Goji bobice (lycium barbarum)

godzi1Ova „superbiljka“ poreklom sa Tibeta, danas se uspešno gaji i u Evropi, pa i kod nas u Srbiji.Ovo je moguće zahvaljujući njenim „superkarakteristikama“ koje joj omogućuju da raste i tamo gde većina biljaka slabo uspeva. Dakle, posebne pogodnosti ne zahteva, i sasvim joj odgovara i oskudno i zaparloženo zemljište, posebno na većoj nadmorskoj visini. Raste kao žbunasto drvo visine 2-3 metra i može izdržati ekstremno niske i ekstremno visoke temperature. Ne prska se i ne đubri veštackim đubrivima. Zasađena, odnegovana sadnica rodi (istina manje količine) već u prvoj godini, posle 5 meseci od sadnje!
Sadi se u proleće (najčešće u maju) ali i tokom cele godine.Plodovi dozrevaju počev od avgusta pa do kraja jeseni. Žbun od žbuna (drvo od drveta) treba biti 3 metra ali sadi se i gušće (2x2m). Punu rodnost dostiže sa 4-5 godina. Plod je ustvari elipsasta bobica, nalik krupnijoj drenjini, samo što umesto koštice ima sitne semenke, oko 60 u plodu. Boja ploda jeste crvena pa otud i naziv „crveni dijamant“. Kada su zreli plodovi, slatko nakiselog ukusa,prilično su mekani te se ne ubiraju prstima, vec se grane otresaju na prostirci. Ubrani plodovi pretvaraju se u sok (inače skupocen) ili se suše na suncu, ili u sušari do max.40 stepeni Celzijusa.
Ovaj „superplod“ ili „supernamirnica“ sadrži tako brojne vitalne materije da ih je tečko sve i pobrojati. (Treba napomenuti da se osim ploda koristi i mlado lišće, koje se upotrebljava na isti način kao i lisnato povrće.)
Godži slovi kao najjači antioksidant od svih biljaka! U tome je ispred i (razglašene) aronije. Izmedju ostalog sadrzi: 18 aminokiselina, 21 mineral (najviše gvozđa, cinka, selena, kalcijuma, kalijuma i magnezijuma, i što posebno treba istaći,germanijuma. Ovo je veoma redak slučaj, a ima i tvrdnji da je ovaj veoma značajan mineral prisutan samo u ovoj biljci!,7 vitamina (B1, B2, B6, C, A, D, K), 8 polisaharida, 6 monosaharida, 5 karotina, linolnu i alfa-linolensku kiselinu, beta-sitosterol, 5 nezasicenih masnih kiselina, saponine, alkaloide, proteine…Kao snažan antioksidans inhibitorno deluje na ćelije kancera. Takodje je veoma koristan za poboljšanje imuniteta, jačanje metabolizma, koristan je kod dijabetesa, bolesti pluća, jetre, bubrega i prostate.Ublažuje glavobolju i deluje kao sedativ zbog materija koje podižu količinu seratonina („hormona sreće“) u krvi, otuda su poznate i kao „bobice sreće“. Godži je veoma koristan kod čula vida zbog prisustva luteina. A ono po čemu je godži naročito poznat, to je njegovo dejstvo afrodizijaka. Postoje tvrdnje da je u tom pogledu neprevaziđen!
Sve u svemu, zbog brojnih korisnih lekovitih svojstava, godži spada u ekskluzivne i skupocene biljke, no treba reći da ova biljka opravdava svaku uloženu paru u kupovinu, jer sadrži brojna i efikasna lekovita svojstva i supstance koje čine dobro organizmu.
Zbog svega rečenog, gajenje ove biljke može biti i dobar posao, jer se gaji relativno jednostavno. Ne zahteva hemijska tretiranja pošto je ništa ne napada, verovatno zbog sadrzaja same biljke. Ne traži neko posebno „prihranjivanje“, sem prilikom sadnje,i povremeno se moze đubriti humusom iz šume, kompostom ili sasvim čistim stajskim đubrivom od ovaca i koza sa planinskog uzgoja. Tako se dobija organski proizvod, što je kvalitet više danas u eri sveopšte hemizacije biljne proizvodnje. Treba reći da je potrebno polivanje vodom naročito po zasađivanju i u prvoj godini rasta.
U poređenju sa, kod nas popularnim vinogradarstvom, pa i malinarstvom, ovo je ,svakako, jednostavniji posao i može se porediti sa proizvodnjom, recimo, višanja ili trešanja, s tim što se, kao što je rečeno, ne koristi hemija. Takođe proizvodnja godži bobica jednostavnija je i od proizvodnje fizalisa (peruanske jagode) takođe bobice, ovde sasvim okrugle, sa sitnim semenkama isto kao i kod godzi-ja, i sličnih lekovitih svojstava.
P.S. Zainteresovani za saradnju u plantažnoj proizvodnji godži-bobica mogu da mi se jave na e-mail: nesicmiladin@gmail.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s