Bio-vrt bez muke

Imati svoje sopstveno povrće i voće, svoju organic-baštu danas je vrednije no imati status tzv. uspešne osobe (biznis, estrada, sport, umetnost itd.) jer svo materijalno bogatstvo malo vredi ako se hranimo džank „hranom“ proizvedenom isključivo sa jednom svrhom: da beskrupuloznom proizvođaču otrova koji se, odnekud, nazivaju hranom donese PROFIT.Cucumber-Fruit_122694-150x150 krastavac freeCabbage_211445-150x150 kupus

Šareno upakovani, legalni otrovi sa polica dućana privlače nas kao što med privlači muve, i bez imalo svesti o onome šta radimo, hrlimo u hipermarkete uzimajući na ulazu često veliku korpu pa i kolica da se dobro opskrbimo, jer nam bez rafinisanog zejtina, belog brašna, belog šećera i kuhinjske soli nema života. To nam je duboko ucepljeno u mozak, pa i genetski „zapisano“, i teroriše nas istrajno godinama i decenijama.

Danas i na selu retko se može naći  hemijski netretirano povrće i voće. Seljak se „emancipovao“  i „prosvetio“ televizijom, pa nemilice soli hemiju preko svojih proizvoda, i poznaje nazive svih mogućih preparata kao da je diplomirao hemiju, a sve ne bi li što više profitirao i sazidao što visočiju kuću koja će komšiluk oboriti s nogu svojom impozantnošću.Green-Leaves-of-Celery_91470-150x150 celer list freeOrganic-Raw-Pumpkin-Seeds_62821-150x150 tikvene semenke free

Jabuka se prska 20 (i slovima: dvadeset) puta, a povrće i žitarice izdašno i neštedimice „obogaćuju“ raznim UREA-ma, KAN-ovima i NPK- đubrivima. Reći nekom da nameravaš da svoje povrće gajiš ubuduće bez navedenih otrova izaziva otvoren podsmeh i obavezno pitanje: „Pa šta će da ti rodi?!“. Vrtlarenje bez hemijskih otrova danas se kod najvećeg procenta ljudi, ne može ni zamisliti. Jednostavno: nemoguća misija.

Ipak, treba uprkos svemu imati sopstveni organic-vrt. To je prava blagodet, a i jedini način da se sačuva dobro zdravlje, jer tada ne zavisimo od industrije „hrane“ koja nam radi o glavi, i svoj smo gospodar. A bar zemlje u Srbiji ima koliko hoćete. Zaparloženih parcela ima kud god da krenemo, jer se narod u protekle dve-tri decenije odvikao od rada, i gotovo plebiscitarno, opredelio za špekulaciju i lenstvovanje kao životnu filozofiju. A suvišno je i reći da masovno ima kriminala, jer je to, kako mnogi misle „najisplativije“ i „najslavnije“ zanimanje.Sweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. freeWaterMelon-Slices_92672-150x150 lubenica free

Gotovo svako od nas, u ovom ili onom kolenu, potiče sa sela, i na selu ima makar parče zemlje, zakorovljeno, naravno. A i oni koji to nemaju, za sitne novce mogu kupiti komad zemlje, koja je kod nas danas u bescenje. Džabaluk.

Kako napraviti bio-vrt a da nam to ne bude robija, već lagodan i rekreativni posao, pa i stvaralaštvo? Iako, ovo na prvi pogled izgleda kao utopija i nemogućnost, ipak je sasvim moguće. Postoji način i „tehnologija“ koju su otkrili kreativni ljudi posvećeni zdravlju i pravilnoj ishrani, a opet koji nisu nikada imali ideju i želju da budu robovi rada. Dakle, rekreirati se na čistom vazduhu i suncu, zabavjlati se na neki način, i uz to imati obilje sasvim zdravih plodova povrća, voća, žitarica, uljarica itd.

Reč je o vrtlarenju bez destrukcije zemljišta, preoravanja, „ kultivisanja“ (lepa reč!) „friziranja“(još lepše rečeno!) kao kada friziramo kosu, a ko to ne radi da bi lepše i privlačnije izgledao?

Kako se zemlja obrađuje na konvencionalan način?

Dakle, uobičajeno (i nekritički) seljak, ali i zemljodelačke firme, u jesen duboko pooru i isprevrću zemlju, uništivši pritom prirodnu ravnotežu i korisne organizme koje žive u njoj, i ostave je mrazu da je „frizira“ kako bi u proleće bila sitna, mekana, rahla i pogodna za obradu, ali i mrtva, višegodišnjom eksploatacijom bez prirodne obnove mineralnih, organskih đubriva.

Novi način proizvodnje biljaka NE PODRAZUMEVA oranje niti bilo kakvu destrukciju zemljišta! Za tim jednostavno nema potrebe! Zatravljeno zemljište jednostavno se pokosi i prekrije čistim planinskim senom debljine 20-30 centimetara. Te materije su idealno đubrivo za zasejane biljke i nije potrebno dodavati nikakvo drugo, pa ni stajnjak koji je, usput rečeno, danas pun svega neprirodnog i nezdravog (hormona rasta, antibiotika, raznih hemikalija iz hrane kojom je stoka hranjena). Pod uticajem atmosferskih prilika: kiša, sneg, sunce čisto planinsko seno se razlaže i đubri zemlju i istovremeno ne dozvoljava korovu da naraste.paprika crvena i zelena free

Povrće sadi se kao seme ili rasad u  razgrnutoj smesi od natrulog sena, koja se zove malč ili stelja.To su idealni uslovi da zasejano (zasađeno) raste na sasvim prirodan način bez dodavanja štetnih materija koje su sasvim nepotrebne za rast biljaka. Uz to rad je minimalan, samo setva rukom koja može biti i razonoda, bez upotrebe mašina i ogromnog rada (i izdataka) na oranju, drljanju, potom tek sejanju, a zatim okopavanju, odnosno tretiranju zemljišta raznim „Total“-ima koji ostavljaju zemljište golo i crno kao na nekoj mrtvoj planeti, na kome štrče biljke neprirodno i nestvarno, kao da su od plastike, udenute u tlo.

Još jedna prednost ovog načina vrtlarenja jeste što malč (stelja) drže rahlu zemlju ispod, konstantno vlažnom pa je i za sušnih leta rod obilan i bez polevanja. Polevanje, u veoma malim količinama vode- što je na manjim parcelama lepa razonoda,  jer se obavlja na tradicionalan „starinski“ način sa kantom koja ima „lulu“ sa perforiranom prskalicom na kraju- potrebno je samo nekoliko dana po zasađivanju da bi zrno ili rasad krenulo, odnosno da bi se primilo, da ga jako sunce ne bi osušilo. Inače, polevanje posle toga nije potrebno jer, kao što je rečeno, malč drži tlo konstantno vlažnim, štiteći ga od sunca i vetra.

Dakle, u ovom prirodnom načinu vrtlarenja, akcenat je na đubrenju tla što se radi, rečenim malčiranjem sa, najbolje je, prirodnim senom, ali i opalim lišćem sa čistih planinskih terena. Ovim načinom ne „hrane“ se samo biljke kako je to uobičajeno sa veštačkim đubrivima, već se celokupno zemljište konstantno, raspadom vlažnog sena, odnosno čiste trave, đubri i time hrani zasađene biljke bolje od svih drugih đubriva. Tako, iskustvo je, da se iste biljke mogu godinama sejati na istom mestu bez rotiranja kako je uobičajeno, jer se tlo neprekidno obogaćuje različitim supstancama iz prevrelog sena. Ovde nije potrebno ni spravljati kompost na kraju vrta pa ga onda razbacivati po bašti, ili stavljati uz biljke. To je težak, nepotreban i suvišan posao.

Šta se smatra manom ovog načina vrtlarenja?

Ovakvi vrtovi iako gotovo nikada ne „omanu“ u rodu, i u pravilu, izdašno rađaju, ne izgledaju na prvi pogled, atraktivno ni „uređeno“ i milovidno na način kako su to uređene park-bašte. Tu je sve jednostavno (no ne i ružno kako se ponekad smatra) i svrhovito. Obilje različitih plodova bez težeg rada, ali ne i atraktivan vrt za pokazivanje gostima. Vrt će biti lep svakom ko razume ovaj način vrtlarenja, i to je dovoljno.povrće, lepa free

Za one koji se žele baviti, makar i na minijaturnoj površini, ovim načinom vrtlarenja evo linka knjige u PDF formatu „Vrt bez motike“ u kojoj je sve detaljno i kompetentno izloženo o ovoj temi.

https://docs.google.com/file/d/0B2y7IFz0lf09ek56OEZrU0RKQ2s/edit

P.S. Ukoliko je neko zainteresovan za saradnju na proizvodnji organskog povrća na sasvim čistom planinskom zemljištu sa odličnim uslovima za veću proizvodnju  može da mi se javi na e-mail ili na mob.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s