U brda po flavonoide (glog)

Drvo gloga jeste jedno od najdugovečnijih vrsta drveta uopšte! Takođe, glog je otporan na loše klimatske uslove i teške terene. Od davnina poznat je po svojoj lekovitosti. U prirodnoj medicini koriste se cvet sa listom i plod. Najčešce je (barem u našim krajevima) crvene boje ali ima i crnog, koji je cenjeniji, možda upravo iz razloga zato što ga manje ima. Crveni u sebi ima više šećera, i pojedine vrste su izrazito slatkog ukusa, dok su neke manje slatke ili sa sasvim malim sadržajem šećera.

Crni je nakiseo jer sadrži veće količine vitamina (pored ostalog) a glog plodkada u kasnu jesen sasvim sazri onda je nakiselosladak i prijatan u ustima, i može se jesti kao svako šumsko voće bez ugrožavanja zuba. Uz to je i veoma ukusan.

Krajem aprila i u prvoj polovini maja (zavisno od nadmorske visine terena) grmovi se gusto okite, negde krupnijim negde sitnijim, belim cvetovima sa zlatnožutim središtem. A to je i vreme prvomajskih praznika, pa je prilika da do ovog veoma zdravog cveta, koji se, relativno lako sakuplja, dođemo u količinama koje su nam potrebne. Iako su grmovi sa trnovima, sakupljanje , uz oprez od uboda, jeste u priličnoj meri lagano jer se cvet otkida u stojećem stavu, bez saginjanja dakle, a kako su grmovi najčešće visine čoveka, nije potrebno ni ruke dizati visoko, kao kod nekih vrsta voća. Sam boravak (i kretanje) u prirodi na čistom vazduhu i suncu, jeste lekovit pa tako uz ubrane lekovite cvetove, korist je dvostruka.

Najpogodnije za sakupljanje jesu korpe od tankog vrbovog pruća, jer se cvet tada ne gnječi kao što je to slucaj sa plastičnim kesama, ali u nedostatku korpe može sasvim poslužiti i obična plastična kesa veće zapremine…

Treba napomenuti da se cvet sakuplja, odnosno otkida zajedno sa listom jer je i sam list lekovit u istoj meri koliko i cvet. Sakupljene cvetove sa listom, treba na kraju dana obavezno izvaditi iz korpe i u tankom sloju razvući na kakvoj prostirci na promajnom mestu da se suše. Sušenje ne traje dugo. Zavisno da li je cvet na suncu ili pod krovom, potrebno je 3-7 dana. U sušari to je, naravno, znatno kraće. Osušeni cvet sa listom koristimo kao čaj ili za spravljanje prirodnog soka. Sok se moze napraviti i sa svezim, nesušenim cvetom (i listom) tako što se rečenim napuni plastični balončić u kojem se prodaje pijaća voda. Do vrha napunjen balon prelije se čistom vodom i pokrije da ne bi nešto upalo unutra. U toplijim danima sok je gotov za 12-18 sati. Treba paziti da sadrzaj ne počne da fermentira, a po mirisu i boji soka može se zaključiti kada je gotov. Sok (proceđen) izliti u plastične flaše i odmah zamrznuti da bi se sprečila fermentacija. Zasladiti nekim prirodnim zaslađivačem pre zamrzavanja ali to se može učiniti i nakon odmrzavanja flaše.

Kao što je rečeno, cvet, list i plod gloga od davnina su poznati po svojoj lekovitosti. Flavonoidi, lekoviti sastojci veoma povoljno deluju na ljudski organizam kao snažni antioksidansi a naročito pogoduju boljem funkcionisanju srca (srčanog mišića), pospešuju brzi oporavak posle preležanih infektivnih bolesti i vitalizuju organizam delujuci preventivno i protiv najtežih bolesti, poput kancera.

Svakako, preparati na bazi gloga mogu se kupiti i gotovi, kao tinkture i kapsule, ali je uvek bolje ako to sami napravimo, jer smo tada najsigurniji u ono što koristimo za lečenje i preventivu. A naš sok biće bolji od tinkture jer u njemu nema alkohola, a kapsule su uvek sumnjive jer naprosto ne znamo šta sve sadrže u sebi. Danas se na trzištu nude proizvodi sumnjivog kvaliteta, pa za skupe novce, možemo dobiti nekvalitetan , pa i štetan proizvod, s obzirom na dobro poznatu činjenicu, na indolentnost nadležnih organa kada je u pitanju kontrola hrane i suplemenata, odnosno „dijetetskih proizvoda“, a takođe i na zakonitosti profita, jer profit, kao što je poznato, nema milosti ni obzira prema potrošacu, odnosno korisniku proizvoda.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s