Asimilacija hrane

 

Naše telo ima koristi od unešene hrane samo ako je ta hrana dobro probavljena. U suprotnom, više štete nego koristi. Zato je neophodno potrebno hranu unositi na pravilan način (o čemu je bilo reči u članku „Pravilno kombinovanje hrane“) da ne bi došlo do kvarenja i trovanja krvi, a time i čitavog organizma.

Glavno je: ne prejedati se i ne unositi mrtvu hranu u organizam! Dakle, potrebno je unositi hranu adekvatnu našim probavnim organima, a to je biljna sirova hrana (voće, povrće, orašasti plodovi pa i žitarice) a nikako životinjskog porekla.

Bitno: namirnice ne obrađivati termički, pa makar to bile i biljne! I od vegetarijanske kuvane hrane malo je koristi organizmu iako je, treba reći, i ovo bolje od termički obrađene hrane životinjskog porekla.

Ali, čovek može da jede najkvalitetniju sirovu, biljnu hranu a da njegov organizam ne bude ishranjen i zdrav! To se događa iz najmanje dva razloga. Prvi je ako se hranimo prikladno današnjem tempu življenja zasnovanom na besomučnoj trci za profitom.

Naš organizam da bi dobro i optimalno funkcionisao zahteva pažljivo i lagano unošenje hrane, sa temeljnim i dugim žvakanjem. Nikako progutati fast fud i odjuriti za poslom.

Temeljno žvakanje omogućava probavnim organima da dobijenu hranu asimilišu u potpunosti i hranljive materije unesu u krvotok. U suprotnom unešena hrana će samo proći kroz želudac i creva, i neiskorišćena, ili samo delimično iskorišćena, izaći iz organizma. Probavni organi će uložiti napor varenja koji oduzima energiju a efekat će biti mali ili nikakav. Treba imati na umu: želudac nema zube! Zato hranu u ustima lagano i dugo treba žvakati i tek onda progutati. Ovo je naročito bitno kod sirove hrane, dok termičku lonac na vatri u dobroj meri „prožvaće“ odnosno preradi.

Treba jesti sa užitkom! To je ključno ma kakvu hranu koristili.

Za dobru probavu (asimilaciju) neophodno je potrebna dobra, opuštena pa i vesela atmosfera za stolom, ali i van njega. Treba izbegavati tmurne i depresivne osobe  za vreme jela. Pozitivna atmosfera za trpezarijskim stolom od ključne je važnosti za pravilnu i potpunu asimilaciju unešene hrane. Ako nje nema malo vredi i najbolja i najkvalitetnija hrana! Zato su srećne osobe  gotovo uvek zdrave, čak i ako koriste pretežno neadekvatnu hranu, kao što je termički obrađena životinjskog porekla!

Brige, tuga, preterane emocije, strah (anksioznost), depresija, egzistencijalni problemi, negativizam, mržnja, zloba…dokazano negativno deluju na asimilaciju hrane i metabolizam, i tada i od najbolje hrane malo koristi! Unešena hrana samo prođe kroz probavni trakt i najkorisniji satojci poput enzima, minerala i vitamina ne razgrade se (bar ne u dovoljnoj meri) i ne uđu u krvotok, već neasimilovani izađu iz organizma…Ima ljudi koji mnogo jedu a neishranjeni su upravo iz navedenih razloga.

Zatrpavanje organizma stalnim unošenjem hrane (neretko na „nervnoj bazi“) loše se odražava, pa makar ona bila i najkvalitetnija biljna i sirova! Svaki organizam ima svoje limite. Unešena hrana pravilno se može razložiti i činiti dobro organizmu samo ako je u adekvatnoj količini, prikladnoj stanju organizma i poslu koji obavljamo.

Ako je organizam snažan i zdrav biće potrebna veća količina hrane. Ako je organizam iscrpljen i slab, preterani unos hrane neće ga ojačati, već će ga dodatno oslabiti jer nije u stanju da unešeno preradi. Iscrpljen organizam treba unosom prikladne količine hrane prvo OJAČATI, a tek onda unositi veće količine. To je dug i naporan proces a ponekad zahteva čak i psihoterapiju, no samo na taj način može se ojačati i „izlečiti“. Tzv. „jaka hrana“ ne jača organizam, već ga dodatno slabi, jer je proces varenja naporan i troši puno energije, što je naročito izraženo kod termički obrađene hrane životinjskog porekla. Zato je biljna, živa hrana „lekovita“, voće naročito, jer ne troši energiju za probavu a unešeni prosti šećeri idu direktno u krvotok, čiste ga od toksina i osnažuju. No i tu treba, kao što je rečeno, unositi prikladnu količinu, zavisno od stanja organizma.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s