Recept za sirup od gloga (po dr Šulcu):

Cele bobice gloga potopite u čistu negaziranu vodu. Koristite oko 1 kg
bobica, dok voda treba da prelazi oko 2,5 cm iznad bobica. Stavite to u
blender ili procesor hrane da bi se bobice izdrobile, a onda potopite u vodu na jedan dan. Ako nemate navedene sprave, onda bobice stavite u krpu,
pa ih izdrobite čekićem.
Na umerenoj vatri, bobice i vodu (onu prvobitnu, nemojte je menjati)
do vedite do ključanja, ali nemojte da previše ključa. Samo ih polako krč –
kajte 30 minuta na laganoj vatri. Zatim isključite šporet i neka ostanu unut –
ra još 30 minuta.
Iscedite bobice gloga i sačuvajte tečnost. Ostavite je na stranu, a kada
se ohladi, stavite je u frižider.
Uz pomoć blendera po malo dodatno izdrobite bobice. U blender sipajte
i vodu, tako da se na kraju dobija kašasta smesa.
Kad završite sa svim tim, trebalo bi da dobijete pun lonac te kašaste
mešavine od gloga. Ponovo je stavite da se kuva, ali nemojte da previše
ključa, već neka se krčka na laganoj vatri 30 minuta, i posle toga, neka
stoji van ringle još 30 minuta.
Tokom ceđenja pokušajte da odvojite onaj tvrđi deo od tečnog (sirupa).
Ovo je malo teži posao, pa je često potrebno da se koristi fina tkanina
(krpa), ali jaka, kako bi iz one smese mogao ručno da se iscedi sok i odvoji
od tvrđeg dela. Važno je iscediti što više soka iz smese, jer on i čini sirup
od gloga. Ja koristim hidrauličnu presu koja se dobija uz kupljen Norwalk
sokovnik. Odlično radi.
Kada iscedite sav sok, pomešajte ga sa onom prvobitno isceđenom
vodom. Izmerite količinu dobijene mešavine, i onda stavite da se krčka na
laganoj vatri dok ne ostane 1/4 te količine.
Tako se dobija sirup od gloga. Stavite ga u sterilisane flaše i potom u frižider. Rok trajanja mu je neograničen. Uzimajte 6-12 kašika dnevno

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s