Paprikaš

Kako je ishrana biljnom sirovom hranom, pretežno slatkog ukusa gde, u poslednje vreme dominira voće, predlažem za promenu ljubiteljima nešto žešćeg ukusa, ovaj recept koji podseća na ona „klasična“ tj. konvencionalana jela, za koja smo svi emocionalno vezani.
Ovaj recept spada u „slana“ jela mada se može jesti bez imalo soli, ili sa malo nerafinisane, morske. Akcenat je, dakle na ljutom, koje neki smatraju nepodesnim za naše probavne organe, pa i štetnim. No, ima ubedljivih dokaza da je ljuta paprika ( a i ostale ljute biljke poput belog i crnog luka, rena, rotkve itd.) veoma korisna za ljudski organizam jer podstiče cirkulaciju krvi i time organe nagoni na aktivnost i na taj način ozdravljuje.
Moram priznati da sam ljubitelj ljutog još iz vremena kada sam se hranio čisto konvencionalnom hranom. Tada sam obožavao domaći ajvar i verovao da je to jedna od najukusnijih i najboljih namirnica. Možda bi to i mogao biti da nema u njemu rafinisanog zejtina i da se onoliko ne kuva. No nešto slično može se napraviti i u sirovoj varijanti i da opet bude isto tako ukusno.
Paprikaš koji često pripremam sa ljutom (ali stvarno ljutom) alevom paprikom podseća na, kod nas popularni ajvar. Pravim ga na sledeći način.paprika freeSweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. free
Uzmem dva oveća ili tri srednje veličine, dobro sazrela paradajza (preko zime iz zamrzivača), sameljem ih i odstranim opnu jer je teška za žvakanje, a i nesvarljiva je s obzirom da je čista celuloza. U tu smesu ubacim vrh punu kafenu kašičicu tucane ljute aleve paprike. Paprika se ubacuje u onoj količini koliko želite da jelo bude ljuto. U početku malo a zatim kada se priviknete sve više i više.
Zatim dodam oko 200 grama kukuruza šećerca, oko 100 grama graška, dve omanje mrkve sitno narendane, pola crne rotkve takođe sitno narendane. Omanju glavicu crnoga luka sitno naseckanog i dva čena belog isto sitno naseckanog. Još dve vrh supene kašike mlevenih oraha i po jednu do dve supene kašike maslinovog i nerafinisanog suncokretovog ulja. Ponekad dodam i malo naklijalog semenja suncokreta i tada izbacim suncokretovo ulje. Ponekad stavim i malo nerafinisane krupnije morske soli ako je imam ili isto takvu sitnu. Celu smesu dobro izmešam drvenom kašikom koja mi služi i za jelo, i u posudi od gline „podgrejem“ odnosno temperiram do 40 Celzijusa da bi jelo bilo ukusnije.
Za ovo jelo treba imati na dohvat ruke čisti pamučni ubrus jer je obilno znojenje pratilac ovako pripremljenog ručka. No znojenje je zdravo i ne treba ga izbegavati prilikom obroka, tako se nekada obedovalo, ljudi su bili crveni u licu i obilno se znojili komentarišući glasno svoj doživljaj a atmosfera za trpezarijskim stolom sa brojnim članovima bila vesela kako i najbolje odgovara probavi i asimilaciji unešene hrane.
Danas uz namirnice iz supermarketa telo ostaje sasvim hladno i nema nikakvih reakcija, sve je mehanički čin kao kada na pumpi sipate naftu u rezervoar automobila. Denaturisana „hrana“ bez biljnih vlakana i prirodnih sadržaja i ukusa prolazi kroz probavni trakt ne podstičući organizam na reakciju koja je znak da je organizam živ, i da prirodno funkcioniše.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s