Šta je ostalo od učenja Ernsta Gintera?

 

Prirodna nauka o ishrani i zdravlju (prirodna higijena), poslednjih nekoliko decenija postigla je izuzetno veliki napredak i došla do značajnih otkrića.

Osamdestih godina, jedna od najznačajnijih knjiga iz ove oblasti bila je „Živeti bez bolesti“ („Lebendige Nahrung“) Ernsta Gintera. Pobudila je veliko interesovanje u celoj Evropi, pa i kod nas u tadašnjoj Jugoslaviji, i izvršila veliki uticaj na mnoge koji se bave ovom temom.

Moram priznati da sam i sam bio pod znatnim uticajem te knjige, i uz „Fit for life“ Harvi i Merilin Dajmond, beše štivo, iz ove oblasti, kojem sam često vraćao.

Osnovna poruka bila je: hranu ne treba, nipošto, termički obrađivati jer onda ona i nije više hrana u pravom smislu reči. Namirnice koje nisu jestive i koje treba rezolutno odbaciti jesu: beli šećer, belo brašno, rafinisano ulje (zejtin) i kuhinjska so.Ova otkrića ostala su do danas važeća, i svi koji se bave ovom temom slažu se sa tim

Ono što nije izdržalo probu vremena jeste autorova tvrdnja da su i neke namirnice životinjskog porekla, konkretno presno mleko (mlečni proizvodi) i sirova jaja, korisne po zdravlje čoveka i sadrže korisne materije koje unapređuju čovekovo zdravlje.

Nova istraživanja od kojih je najpouzdanije, već legendarno, „kinesko istraživanje“ („Kineska studija“) do sada najsveobuhvatnije na polju ljudske ishrane, pod vođstvom dr Kolina Kembela, dokazalo je nesumnjivo,  da se ipak ni presno mleko a ni presna jaja ne mogu smatrati zdravim namirnicama, čak štaviše, da su štetne po zdravlje, mleko naročito.živeti bez bolesti limundo

Rečeno istraživanje dokazalo je da su PROTEINI posebno, ali i masti, iz životinjskih namirnica uzročnici teških bolesti današnjice, „bolesti obilja“ i da ih odlučno treba izbaciti iz ishrane. Takođe i KALCIJUM iz mleka životinja, štetan je po ljudski organizam pošto deluje kao i sve anorganske materije (posebno štetan za prostatu) za razliku od istog iz biljaka koji je veoma koristan po ljudski organizam.

Ovo su, slobodno se može reći, revolucionarna otkrića u oblasti ljudske ishrane. Danas  niko od ozbiljnijih autora ova saznanja ne dovodi u pitanje i ona su temelj poslednjih spoznaja, koje su koliko velike, isto toliko i radikalne pa i šokantne.

 Šta je ono što je u poslednje dve i po decenije otkriveno, važno i nezaobilazno u ljudskoj ishrani? Pored navedenog iz „kineskog istraživanja“, mnogi danas značajni autori tvrde da ni ŽITARICE ne treba koristiti u ishrani, ma kakve bile, sirove ili termički obrađene!

Moram priznati da sam i sam teško prihvatio ovu tvrdnju tim više jer se moja presna ishrana godinama bazirala, ne samo na voću i povrću, već i na žitaricama, i mahunarkama, a takođe i na sirovom mleku i jajima.

Osnovni problem sa žitaricama (pšenicom pre svega) jeste GLUTEN, ali i oštra vlakna koja nepovoljno deluju na creva u čovečijem stomaku. Osim toga, žitarice, (a takođe i mahunarke), kao i (ranije otkriveno meso i mleko), imaju previše proteina koje ljudski organizam ne može da podnese bez loših posledica…Gluten (proteinsaka komponenta) je zapravo lepak kojeg većina ljudi teško podnosi, a posebno su oboleli od celijakije izrazito intolerantni na njega.

Neki današnji autoriteti ishrane biljnom sirovom, hranom tvrde da žitarice nekim svojim sastojcima deluju kao stimulansi, a nikakav stimulans nije prihvatljiv za ljudski organizam, jer remeti pravilan rad organizma i stvara zavisnost, a zavisnost vremenom samo raste i ne nestaje, i organizam neminovno propada.

 Dalje, poprilično čudno deluje tvrdnja  da su i hladno ceđena ulja, pa i maslinovo, takođe neprihvatljiva a umesto njih se isključivo koriste, i preporučuju orašasti plodovi i semenje uljarica, i to u sasvim malim količinama, strogo dozirano, ne preko 30 grama dnevno, jer masnoća je masnoća, i biljne kao i životinjske deluju krajnje nepovoljno na krvne sudove i zakrečuju ih. ..Takođe se navodi da veći unos ovih biljaka može biti doslovno fatalan kod osoba alergičnih na njih!

 Pa šta onda jesti?

 Stvarno, malo toga preostaje, ali je i to sasvim dovoljno, tvrde, a to je pod broj jedan: VOĆE. Zrelo voće i zeleno povrće, mlado i sveže! I to je, uz gore navedeno, sve što je potrebno!

Voće je ono glavno bez čega ljudski organizam ne može funkcionisati na zdrav način. Tako, udeo voća u ishrani ide na minimum 80%, a ostalo otpada na zeleno povrće, orašaste plodove i semenje uljarica, koji podmiruju potrebe za mastima, i delom proteinima, pošto ovih ima i u voću.

Čovek najbolje funkcioniše na zrelom voću jer su u njemu supstance (prosti šećeri) koje su optimalno i savršeno gorivo, za pravilan rad složene „mašine“ zvane čovečiji organizam. Čovek je, tako „dizajniran“ od Boga i Prirode. I to se ne sme narušavati i samovoljno „prekrajati“, jer su posledice teške.

Moram priznati da ima logike u ovome, i da se ova otkrića ne smeju ignorisati, već dobro razmisliti o njima, i prihvatiti ih vremenom, makar i velikim naporom volje.

Lično, oduvek, od deteta, voće mi beše najomiljenija hrana, a to je ostalo i do danas, mada sam dugo koristio i gurmansku, kuvanu hranu pa i onu životinjskog porekla, i uživao u njoj, uostalom kao i svi drugi u mom bližem i daljem okruženju.

A i samo voće, bogomdana hrana mora se unositi po tačno propisanim pravilima, o čemu sledi poseban članak.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s