Very Important Person (Noga lička a cipela bečka)

pare i mikrofon free

Postoji  li džet Set u Srbiji? Koje su osnovne karakteristike te grupacije? Uobičajeno pod tim nazivom podrazumeva se: talenat, posebne sposobnosti, izražena solidarnost sa osobama u nevolji, humanitarna aktivnost i tome slično. Koliko ima ovakvih osoba među onima koji sebe vide u tom okruženju? Koliko je onih koji neprestano „vise“ po raznim televizijskim kućama, što ispunjavaju navedene, minimalne kriterijume? Suvišno je i reći – veoma malo.

Kako je moguće da razni( i brojni) likovi, bez vrednosti, ne silaze sa tv-ekrana? Neko će reći: pa narod to voli i uživa u tome, zakon ponude i potražnje. Televizije (razne i mnogobrojne) profitiraju od te, istina ružne, rabote a „egzibicionistima“ raste rejting. I svi zadovoljni.

Dućan radi, lova kaplje.

Ali televiziju gledaju i deca i tinejdžeri, koji po svojoj prirodi kopiraju sve što vide od odraslih i poistovećuju se. Oni će sutradan biti tkivo društva, zdravlje i pokretač prosperiteta nacije. Šta sa njima? Čemu služe tzv. „nacionalne frekvencije“? Da li nam je današnji, i još uvek neprikosnoveni, vrednosni sistem, etabliran od strane starije pa i srednje generacije, doneo nešto bolje od dugog niza 180-ih mesta na raznim svetskim rang-listama? I hoće li se sutradan nastaviti tim, neslavnim putem i istrajno tvrditi da postoji svetska zavera. Tako nešto nam se priviđa već više decenija.

Novogodišnji i božićni praznici posebno okupljaju „slavne“, „zvezde“ koje se putem medija obraćaju narodu, „jer narod to očekuje“. Na svim tv- kanalima i radio-stanicama vode se, otprilike, ovakvi razgovori: „Gde ćete gospodine Petre Petroviću, gostovati za predstojeci Doček? uobičajeno novinarsko pitanje. Nadodoljena i naočarima boje crnog mraka zakrabuljena u tv-studiju, „zvezda“ odgovara spremno:“Ovaj put ću biti u svom restoranu“ ili „na svom posedu“ ili pak „u krugu porodice sa dečicom…napravićemo bajku kraj jelke…kod kuće je ipak najlepše.“

Vremena se izgleda menjaju, tezgi je očigledno sve manje, što svedoče i sasvim neočekivani odgovori „eminentnih umetnika“ koji se do pre samo nekoliko godina nisu mogli čuti, jer je Docek, tradicionalno dobra prilika za „masnu“ zaradu. Tako beše nekad.

No većinu „estradnih umetnika“ ovakav, nepovoljan razvoj događaja ne brine puno. Oni su se na vreme „nafatirali“. Mnogi još i u doba svetski nezabeležene hiperinflacije, i danas ih „boli ćoše“. Više ne moraju da jure i da se lomataju po belome svetu, njihovi istomišljenici naštampali su, svojevremeno, vagone i brda novčanica, od čega je pristojan komad „kolača“ i njima pripao prostom činjenicom da su imali tadašnje dojč-marke, i bez po muke su mogli to što su imali da umnogostruče, jer hiperinflacije i postoje zato da bi oni koji imaju imali još više, a oni koji nemaju imali još manje…

Mogli su, dakle, da već stečeno „okrenu“. Normalno, svako je „okretao“ što je imao, narodu je ostalo (kao i danas) da „okreće“ svoju bedu…Sećamo se i nezaboravnog džetsetera bankara – roletnara i njegovo legendarno „ću gi vrnem, kad gi obrnem“.

Danas ti estradni junaci mogu, konačno,da se posvete životu i ne moraju više da pevaju danima i do besvesti na ciganskim svadbama i da se „penju na dud“. Zaradili su dovoljno. Nije bilo lako. Nije bilo ni gospodski, jer su gazde nezgodan soj, koji hoće katkad i da ne plate odrađeno, a uživaju u maltretiranju. Ali preguralo se i to, važno je kako je danas. Kao narod poznat po svojoj izdržljivosti i žilavosti preživeli smo i teže stvari.

Danas neki estradni heroji od vremena dugog i dokolice prešli su u filozofe i teologe, pa u raznim emisijama slušamo tirade o, na primer, novom viđenju tekstova Jevanđelja pa nam Novi Zavet izgleda dobrano NOV i nekako drugačiji, kao da više nije onaj negdanji…

Takođe možemo slušati o nedovoljno poznatim aspektima Teslinih epohalnih otkrića koje svet još nije do kraja shvatio ni razumeo. A mislili smo, mi neupućeni, da oni samo umeju da pevaju, što, naravno, nikako nije nešto malo i neznačajno. Naprotiv… Lično, kada bih umeo da pevam stalno bih govorio: „Gospodo, ja sam pevač! Mudrovanje prepuštam onima koji ovaj dar od Boga nemaju!“ Ali naše zvezde uporno pokušavaju da se dokažu i na polju mudrosti što im, ruku na srce, ne uspeva baš najbolje. A ko zna, možda im je dosadno da stalno govore o muzici i novim hitovima u najavi što se može razumeti. U tom slučaju bilo bi lepo da govore, recimo, o svojim hobijima. To bi bilo zanimljivo. Na primer, kuda idu na pecanje, i koji pribor koriste i preporučuju početnicima koji bi pošli malo u prirodu, da „remontuju“svoje izraubovane živce. Narod bi to sa zanimanjem pratio a dotičnom/dotičnoj rejting bi narastao. A sa filozofiranjem i pokazivanjem svoje, ponekad ružne i nezgodne naravi, u raznim rijaliti tv-programima, samo će sebe „ukopati“ i ogaditi publici.

Na Balkanu, nešto smešnije od zanimanja „paparaco“ ne moze se ni zamisliti. To je vrhunac besmisla jer je sama kopija zapadnjačkog star-sistema tragikomična u ovako skučenim i jadnim uslovima. „Zvezde“ se kao skrivaju a ovi ih čudni likovi kao „love“. I evo na, ulovljeni su u nezgodnoj situaciji, što će lakiranom časopisu tiraž dići do nebesa a takozvanom biznismenu doneti pozamašan profit.

Teško je poverovati da takve emisije imaju neku posebnu posećenost. Koga to još zanima? Narod je u dreku do guše. Ljudi ne znaju kako će preživeti i porodicu ishraniti, i uveče, polumrtvi od celodnevnog magarećeg teglenja i prodaje sopstvenih živaca i rođene duše, kada stignu konačno do stana, pre će se baciti nesvučeni u krevet i zahrkati nego što će gledati kako je neka sponzoruša „ulovljena“ kako pritiska dugme na interfonu novog „sponzora“. Ili kako joj se pri izlasku iz „ludog Audija“ video donji veš (ukoliko ga uopšte nosi) što je možda i inscenirala u dogovoru sa „majstorom kamere“ kako se često i događa.

Narod, takav kakav jeste, sa brojnim i očiglednim manama i krupnim nedostacima, ipak se preterano podcenjuje, što se eliti (ispravnije, kasti beskrupuloznih i bezdušnih profitera) vraća kao bumerang, u obliku praznih dvorana i poraza na izborima. A kada neko živi u svom virtuelnom, paralelnom svetu i nema prirodni i normalni kontakt sa ljudima, i misli da se na svetu SVE može parama kupiti, prođe neretko onako kako je i zaslužio.

2 mišljenja na „Very Important Person (Noga lička a cipela bečka)“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s