Pioniri naturopatije: August Engelhardt

ENGELHARDT, AUGUST FIG. 6 za post

Ovaj krajnje originalni istraživač prirodnog načina života, rođen je 1875. god. u Nemačkoj. Kao sasvim autentična i osebujna osoba, napušta gimnaziju i zanima se za hemiju . Nešto kasnije upisuje fiziku i hemiju na Erlangen Univerzitetu, gde i diplomira. Posvećuje se istraživanju prirodnog načina života i ishrane.

Postaje član više pokreta koji su propagirali prirodni život bez krutih konvencija toga doba, kao Jungborn („fontana mladosti“), Eckental koji je propagirao spontani život u prirodi čiji su osnovni principi bili vegetarijanstvo i nudizam. Kako su osnivači ovog pokreta završili u zatvoru zbog promovisanja tada zabranjenog nudizma, August je došao na ideju da za svoje originalne i radikalne ideje pronađe neko prikladnije mesto od konzervativne Evrope.

Takođe bio je član i čuvenog pokreta Monte Verita (Brdo Istine) čiji su simpatizeri i članovi bili čitav niz poznatih stvaralaca onoga doba, poput Hermana Hesea, Junga, Remarka, Isidore Dankan, Arnolda Ehreta, Rudolfa Štajnera i mnogih drugih.

Nasledivši značajnu svotu novca posle smrti roditelja odlučio je da potraži prikladnu zemlju za svoja istraživanja. Izbor je pao na trope i tadašnju Nemačku Novu Gvineju (Papua) u Južnom Pacifiku. Na tom rajskom mestu kupio je malo ostrvo od 75 hektara površine gde su se nalazile plantaže KOKOS-a.

Ponevši sa sobom svoju biblioteku od 1200 knjiga, bacio se na istraživanja prirodnog načina života za koji je oduvek slutio da krije ključ ljudskog bitisanja. Ubrzo je došao do čvrstog ubeđenja da je prirodna ishrana sirovim voćem savršena za čovečiji organizam, i uz sunce, čist vazduh i vodu sve što je potrebno za srećan i dugovečan život. Bio je ubeđen da je čovek tropsko biće po svojoj prirodi i da je topli Pacifik njegovo idealno stanište i „rodno mesto“.

Odlučio je da se hrani isključivo voćem, u početku KOKOS-om i bananama. Nešto kasnije prešao je na isključivo KOKOS za koji je verovao da je bogomdana biljka namenjena čoveku za zdrav i srećan život. Zbog visine kokosovog drveta koje je „najbliže suncu od svih jestivih biljaka“ verovao je da je ovaj plod božanstven i lekovit.

Bio je jedini belac na ostrvu među 40 tamnoputih stanovnika. Hodao je povazdan nag, jeo kokos, kupao se u okeanu, sunčao i proučavao stručnu literaturu iz ove oblasti. Pisao je članke o zdravom načinu života i slao ih u Evropu u nameri da stekne sledbenike za svoje originalne ideje. Kako je bio finansijski nezavisan, zainteresovanima je plaćao put do Nove Gvineje i uskoro kolonija se uvećala na 30 članova. Nosili su duge zlaćane kose, hodali nagi i hranili se isključivo voćem tj. KOKOSOM.

Među pridošlim avanturistima bilo je i poznatih tadašnjih ličnosti poput muzičara Maksa Lutzova i književnika Augusta Bethmanna. Međutim posle samo mesec i po dana nesrećni Lutzov je umro nesrećnim slučajem. Naime, dogodilo se da ga je hladna oluja zadesila u čamcu na otvorenom okeanu. Dva dana se smrzavao bez odeće u čamcu i kada je konačno stigao do obale pre nego što je došao do bolnice izdahnuo je.

Zajednica je i pored stalnih i velikih nevolja sa napadnim insektima od kojih su najopasniji bili komarci koji su prenosili malariju, nastavila svoj neobični način života. Dugokosi, nagi vegani opaljeni tropskim suncem oštro su odudarali od tadašnje vladajuće percepcije Nemaca kao konolizatora na Pacifiku, vojnika, trgovaca i administratora.

Engelhardt  je iznenada dobio čudno oboljenje kože na kojoj su se pojavili čirevi. Završio je u bolnici. Po izlasku iz bolnice verovao je da su ti čirevi bili rezultat izlučivanja toksina iz njegovog organizma godinama trovanog termički obrađenom hranom i udisanjem nečistog vazduha u Nemačkoj.

Komuna i pored sveg zanosa božanstvenom prirodom nije funkcionisala najbolje. Neretko se događalo da neki član nastrada od malarije koju su izazivali brojni komarci. Napast insekata na ostrvu bio je nerešiv problem zajednice „Reda Sunca“. To je ulivalo naspokojstvo i brigu, i neki su se vraćali razočarani, u Evropu.

August je čvrsto verovao u moć sunca i tropskog voća. KOKOS je za njega bio božansko i nenadmašno voće i hranio se isključivo njime kao MONODIJETOM danas aktuelnom u svetu. Marljivo je proučavao literaturu iz ove oblasti i imao grandiozne planove. Pisao je knjige i članke i slao ih  u Evropu, pridobijajući na taj način sledbenike. Godine 1898.  u Evropi je objavljena njegova najpoznatija knjiga „Bezbrižna Budućnost“ (A Future Without Worries). Jedan od najznačajnijih naturopata i Engelhardtov učenik, Arnold Ehret, visoko je cenio rad ovog nesvakidašnjeg istraživača na polju zdravlja i govorio da je: „svojim monodijet sistemom, svojom filozofijom i praktikovanjem prirodnog načina života, rešio sve probleme čovečanstva“.

Zajednica Red Sunca, nailazila je na brojne i nepremostive probleme. I pored sasvim zdravog načina života, članovi su umirali, uglavnom od uboda insekata, odnosno malarije. Vrhinac je bio kada je od malarije umro i pisac August Bethmann. To je unelo veliku pometnju među članovima i mnogi su napustili koloniju i vratili se u Evropu, a među njima i Bethmennova prijateljica Ana , koja je bila toliko razočarana da je poverovala da je čitava ideja ishranom voćem pogrešna.

Sve ovo je nemalo psihički uticalo na Engelhardta i senzibilan kakav je bio teško je doživljavao osipanje Zajednice za koju je verovao da je začetak novog načina života čitave svetske populacije, a njegova grand ideja da stvori i uspostavi “međunarodno tropsko kolonijalno carstvo za nudizam i paganski kult sunca“ koje bi trebalo da obuhvati ceo Pacifik, Južnu Ameriku, Jugoistočnu Aziju i Centralnu Afriku, postajala je samo nedostižan san  vizionara i zanesenjaka kakav je bio.

Svi nemili događaji na ostrvu Kabakon, praćeni su u Nemačkoj i nemačka vlada je odlučila da spreči, ili barem oteža nove odlaske na Gvineju. August je bio u obavezi da za svakog novog člana njegove, kako se smatralo „sekte“ prvo položi 1400 zlatnih maraka, za moguće bolničke troškove i put nazad u Nemačku. Engelhardt je tako ulazio u finansijske teškoće i 1913. g. njegova firma je bankrotirala. Razlog više bio je neuspeh njegovog časopisa o zdravom, prirodnom načinu života, što ga je bacilo u depresiju, čime se njegovo inače tanano zdravlje, pogoršalo.

Uskoro je izbio Prvi svetski rat. Nemačka Nova Gvineja bila je okupirana od strane Australije, a August zarobljen. Tri nedelje proveo je u zatvoru, ali su ga oslobodili kao „bezopasnog ludaka“.

Nastavlja da proučava samoniklo lekovito bilje i homeopatiju. Zagovara obožavanje sunca i KOKOSA , nesmanjenim entuzijazmom i pored svih tragedija koje su zadesile „čarobno ostrvo“ i njega samog. Čvrsto je verovao u svoju nauku i svoju misiju, što je danas potvrđeno od strane autoriteta naturopatije i označeno kao veliki doprinos ljudskom zdravlju i sreći.

Bivao je i pored idealnog podneblja i idealne ishrane, sve slabijeg zdravlja. Rečeni Arnold Ehret, sledbenik i učenik Engelhardtov tvrdio je da je zdravlje velikog istraživača stradalo najviše zbog naglog prelaska na ishranu isključivo voćem na šta je njegov organizam loše reagovao u nemogućnosti da eliminiše velike količine pokrenutih otrova, nafilovanih životom u civilizaciji. Otuda i čirevi na koži i slabost organizma.

August Engelhardt umro je 1919. god. Njegovo delo ostalo je u naturopatiji kao jedno od najznačajnijih, a njegovo otkriće monodijete danas je jedan od važnih pravaca prirodne ishrane.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s