Teror na dva točka

Božić je. U poseti sam Kragujevcu. Neobično lep i sunčan, gotovo topao  dan. To se retko događa. U mom detinjstvu za dane Božića, bilo je, ponekad snegova do vrha taraba. Ali vremena se menjaju, a neki kažu i klima.

Kako, spletom okolnosti, nisam boravio u ovom lepom gradu za kojeg me vezuju lepe uspomene, više od godinu dana, odlučih se da prošetam centralnim delom, pre nego što odem kod rođaka na božićni ručak.

Podne je. Praznična atmosfera. Na ulicama gotovo da i nema saobraćaja, tek poneki automobil prođe. Ima šetača koje je izmamilo sunce, pa i čitavih porodica sa decom.

Prođoh i kraj pijace. Vrata na ulazu zakatančena podebljim lancem, a sve okolne trgovine zatvorene. Nema uobičajene vreve kakva je inače za radnoga dana…Grad koji se aktiviranjem automobilske industrije (Fiat) razvija ubrzano (autoput je skoro gotov) na svoju pijacu je potpuno zaboravio. Ovako pusta, izgleda tužno i nekako neuklopljeno u gradski preporod. Oronula i zapuštena pijačna, inače lepa zgrada, okružena prastarim tezgama, izgleda sasvim kao neki autentični Orijent, onakva, kakve su postojale, recimo, u Turskoj. Ne verujem da se i tamo više ovako nešto „autentično“ može susresti.

Posle duže šetnje, sedoh na klupu u omanjem parku kraj pešačke zone. Gotovo sve klupe bile su zauzete, praznično raspoloženim ljudima (doduše, pamtim i bolje praznično raspoloženje). Deca su se igrala po travi, a majke su  prateći ih, telefonirale.

Ovaj grad ima onu lepu i prijatnu atmosferu kakvu malo gradova ima, barem ovde u Srbiji. Oduvek, od kada dolazim ovamo, a to je od rane mladosti, lepo se osećam.motorista free

Najednom, začu se neka grmljavina, koja se brzo približavala. Za kratko vreme obližnjom ulicom izroni horda od desetak, petnaest „moćnih mašina“ tj. motorcikala na kojima su auspusi bili specijalno „podešeni“ da se prisustvo ove čudne skupine jasno i nedvosmisleno primeti, odnosno da izazove pažnju „publike“

Iz auspuha je pucalo da su se tresla stakla na okolnim zgradama. Vozili su, što na dva, što na jedan točak (pretežno ovo drugo) tvrdo ubeđeni da su nekakva posebna atrakcija koja će prisutnima „ulepšati“ šetnju i praznik. Da budem iskren, meni je sve to izgledalo kao čist egzibicionizam, pa i gore od toga! Gotovo svesni teror, ili u najboljem slučaju, polusvesni! Kao: mi smo, eto, mladi i obesni, „mangupi“. Mi smo „glavni“ i za to imamo ubedljive „argumente“ u obliku decibela iz auspuha, koje vi šetači ne možete nikako ignorisati i ne priznati.

Jedno dete zaplaka od užasa, a mi „matori“ jasno registrovasmo događaj…Prođoše, a mi „obični“ odahnusmo, i povratismo se (neki lakše a neki teže) -u život. Stariji počeše da komentarišu ali nekako potiho i rezignirano, i začudo, ne odviše ogorčeno. Mogao sam čuti „dripci“, „kreteni“, „ološ“ no većeg nezadovoljstva ne beše. Ljudi su se privikli na ovakve pojave,  koje su danas „normalne“.

Ali, ne lezi vraže, ne prođe ni deset minuta eto ponovo istog! Meni ovo beše previše, ustadoh i uputih se, pomalo zamišljen, u pravcu auta parkiranog u susednoj ulici. Krenuh rođacima na kraju grada, pre planiranog vremena.

Kragujevac se, naravno, po ovome ne izdvaja od drugih gradova. Ova čudovišna pojava karakteristika je svih gradova, barem ovdašnjih…Sećam se, pre par godina, u „svom“ gradu. Beše letnje doba, popodne letnjeg dana. Hodao sam glavnom ulicom, kada se, kao i danas, začula grmljavina motora. Posle nekoliko trenutaka izroni nepregledna kolona najraznovrsnijih i najživopisnijih „moćnih mašina“, velike kubikaže pretežno. Svaki, ili gotovo svaki, od tih čudnih likova, imao je iza sebe na sedištu, pratilju.

Na čelu dugačke, i široke kolone (jer glavna ulica beše zatvorena za ostali saobraćaj u njihovu čast) od nekoliko stotina „mašina“, išla su, na moje čuđenje, policijska kola kao ono kada ide kolona sa nekim značajnim političarem.

Auspusi su pucali, stakla na okolnim zgradama su se tresla, a policija umesto da ih legitimiše, sprovodila ih je kao neku atrakciju koja će da razbije monotoniju letnjeg popodneva! Na kraju kolone takođe beše policijski auto.

Da se razumemo: nemam ništa protiv motorcikla kao takvog! I sam, svojevremeno, vozio sam motor! Isto tako lep i atraktivan kao i današnji, kojeg sam, usput rečeno kupio, od sopstvenim rukama, zarađenih para!

Ali ono kako se tada vozilo i ovo danas, naprosto se ne može porediti. Vozili smo i mi brzo, sa devojkama iza nas, ali na autoputu i magistrali zaječarskoj. U gradu i u selu, sigurno ne!…Iz mog tadašnjeg društva motociklista, samo se jedan jedini izdvajao po svojem egzibicionističkom načinu vožnje! I znalo se, kada bi on projurio selom, govorilo se: eno ga onaj ludak! Svi ostali vozili smo normalno i sa uživanjem, bez egzibicionizma, a ponajmanje iz nekih zlih i patoloških motiva.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s