Saharoza (Saccharum officinarum)

Ubedljivo najrasprostranjeniji zaslađivač danas u svetu, svakako je kristal (beli) šecer, dobijen iz šećerne trske ili šećerne repe. Drugo, i ispravnije, ime ovog zaslađivaca, bez kojeg se svakodnevni život teško može i zamisliti, jeste saharoza.

Saharoza nastaje u biljkama kombinacijom hlorofila sa svetlošću i vazduhom, i sastavni je deo, u većoj ili manjoj  meri, svih zelenih biljaka. Najvise je ima sećernoj trsci i repi… Jos pre 8000 godina na pacifickim ostrvima (Nova Gvineja) počeci su korišćenja saharoze u ljudskoj ishrani. U Evropu je stigla, u znatnijim količinama, tek pocetkom 16. veka Nove ere, i bila je tretirana kao začin, i skupocena u toj meri da su je koristile samo kraljevske porodice. Nastankom prostranih američkih plantaća šećerne trske, cene saharozi (šećeru) drasticno su pale, i malo po malo, ovaj zaslađivac postao je dostupan i običnim ljudima.

Saharoza je poznata kao izvanredan izvor energije za čovečiji organizam, ali joj se od davnina pripisuju i brojna lekovita svojstva, i kroz istoriju koristila se za suzbijanje raznih bolesti i zdravstvenih tegoba, no bez naučnih dokaza za njenu posebnu lekovitost, iako sadrži u sebi brojne vitalne materije (enzime, vitamine i minerale).Glavno svojstvo, bilo je i ostalo, svojstvo izvrsnog zaslađivaca raznih jela koja dodatkom saharoze postaju prijatna za unošenje u organizam.

Proces i tehnologija proizvodnje, sveprisutnog belog (kristal) šećera danas su takvi da dobijeni beli šećer osim svog, izrazito slatkog ukusa nema, praktično nikakve korisne materije po ljudski organizam,u sebi! Sasvim prazan proizvod!… Rafinacija se vrši na preterano visokim temperaturama i proces prerade tako dugo (i čini se nepotrebno) traje, da na kraju dobijeni proizvod gotovo da i nije više organske prirode, vec skoro hemijski, bez roka trajanja! Teško je dokučiti zašto se koristi ovakva tehnologija, osim ako glavni razlog nije banalne, merkantilne prirode. Naime, beli šećer neograničenog roka trajanja, idealan je za trgovinu, jer ako se ne proda danas, prodaće se za godinu, dve ili pet. U međuvremenu ostaće u vrećama i neće se nimalo promeneniti. Savršen izum! A u kombinaciji sa belim brašnom i rafinisanim uljem, sličnih svojstava i roka trajanja, konditorska industrija pravi hiljade proizvoda bez vrednosti po organizam, čak štaviše štetnih, koji zahvaljujuci agresivnoj i istrajnoj reklami idu „kao alva“

Štetnost belog šecera po organizam jeste evidentna i dokazana, i u svetu su vec pokrenute akcije koje ce neobaveštenim ljudima pomoći da se oslobode tog, moše se bez preterivanja reći, otrova, jer, naime, on deluje na organizam po principu droge! I neće proći dugo vremena, a kese sa belim šećerom biće obeležene na sličan način kao što je to urađeno sa kutijama cigareta. Takva inicijativa je već pokrenuta.

Kao alternativa ovom, bez sumnje, štetnom proizvodu postoji žuti šećer koji se proizvodi, da tako kažem, na normalniji nacin, odnosno na znatno nižim temperaturama, čime delimično ostaju očuvane neke vitalne materije iz saharoze, odnosno šećerne repe, poput minerala kao što su: gvožđe, cink, natrijum, magnezijum, kalcijum i kalijum. Žuti šecer je, praktično, poluproizvod, i time, u priličnoj meri koristan po organizam, no ne sasvim jer je lišen vitamina, i pogotovu enzima, koji su sagoreli tokom prerade saharoze (repe). Najvidljiviji dokaz da je u priličnoj meri prirodan, vidi se po tome što ima rok trajanja.

Čini se da je daleko najbolji način da se dođe do saharoze, napraviti je u kućnoj radinosti. Kako je saharoza ustvari sok iz šećerne repe (trske) jednostavno je iscediti koren šećerne repe kao svako korenasto povrće, sargarepu ili cveklu, npr. Dobijeni slatki sok moze se koristiti kao zaslađivac, a jedini problem sa njim što u takvom, svežem stanju, bez konzervansa ili pasterizacije, ne moze potrajati. Druga mogucnost, istina znatno komplikovanija, jeste iseci repu na tanke listove i te listove osušiti u sušari na max. 40 stepeni Celzijusa. Tako osušeni koren zatim samleti, i eto savršenog šećera (saharoze), potpuno prirodnog koji moze i potrajati jer je gotovo bez vode u sebi. Može, dakle, potrajati najmanje koliko i žuti, a taj rok je dve godine.

Kada je reč o žutom šećeru, primetno je da je njegova potražnja kod nas (u Srbiji) veoma mala, što je , najverovatnije, rezultat agresivne i istrajne reklame za beli, neogranicenog roka trajanja.Tako, žuti se retko može naći u trgovinama, i to u najvećem pakovanju od 0,5 kg !!! I kod nas ga proizvode, koliko mi je poznato, samo dve šećerane! A što je najnelogičnije, iako poluproizvod, cena mu je 100% viša od belog! Čini se da su ovo sasvim iracionalne nelogičnosti, a osnova toga najverovatnije leži u logici profita. Jer za neke ljude logicno je ono što je (njima) korisno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s