Mikotoksini (Bordžije su među nama)

Mikotoksini su ustvari gljivice plesni koje nastaju pod idealnim temperaturnim uslovima na vlažnim, najčešće žitaricama, ali i drugim vrstama hrane. Od žitarica najviše je ugrožen kukuruz i dogadja se da kada berba padne u lošim vremenskim uslovima sa dosta vlage, a ubran kukuruz ne ide odmah na sušenje već se jednostavno ubaci u koš oslanjajući se na pomoć „sa neba“, tj. na košavu, a ponekad nam Bog okrene leđa i ne „pusti“ košavu (a ni drugi vetar) i eto belaja i idealnih uslova za stvaranje na zrnu kukuruza ove, zaista po živi organizam, pogubne plesni, tj. otrova velike razorne moci, uz dioksin najjači postojeći otrov.

Aflatoksin, danas u žiži javnosti, samo je jedan od brojnih (tek nešto manje opasnih mikotoksina) kojeg termička obrada hrane ne može uništiti, i ostaje isto tako otrovan kao i u sirovoj hrani. Stručnjaci u ovoj oblasti tvrde da ovaj otrov (dužom upotrebom) izaziva kancer jetre (najčešće) ali i druge bolesti. Orhatoksin, sledeći , iz poduzeg niza ovih ubica živih organizama, dovodi do oštećenja (degenerativnih promena) takođe na jetri, ali i na bubrezima i koštanoj srži. Pored toga oštećuje imuni sistem, što izaziva razne infekcije. Fusarium T-2 dovodi do gubitka apetita, dijareje, ometa promet materija, izaziva nekroze, itd. Zearalenon produkuje zapaljenje jajovoda i stvaranja cista na unutrašnjoj i spoljnoj strani jajovoda, i niz drugih bolesti. Trihotecen može, čak dovesti do gangrene perifernih delova tela.

Dakle, nimalo bezazleni otrovi su oko nas svuda u prirodi, i potrebna je krajnja opreznost da bi se izbegle teške, pa i fatalne posledice. Svakako, ovi teški otrovi najčešće „napadaju“, odnosno žrtve su životinje. No, odnekud, smatra se da su one otporne, i da im „neće biti ništa“ i ako im se u ishrani daju i žitarice napadnute ovim otrovima. Najčešće među domacim životinjama strada živina koja se hrani u najvećoj meri kukuruzom i raznim koncetratima na bazi žitarica. Zatim, svinje koje se takođe najvećim delom hrane kukuruzom, ali i krave, ovce, koze pa i konji.

Danas je u fokusu mleko, ali zaraženi mogu biti i drugi proizvodi, kako mlečni (sir, npr.) takođe i jaja i meso.

Kako se odbraniti od ovih otrova? Najsigurnije je odreći se u ishrani proizvoda životinjskog porekla (to je i onako neophodno u zdravom načinu življenja), ali ni to nije dovoljna zaštita. Treba biti krajnje oprezan sa žitaricama koje su veoma prisutne u presnoj ishrani, i nabavljati ih isključivo od proverenih organskih proizvodjača, a najbolje je, i najsigurnije, (ako je moguće) imati sopstveni zasad.

Može se doći do utiska da su korisnici presne hrane i žitarica posebno ugrožen, medjutim, ovi otrovi ne gube svoju otrovnost ni pri termičkoj obradi na visokim temperaturama, pa smo, tako, ugrozeni SVI ma kakav način ishrane da koristimo. I oni koji se hrane,  konvencionalnim načinom ishrane u ovom slučaju nisu ništa u povoljnijem položaju.

Dakle, od presudnog značaja je da se žitarice odmah po ubiranju sa polja pravilno skladište, odnosno, propisno osuše kako bi se onemogućilo formiranje plesni.Propisno sušenje žitarica, odmah nakon ubiranja, rešava čitav problem. No, da li se to tako radi ovde na nasim prostorima? Najcešće, ne. Mada ima, sigurno proizvodjača koji svoji odgovorni posao rade valjano i po svim propisanim pravilima. I sada dolazimo do ključnog pitanja: kakva je kod nas KONTROLA HRANE koja ide u maloprodajne objekte za neposrednu ljudsku upotrebu? Opšte je poznato da je ona na najnižem  mogucem nivou, i gotovo i da ne postoji. Ovde vlada najprimitivnija logika: možeš na trznicu izneti SVE, ali ako potruješ ljude, ići ćeš u zatvor. Prosto i jednostavno. Najjednostavnije. I tu je, najčešće, kraj priče. Preventivno delovanje državnih službi, prava je retkost, i praktično, i ne postoji.

Poznat je, zapanjujući i zastrašujući, slučaj veterinarskog inspektora imenom Momčilo Cvetković koji je upozoravao nadležne na neispravnost pilećeg mesa određene firme. To je radio istrajno, profesionalno shvatajući svoj odgovoran posao. Stizala su mu upozorenja da „ne talasa“ i da radi kao i svi drugi, tj. da se ne meša u svoj posao. I finale ove ružne i nemoguće priče bio je OTKAZ iz službe u instituciji ministarstva poljoprivrede! I to nije bilo nekada davno, već pre samo dve godine. Oteran je sa posla upravo zato što je radio svoj posao za koji je bio plaćen!

Danas, ući u maloprodajni objekat prehrambene industrije i stati pred pune rafove šareno upakovane robe (šta je ispod šljastecih omota, samo Bog zna!) radnja je koja umnogome podseća na ruski rulet. Možete izabrati ispravnu namirnicu koja ce poslužiti vašem organizmu (i organizmu vašeg deteta) da napreduju i normalno funkcionišu ali, ako nemate dovoljno Sreće, možete na ovom izvlačenju, dobiti i otrovni artikal, i to u doslovnom smislu reči!

No, treba reći da je ovo trend u čitavoj, civilizovanoj Evropi (ali i u čitavom svetu) a ne samo na poludivljem Balkanu. Ako je moguće da se u jednoj Nemačkoj, umesto organski proizvedenih jaja, prodaju „obična“ konvencionalnim načinom proizvedena puna hemikalija, i u jednoj Engleskoj prodavati konjsko meso pod etiketom junećeg, onda sta reći za siromašne banana države, posebno ove na Balkanu. Šta ovde očekivati gde je čitav društveni život jedna velika i neuračunljiva improvizacija, gde ne funkcionisu institucije sistema, gde vlada ludilo profita i korumpirane i beskrupulozne „elite“, i to ne samo političke, već i ekonomske u sprezi sa podzemljem. Gde je profit božanstvo nad božanstvima, a ljudski život, tek, nevažna pojava i kolateralna šteta.

Šta da očekuje to jadno, nesretno biće, taj mutant čudnog imena Potrosac, kojeg niko ne štiti?! I koje je kolateralna šteta samoproklamovanih „elita“, ljudožderski orijentisanih na gomilanje novca, koji im donosi dominaciju nad svojim bližnjim. I gde  poslovni (ali i svaki drugi) moral prakticno i ne postoji. Postoji jedino Zakon jačeg, bezobzirnijeg, beskrupuloznijeg i luđeg. Svi oni koji ne prihvataju takav poredak stvari, nalaze se, praktično, u bezvazdušnom prostoru, i njihov život i nije ništa drugo do nemoćno batrganje i duga agonija.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s