Ljubav ili karijera

Danas, govoriti o Sreći koju donosi Ljubav, mnogima izgleda kao kakva donkihoterija ili čista naiva. Svedoci smo nezabeležene pomame za popularnošću kao načinu i putu, koji donosi uspeh (i sve što uz to ide) u životu. Sredstva se često, ne biraju, i mladi u sve većem broju odlučno, beskompromisno, pa i beskrupolozno, kreću putem slave i karijere. Godinama na taj korak pripremani, i neretko od roditelja instruisani i podržavani, nemaju nikakvih dilema i sumnji u tom pogledu. Karijera jeste život, a ono što se zove Sreća, nešto je „zastarelo“ i preživelo. Reč iz osamnaestog stoleća, koja danas čudno i rogobatno zvuči. Šta će nam ta „Sreća“ako imamo para i slave? A ako imamo para imamo i vlast i moć. Šta ćete više od života. Vladati nad svojim bližnjim, Sreća je najveća.

Na tv-stanicama VIP gosti dominiraju, jer to žele dragi gledaoci. A da se „dogura“ do VIP statusa sva su sredstva dozvoljena. Najlakše (i najbrže) izazivanjem skandala, jer svaka reklama i samoreklama, donosi popularnost, makar kakva bila. Slava je slava, pa makar bila i crna. I zato, koliko su popularni talenti, toliko( i još više) popularni su i obični kriminalci. Doduše, iz te ekstremne faze, kada je kriminal u društvu bio najpopularniji, kao da izlazimo, i danas je težiste sve više na talentu, fizickim i raznim drugim sposobnostima, jer je tako u normalnom svetu a mi smo (kao društvo) odlučili, za promenu,  da budemo normalni, što nam, pravo rečeno, ne ide baš najbolje, ali se trudimo koliko možemo.

Današnja moda tv rijaliti programa, lep je pokazatelj na šta su ljubitelji „leba bez motike“ sve spremni, da bi ostvarili (ili ako je već imaju, podgrejali) karijeru… Spremni su da u nedođijama Indokine jedu žive gmizavce, da dobiju malariju od komaraca, što se i događalo), ukratko, da „prežive“, što je dobra vežba za povratak u civilizaciju gde ista pravila važe.

Spremni su da žive puna tri meseca na nekomfornoj, brdskoj farmi gde nema ni voter klozeta, već samo poljskog, gde se roje muve i širi smrad, i gde se konflikti režiraju. Spremni su da budu klovnovi i pajaci, da se preznojavaju u studiju pripremajući jelo, što se odvija na 20 šporeta i 80 uključenih ringli istovremeno; da tatine kćeri sa žarkocrveno obojenim noktima, na nežnim prstima, čerupaju kokoške, istina sa grimasom na licu, ali ne odustajući. Da, već poznati pevač, za nekakvu kaznu, secka „u cugu“ 15 glavica crnoga luka.

A sve ovo da bi se uzbudio blazirani tv-gledalac kojeg još samo morbidnosti i ekstremne bizarnosti, mogu da pokrenu, i podignu iz mrtvila. I da radnja radi „uvaljivanjem“ nejestivih, „hrskavih“ i „kremastih“ proizvoda današnje prehrambene industrije, tom otupelom, i bez ikakvih talenata „dragom gledaocu“.

Mogu se čuti mišljenja da Ljubav i karijera, mogu ići zajedno, i da nisu protivrečne i nespojive stvari. To je, u praksi, veoma teško izvodljivo, i retko se dešava, samo kod parova iz iste branše, istih vrednosnih orijentacija, a i tada, porodični život nije opuštenost, jer da bi se prošlo kroz džunglu kroz koju vodi put do „blagostanja“ ostvarene karijere, permanentno se mora biti u napregnutom stanju i u“gardu“.

Da li je „juriti“ karijeru odricanje i odbacivanje Sreće?

Iz literature i uspelih filmova, (ali i iz života) možemo videti da se, neretko, događa da zaljubljena žena hoće voljenog muskarca „bez ostatka“ za sebe i porodičnu Sreću, i ne pristaje da ga „deli“ sa nečim što se zove karijera, ili sa bilo čim drugim. I događa se da muškarac napusti uspešnu karijeru, i potpuno se posveti voljenoj ženi i porodičnom životu, van „svetla pozornice“. Takav slucaj (izmedju ostalih) ubedljivo je opisan u Džek London-ovom romanu „Burning Daylight“ (kod nas prevedenom pod naslovom „Zlato“) gde izuzetno uspešan biznismen, čitavo svoje bogatstvo, hladnokrvno odbacuje, tj. dovodi sve svoje poslove do potpunog bankrota, i sa voljenom ženom kreće u novi život, na farmi u prirodi.

Takođe ima i suprotnih slučajeva, gde uspešan muškarac ni po koju cenu ne želi ostaviti karijeru koju smatra najvećom Srecom, i odriče se, na neki način, voljene žene, odnosno, žena ne prihvata njegov sistem vrednosti jer sluti da sa njim ne bi bila u braku srećna, i svako nastavlja svojim putem, što je krajnje nesrećna situacija. Takav je slučaj u romanu „Cvat lipe na Balkanu“, što možemo videti i u ekranizaciji ovog literarnog dela.

U današnje vreme ekstremnog egoizma, gotovo da i ne postoji dilema kada se treba odlučiti između „teranja“ karijere i posvećenosti voljenoj osobi i harmoničnom braku u anonimnosti. Takav sistem vrednosti dominira u potpunosti. Novost je da danas ( što nekada nije bio slučaj) karijeru prave, koliko muškarci, toliko i žene, i niko više nema svest o tome da takvim opredeljenjem, sistemom vrednosti i načinom življenja, nešto propušta u životu, a najmanje vlada mišljenje da je karijera surogat života i da je treba odlučno odbaciti, ako se želi srećan život. Tako nešto sasvim je strano i nerazumljivo današnjim ljudima.

Što bi se reklo, novo vreme, novi običaji.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s