Sprava za mučenje (Save Our Souls!)

tv monitor crtež free

Može li se zamisliti život bez televizora u kući? Mnogi će reći: „Ti bre nisi normalan! Šta ćemo da radimo kada dođemo sa posla? Da blejimo u zidove? De bre to moze?!?“ Na primedbu da televizora nije uvek bilo i da naši pradedovi, pa i dedovi nisu gledali televizijski program, pa su živeli i bili zadovoljni i srećni, odgovor je: e, al to su bila neka staromodna vremena kada nam današnji tehnoloski napredak nije bio dostupan! U ovo su ubeđeni ljubitelji ovog, po mnogima, zabavnog uređaja. Zabavnog? I pored sveg truda, buljeći i sam godinama u ovu napravu, nisam mogao primetiti nikakve naročite zabave. (Usput rečeno televizor mi se, na sreću, pokvario a novi nemam nameru da kupujem) Doduše naleti, s mene pa na uštap, neki pristojan i normalan film, ali da bi gledao filmove ili slušao muziku nije mi potreban  televizor.

Na tv-u sve je agresija i presija na čoveciji nervni sistem, a u svrhu izvlačenja novca iz džepova „dragih gledalaca“. Sve, apsolutno sve, podređeno je tom prizemnom cilju, i to sa takvom agresijom i bezobzirnošcu da se normalnom čoveku diže kosa na glavi.

Može li čovek, višedecenijski uživalac ove droge ostati iole čitav u glavi? Iskreno, teško moguce. Pogledajmo samo izbor filmova. Ne znam kako izgledaju urednici (urednice) filmskog programa, ali, iskreno, ne bi ih poželeo za svoje prijatelje. Stiče se utisak da se na tzv. televizijama „nacionalne frekvencije“ ti urednici utrkuju međusobno ko će da predstavi veću grozotu i nakaradu na filmskoj traci članovima porodica širom Srbije. Takav treš u zemljama tradicionalnog negovanja kulture ne može da prođe ni u većini bioskopa već samo u određenim za taj (prizemni) nivo industrijskog štancovanja namenjenog da „zabavi“ onaj sloj stanovnistva koji veruje isključivo u niske i najniže forme življenja kao što su obično ubistvo, sado-mazo iživljavanje, mržnja i vulgarnost. Za ljubitelje katastrofa u svim opblicima, počev od prirodnih pa do ratnih. Ukratko, za izrazite morbidnjake. nekrofile i sataniste, čiji broj, nažalost, nije mali i zanemarljiv, ali ni toliki, kako se alavim vlasnicima tv stanica i nadribiznismenima, bez moralnog organa, čini.    SOS tabla free

Ubeđen sam da glas ludaka koji iz petnih žila izvikuje vašarske reklame za najveće prehrambene firme, iritira vise od 80% onih koji redovno bulje u „magični ekran“. Tako da te, inače preslano skupe reklame, nemaju gledanost, i pare su bačene u vetar, čega ti naručioci, tzv. biznismeni, nisu ni svesni. Dovoljan dokaz za ovu tvrdnju jeste činjenica da su u vreme „bloka“ reklama u gradovima toaleti masovno posećeni, a EPP ide u prazno, kao vodenični kamen bez žita.

Ljubičaste i roze zabave na koje nije imun čak ni tzv. „javni servis“, sve su samo ne zabave. Urednici takvih emisija imaju fiks-ideju da velika većina ljudi voli ono sto je morbidno, i da ih „obične“ zabave ne dodiruju. Ne verujem u tako nešto. Ne verujem da je broj onih koji gledaju televizije sa takvim emisijama veći od tridesetak procenata ukupnog broja ljubitelja, ili povremenih gledalaca tv programa. Nije, dakle, lako otkriti motive urednika, tih čudnih likova, ukoliko im nije namera da odgoje (ispiranjem mozga) takvu javnost kojoj će ovako nešto uvrnuto postati ideal življenja… A možda urednici i nisu glavni krivci za ovu bolesnu atmosferu koja struji iz „čarobne kutije“. Možda iza toga stoje sive eminencije koje su nevidljive za javnost, i kojima ide, iz ko zna kojih razloga, u prilog stanje što gore-to bolje, a urednici su samo izvršioci prljavog posla, jer od nečega se mora živeti, a imaju i sitnu ili krupnu decu, svejedno.

Iz rečenog proizilazi pitanje: šta je svrha postojanja tzv. „nacionalnih frekvencija“?Da li su one zadužene za to da emituju program koji neće narušavati mentalno zdravlje nacije, dakle neke normalne, opuštajuce, ali i obrazovne emisije, zašto da ne, jer zašto bi inače bile „nacionalne“? Za uvrnutu zabavu ima sijaset onih televizija koje nisu obuhvaćene rečenim nazivom. I tako dolazimo do glavnog pitanja: šta radi državna radiodifuzna agencija (ili kako se već zove?) Svedoci smo da je ona nemi posmatrač jezivih prizora sa blještećeg ekrana koji nam truju dnevnu sobu, i prema vlasnicima beskrupuloznih firmi, postupa bolećivo kao prema razmaženoj, pa i zločestoj dečici, ali popraviće se oni kada malo poodrastu. Neko zloban pomisliće da su, možda korumpirani, a zdravlje nacije i nije im toliko važno, koliko saldo na bankovnom računu. No retko ko misli na takav način, već se pre misli da to i nije nešto tako važno, niti je neki problem. A jeste.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s