Buđenje proleća

„Ma kako nastojali ljudi, kad ih se nekoliko stotina hiljada skupi na nevelikom prostoru, da unakaze zemlju na kojoj se tiskaju, ma koliko je nabijali kamenjem da ništa ne nikne na njoj, ma kako nastojali da počupaju tek izniklu travku, ma koliko sve zakužili dimom kamenog uglja i nafte, ma koliko kresali drveće i razgonili sve životinje i ptice-proleće je čak i u gradu proleće. Sunce greje, oživela trava raste i zeleni se svuda gde je nisu počupali- ne samo po travnjacima bulevara, već i između kamenih ploča, a breze, topole i divlje trešnje otvaraju svoje lepljive, mirisne listiće; na lipama bujaju i pucaju pupoljci; čavke, vrapci i golubovi, puni prolećne radosti, već pripremaju svoja gnezda, a muve ogrejane suncem, zuje oko zidova. Veseli su i biljke i ptice i bubice i deca. Ali ljudi-veliki odrasli ljudi, i dalje obmanjuju i muče i sebe i druge. Ljudi ne smatraju da je sveto i značajno to prolećno jutro i lepota sveta božjega što je stvorena radi blagodeti svega živoga- ta lepota koja rađa želju za mirom, slogom i ljubavi, već da je sveto i značajno ono što su sami izmudrovali kako bi mogli da vladaju jedni drugima.“

Lav Tolstoj “ VASKRSENJE“

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s