Sokovi sa vodom

Za ovu vrstu sokova nije vam potreban ni skupoceni „hidraulični“ sokovnik, a ni „obični“ tj. centrifugalni koji ima i negativna dejstva na voće, odnosno povrće ili šta vec cedimo, jer se sok tom prilikom zagreva u sokovniku, a noževi u velikoj brzini sami po sebi ne deluju povoljno na ono što se nalazi u sokovniku. Slično sa, npr. meljavom žita. Uvek jeste bolje mlevenje na potocari gde se kamen okrece malom brzinom, nego u elektricnom mlinu gde su brzine velike. A najbolje je ne mleti već naklijavati pšenicu. Verovatno je tako i sa voćem i povrćem no ima ljudi koji zbog problema sa zubima moraju to raditi,tj. cediti.

Kod sokova sa vodom, povrće, voće, lekovito i začinsko bilje, treba sitno naseći, (što je sitnije sok će biti brže gotov) običnim, kuhinjskim nožem i „spakovati“ u oveću, najbolje staklenu teglu ili pak u plasticno balonče u kojem je bila voda za piće. Uliti vodu, koja treba, po mogućnosti biti sa čistog izvora (nikako iz gradskog vodovoda) ili u nedostatku takve, neka od proverenih (i skupljih) flaširanih, odnosno, „baloniranih“ iz prodavnice.

Za ovu vrstu soka nije potrebno puno vode jer će tada biti suviše „tanak“, dakle, nalije se tek toliko da se prelije sadržaj odnosno „materijal“ u balonu. Ništa preko toga. Balon (teglu) držati na sobnoj temperaturi dan-dva, zavisno od temperature. Korisni sadržaj povrća, voća, lekovitog i začinskog bilja, vremenom će napustiti svoje stanište i preseliti se u vodu i tako će se sve vitalne materije (enzimi, vitamini i minerali) naći u vodi.

Bitno je napomenuti da teglu (balončić) ne treba čvrsto zatvoriti, vec samo pritvoriti labavo, tek koliko da ne ulazi prašina, jer povrće i voće unutra počinje da „radi“ već posle 5-6 sati, i tako se stvara pritisak, i ako zaboravite na posudu, ako ste duze otsutni, može doći do pucanja posude i štete u kuci (stanu). Mođda je ipak najbolje samo staviti zatvarač bez imalo zavrtanja… Paziti, češćom proverom ukusa soka, da ne fermentira. Vremenom ćete postati majstor u ovom poslu i pogodićete uvek kada je pravi trenutak da prekinete sa spravljanjem soka tj. kada su vitalne supstance u vodi a fermentacija nije započela ili se bar nije razvila u većoj meri. Ipak sve korisne materije ne mogu se naći u vodi za tako kratko vreme dok ne počne vrenje pa se popstupak može, a i poželjno je, ponoviti još jedanput, i uliti opet čistu vodu, po izlivanju gotovog soka u flaše. Isto tako samo da prekrije sadržaj u posudi.

Sokovi na ovaj, zdravi, način mogu se praviti ne samo od povrća, kako se najcešće radi (npr. od šargarepe, cvekle, celera, rotkve, sećerne repe, krompira…)  nego i od voća, što je ređi slučaj jer je voće prijatno i bez ceđenja, a cediti npr. lubenicu malo ima smisla. Ipak, neke vrste voća nisu pogodne za direktnu upotrebu zbog svoje tvrdoće i kiselosti, npr. dunja, šipak, neke vrste tvrdih krušaka, kao što su divlje, kao i neke vrste tvrdih i kiselih jabuka.

Sokove na ovaj način moguće je praviti samo od povrća (može pomešano, razno) ili samo od voća, a može zajedno i voće i povrće… Da bi povrtni sok bio ukusniji može se staviti i nekoliko slatkih plodova voća (kruška ili jabuka). A može se staviti i sitno narezana jedna šecerna repa, umesto voća ako se želi čisto povrtni sok, mada su neke vrste povrća u priličnoj meri slatke, kao šargarepa i cvekla npr.

U posudu se može ubaciti i lekovito bilje, čak štavise poželjno je, kao: kopriva, žalfija, cvet (i plod) zove, cvet lipe, cvet bagrema itd. Takođe i začinsko bilje: peršun, ren , bosiljak, ruzmarin itd.

Dobijeni, gotov sok procediti i uliti u plastične flaše i odmah spakovati u zamrzivač da bi se proces fermentacije, koji je neminovno započeo, pod dejstvom niske temperature, prekinuo. Tako u zimskim mesecima na svakih nedelju dana može se uzeti po jedna dvolitarka ovog potpuno prirodnog soka koji svojim vitalnim materijama izuzetno povoljno utice na organizam i pravilan rad organa.

Nikad nije suvišno podsećati da one sokove iz trgovina nipošto ne treba konzumirati, jer to i nisu sokovi, vec trgovački artikli puni kancerogenih materija kao što su konzervansi, veštacke boje, beli šećer, sve u svrhu očuvanja trajnosti, koja donosi, šta bi drugo, profit, jedini motiv majstora u spravljanju ovih otrova.

2 mišljenja na „Sokovi sa vodom“

  1. Velika mi je zelja da kupim dobar sokovnik.
    E sada pitanje za vas po vama da li je sok iz sokovnika bolji ili losiji od ovako napravljenog soka?
    VIdim da spominjete zagrevanje soka u sokovniku i ostale faktore. Ali ipak da li sok iz sokovnika sadrzi vise hranljivih materija nego ovako spravljen sok. Znam za to da voda izvlaci sve korisno ali da li bas sve izvuce ili je ipak upotrebom sokovnika iskoristivost enzima i vitamina veca.
    Bas ste me bacili u dilemu kupiti sokovnik ili ne? Svakako je brze sa sokovnikom…

    1. Mislim da je ipak potrebno imati dobar sokovnik, po mogucnosti „hidraulicni“ ali moze i kvalitetan „obicni“ tj. centrifugalni, jer se tada sve puno brze odvija a iskoristivost povrca i voca, veca je jer se koriste i biljna vlakna koja se bacaju kod potapanja povrca odnosno voca u vodu. Pozdrav

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s