Dugovečna knjiga o ljudskoj prirodi

biblija free

Svaka knjiga ima svoj životni vek. Neke žive kratko, neke dugo, a neke večno. Zavisno od svog kvaliteta, svog sadržaja i svoje poruke.
Šta je ono što je Bibliju održalo skoro 2000 godina od završetka njenog dugotrajnog pisanja, i što je drži svežom i aktuelnom i danas posle toliko vekova? Pre svega, to je njen duboki sadržaj i njena poruka, ali i literarni stil. Bibliju su pisali pravi pesnici i majstori stila. Duboko i široko obrazovani ljudi bogatog životnog iskustva i visokog literarnog poštenja. Ljudi u potpunosti posvećeni životu, sa težnjom da ga osmisle i oplemene. To je, u stvari, ideja da se svo ljudsko iskustvo i znanje sačuva u jednom delu, za generacije koje dolaze.
Biblija jeste bibloteka od 66 pojedinačnih knjiga, i njeno pisanje je delo brojnih pisaca. (Ovde ne treba zaboraviti i brojne prepisivače, bez čijeg nesebičnog zalaganja i akribije, ova knjiga ne bi opstala). Samo pisanje trajalo je neobično dugo, od 1513. godine pre Nove ere do 98. godine Nove ere! Oko 1600 godina! Original je na hebrejskom jeziku, prvih 39 knjiga, a prostalih 27 je na starogrčkom.
Biblija nije naučna knjiga, već je, pre svega, poezija. Pisana je „običnim“ živopisnim jezikom sa svakodnevnim metaforama, ali je mnogima, neretko i intelektualcima teško svarljiva. Zašto je to tako? Većina ljudi danas, zatvorenog je uma, nefleksibilna i otuđena od prirode, bilo da je reč o običnome čoveku ili intelektualcu. Fleksibilne, senzibilne i prirodne osobe otvorenog uma, lakše prihvataju, u suštini jednostavne poruke iz ove knjige, jer su po svom senzibilitetu i mentalitetu prijemčive za ovakve prirodne tekstove.
Celokupna svetska umetnost svoje korene ima u Bibliji. Prava, klasična lteratura inspirisana je ovom knjigom, i zato se sasvim nereligiozni pesnik (pisac) koji se bar donekle nije inspirisao ovom knjigom, teško može i zamisliti.
No Biblija nije uticala samo na umetnost, već je u priličnoj meri uticala i na nauku. Iskrenost pisaca ove knjige dostizala je ponekad gotovo egzaktnost, u najmanju ruku viziju koja je poslužila razvoju mnogih naučnih grana, poput istorije, fizike, medicine, odnosno psihologije itd. Poznato je na primer, da na telesno zdravlje čoveka veoma utiče stanje njegovog mentalnog i emocionalnog zdravlja. Današnja medicina naučno je dokazala štetne posledice gneva i mržnje (u Bibliji davno zapisano) koje se odražavaju na zdravlje srca, kao i na povišeni krvni pritisak, bolesti tzv. moderne civilizacije. Treba primetiti da i pored brojnih stručnih, medicinskih knjiga na ovu temu, broj obolelih od ovih „modernih“ bolesti sve je veći što, pre svega, govori o čovekovoj sve većoj otuđenosti od drugog čoveka i od prirode. Današnji „moderni“ čovek zaputio se krivim putevima i, logično, dobrano zalutao stavljajući kao prioritet vrednosti koje mu se svojim lošim posledicama vraćaju kao bumerang. A te vrednosti su: vlast, dominacija, takmičenje, tj. nerazumna želja i težnja da se po svaku cenu bude pobednik i prvi, zatim sticanje bez granica itd. Tako su ljubav, tolerancija i solidarnost ustupile mesto mržnji, agresiji i samoživosti, što se odražavana na mentalno ali i na telesno zdravlje, samom činjenicom da su mnoge bolesti na psihosomatskoj osnovi.
Što se tiče ishrane čoveka, u Bibliji stoji zapisano koja mu hrana najbolje prija: plodovi, semenke, zelje. Ima više rečenica na ovu temu, kao: „Ko je slab jede zelje“Ili: „Sedam dana jedi hljebove prijesne, a sedmi dan neka je praznik Gospodnji“Ili „I još reče Bog: evo dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu“. Navedeno je čovekova prvobitna hrana i ujedno najzdravija.
Vremena se menjaju, ali čovek ima trajnu potrebu za ljubavlju, naklonošću i ,pre svega, srećom, što je u Bibliji posebno naglašeno. No, čini se da čovek tzv. savremeni, kao da se najeo bunika, i to pokušava da „modernizuje“ što ima, bez preterivanja, tragične posledice, prvo po zdravlje, a samim tim i na čovekovu sreću, koje kao da je odlučio da se odrekne u ima fikcija i fantazmagorija koje ga spopadaju sve češće i sve intenzivnije.
Kada je u pitanju porodica i odnosi u njoj, ono što je na ovu temu rečeno nije protekom dugog vremena „usavršeno“ jer tu i nema šta da se „usavršava“. Biblijski stihovi zvuče i danas kao saveti za praktičan život u porodici, i deluju sasvim aktuelno i sveže. „Tako treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Ko ljubi ženu svoju, sebe samoga ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoju put, nego je hrani i greje.“A žena treba „da duboko poštuje svog muža.“
Kada je u pitanju svakodnevna komunikacija između supružnika (danas se koristi ružan izraz „partneri“ kao da su suvlasnici firme) i dođe do nesuglasica, jer niko nije savršen, stoji savet: „Ako se i gnevite, nemojte grešiti, a sunce da ne zađe u gnevu vašemu.“ Takođe bitno je da se reči odmereno kazuju i u pravo vreme, jer pogrešna reč, izrečena u nezgodni stresni trenutak, može doneti mnogo zla. „Kao zlatne toke u srebrnom spletu, takve su reči zgodno izrečene.“
Vaspitanje dece danas „modernizovano“ i „modifikovano“ proizvodi, neretko, asocijalne likove sklone agresiji i bezobzirnosti, a vaspitanje za zdravu, buduću odraslu osobu pre skoro 2000 godina u Bibliji je zapisano jednostavnim pravilom: „Ocevi ne razdražujte dece svoje, nego ih odgajajte u nauci, disciplini i strahu od Gospoda.“ Ova knjiga kaže da je takva „disciplina“, tj. pouka dokaz roditeljske ljubavi. Disciplina deci govori da njihovi roditelji brinu o njima. A neprolazno pravilo iz ove knjige jeste: deci je potrebna stalna disciplina puna ljubavi. Reći ćete, danas ovo zvuči veoma „nemoderno.“ Verovatno je to tako, ali govori dosta toga u prilog tezi da se današnji čovek poprilično „pogubio“ sa svojim modernizmima, od kojih su mnogi patološkog karaktera.
Za zdrav i prirodan život neophodno je potrebno povremeno imati u rukama ovu knjigu, koja će nam pomoći da se pridržavamo pravih, i dugim vekovima proverenih vrednosti, i da ne podlegnemo modernizmima raznih vrsta. To je u našu korist.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s