Papazjanija

Evo jednog „prostog“ jela za ljubitelje žive hrane, koje je, iako jednostavno, veoma ukusno, ali i „moćno“, odnosno, punovredno i hranljivo. Može se sačiniti u svako doba godine sa povrćem, ili svežim iz bašte ili pak iz zamrzivača. Bitno je da povrće, po mogućnosti, bude organski proizvedeno. Količine su date  subjektivno i mogu biti i drugačije.

Treba napomenuti da kod ovog jela akcenat nije na estetici, danas u trendu, već na ukusu, i pre svega, korisnosti po organizam.

Za (oveću) porciju potrebno je:

Paradajz 150 grama, koji dominira ukusom u ovom jelu. Drugo povrće, po količini, jeste grašak (100 grama), koji se može grubo samleti ako je svež, a iz zamrzivača nije ni to potrebno raditi, jer posle odmrzavanja on je, najčšće, prilično mekan. Sledeće je jedna sveža paprika sitno narezana, ili isto takva iz zamrzivača. 50 grama fino narendane šargarepe (alternativno, isto toliko bundeve, ili obe namirnice po polovinu) koja je svojim slatkastim ukusom protivteža kiselosti paradajza. Zatim, 50 grama isklijale pšenice. Alternativa je, pšenicna prekrupa, mada su klice bolje i korisnije. Dodati još 50 grama pečuraka, svezih ili osušenih. Zamrzavati pečurke manje je dobro rešenje kod presne ishrane, jer postaju previše vodnjikave. Dobro je imati vrganj, šampinjone ili sunčanice iz prirode, ali u nedostatku istih mogu i veštacki proizvedeni šampinjoni. 50 grama samlevenih oraha ili lešnika, zatim koprive,20 grama, sveže ili u sušenom stanju. Kopriva je veoma korisna i lekovita i treba ju brati u rano proleće na čistim planinskim terenima i osušiti. Mada se ova korisna biljka može sakupljati gotovo do snega jer se često posle kiša obnavlja, i raste otava, poput zelene trave.

Obavezno dodati još: pola, veće, glavice crnog luka, sitno naseckanog, kao i tri čena (češnja) belog. Luk, jedan i drugi, treba koristiti svakodnevno, i stavljati ih u sva jela, jer su izuzetno korisni po organizam. Beli luk u ovom jelu treba očišćene čenove izgnječiti na dasci ili sitno narezati nožem. Zatim malo sitno narendanog celera, i isto toliko ili nešto manje sitno narendanog rena. Malo peršuna, pet bobica napola isečenih fizalisa, a ako ga nema može i bez njega. I konačno dodati dve supene kašike (ili više, prema ukusu) nerafinisanog suncokretovog ulja (po mogućnosti od organski proizvedenog suncokreta) i jednu kašiku maslinovog. Kafenu kašičicu pivarskog kvasca (može i bez njega) i malo morske soli.

Smešu dobro, u dubljoj posudi, izmešati kašikom i temperirati na 40 stepeni Celzijusa (ne preko toga) jer se tako postiže bolja jestivost. Za vreme zagrevanja stalno mešati jelo, a za to je najbolja kašika od drveta… Što se tiče posude, dobra je zemljana ili od stakla. Ne bi trebalo koristiti posude od nikla, teflona i sličnih materijala koji nepovoljno deluju na jelo.

Jesti bez žurbe i žvakati temeljito. Zavisno od veličine pripremljene porcije, može se jesti u dva obroka. Polovina, pa nakon 3-4 sata, druga polovina.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s