Pobeda Tanatosa

Večna borba Erosa i Tanatosa, rezultira pobedom jednog ili drugog. U srećnim vremenima, Eros dominira donoseći, generalno, atmosferu sreće u drustvu, koja je jasno vidljiva i nesumnjiva. Ljudi u takvim drustvenim razdobljima odaju, već na prvi pogled, utisak harmonije i zadovoljstva životom. To se vidi prostim okom, na njihovim licima, pokretima, životnom zanosu.

U ovom društvu, načem balkanskom, oni koji duže pamte, sećaju se takvog jednog, izvan sumnje, srećnog perioda. Beše to krajem šezdesetih, tokom sedamdesetih, pa delom i osamdesetih. Ne treba tvrditi da je tada sve bilo idealno, ali, generalno atmosfera beše pozitivna, u kojoj se lako disalo. Duši podobna. Beše opuštenosti, zadovoljstva u susretu sa drugom osobom, dominacija pozitivnog i normalnog, životu naklonjenog. Ukratko: beše tolerancije, prirodne i spontane, među ljudima, pa i (iako to danas izgleda pomalo fantasaticno) Ljubavi. Ljubav, kao najviši cilj u životu. Ljubavna strast i Ljubav prema zivotu, kao glavni pokretači ljudi. Drustvo beše, u priličnoj meri, zdravo, sa zdravim vrednosnim sistemom, i pored diktature (ako ovo nije prejaka rec?) komunističke. Dekadentni sloj, sa crvenim partijskim knjižicama kao oznakom „elite“, nije, generalno, ugrožavao zdravu orijentaciju društva ka radu, toleranciji i Ljubavi, koju su, istini za volju, kreirali ti isti koji su živeli po suprotnim načelima od onih koje su propovedali za „široke narodne mase“.

Beše takav stil života, i takav sistem vrednosti, u velikoj meri, svetski trend, i tvrditi da je to isključivo delo marksističke „avangarde radničke klase“, bilo bi svakako preterivanje…

Ljubav beše vrednost dostojna poštovanja i u drugim delovima sveta, a naročito se to moglo uočiti, u slovenskom svetu, poznatom po svojoj duševnosti ( nadam se da ovo ne zvuči kao fraza) jer za Lubav je, kao što znamo, potrebno imati dušu… Čudno je, zato, kada neke domaće, uspele tv serije današnje, koje imaju ambiciju da predstave to srećno vreme, prikazuju emotivni odnos muškarca i žene, pre svega telesnim i proračunatim, koji se uvek, dešava iz neke materijalne koristi. To baš tako nije bilo, i očito je projekcija današnjeg sistema vrednosti i slabog talenta stvaraoca tih serija koje opisiju srećno razdoblje šezdesetih i sedamdesetih… A bilo je zanosa i Lubavi u to nema sumnje, a proračunatosti malo, i kao sekundarna pojava…

Sreća bese glavni, i najvazniji motiv, čovekovih pregnuća, a izvori sreće behu provereni hiljadugodišnjim iskustvom: Lubav, porodica, rad, solidarnost, empatija…

A onda su počeli da duvaju, neki drugi vetrovi. Eros je posustajao, a Tanatos, malo po malo, nadjačavao. I stvari su se , u neverovatno kratkom roku, od samo 20-30 godina, iz korena promenile. Zavladala je agresija, netolerantnost, bahatost, glupost, perverzija, niske (najniže) strasti, kao, tobož prave i autentične osobine ljudskog roda. Neki lažni bogovi i sveci, zavladaše ljudima. Bogovi ili đavoli? Đavolsko postade, odnekud, cenjeno, a božansko inferiorno i „slabašno“, neuverljivo Vrlom Novom Svetu, koji se izjasnio, plebiscitarno, za golu snagu, destrukciju, mrak i borbu radi borbe. Društvo se razbolelo, što je istina, u dobroj meri svetski trend, jer i naš Balkan je deo sveta, a ne pusto (polu)ostrvo u nekom okeanu.

I finale ponora behu devedesete, i erupcija bestijalnosti. To beše vrh nezaustavljivog procesa, i nije bilo prvi put u istoriji. Takvi periodi nekrofilije ciklično se ponavljaju u raznim vremenskim epohama. Kao da čoveku srećan život dosadi, i dobije neodoljivu želju da ga iz korena promeni za bestijalnost i golu destrukciju, radi destrukcije.

I danas još smo u tom mraku beznađa, rušilastva, antikulture, i suverene vladavine Tanatosa i nekrofilije, mada se, ako se bolje zagleda, stvari ipak kreću prema normalnosti i zdravlju. Nesumnjivo, vrh je pređen, i gola destrukcija je u silaznom trendu. No koliko ce taj „silazak“ (ili uspon, zavisi kako se gleda) potrajati, samo Bog zna. A naši životi prolaze, bilo vreme ovako ili onako. Godine se nižu, bile srećne ili nesrećne. Neki od nas će dočekati, novo, normalno i srećno razdoblje, biofilije i Erosa, a neki, nažalost, neće.

Takva je čovekova sudbina.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s