Može li se zimnica pripremiti bez rafinisanog ulja i belog šećera?

Svake godine u vreme pripreme zimnice ista priča. Na rafovima trgovina nema plastičnih flaša sa, omiljenim rafinisanim zejtinom, a takođe nema ni poznatih kesa sa voljenim, belim šećerom.

Beskrupulozni monopolisti igraju poznatu igru. Igru koja donosi mastan profit. Naprave veštacku nestašicu, i narod posle mesec dana uzaludnog obijanja pragova raznih trgovina kada, konačno ugleda nove količine ovih neizbežnih proizvoda, srećan više i ne gleda cenu, a ova je poskočila pedesetak procenata. Naša posla. No, svaka nevolja ima i svoju lepšu stranu…

Iako retko posećujem objekte prehrambene industrije, išao sam u market poznate trgovinske firme, po maslinovo ulje. Takvog ima u nesmanjenim količinama, u atraktivnim staklenim flašama, kako i dolikuje pravom proizvodu.I cena je sasvim ista kao i ranije. Takođe i nerafinisano suncokretovo ulje moze se naći i to prilično povoljnije od maslinovog. Samo „narodnog“ ne beše ni za lek.

Ono što se, još moglo primetiti, na rafovima ne beše cak ni žutog šećera! Tek dve-tri kese smeđeg beše. Eto, vidljive koristi od nestašice. I oni koji (iz iracionalnih razloga, čini se) ne kupuju ove proizvode, zbog nestašice prešli su na neuporedivo zdravije zaslađivace od belog, dokazano štetnog. Kamo sreće da se ovaj nikada više i ne pojavi na rafovima.

Zaista, nije lako odgonetati zašto, tzv. običan čovek, radi često u korist svoje štete. Zašto kupuje, provereno štetne proizvode, kao što su, rečeni beli šećer i rafinisano ulje, koji su upola hemijski proizvodi, bez roka trajanja? Da li je stvarno, na prvom mestu, to stvar loših finansija? Teško da je to racionalno objašnjenje fenomena.

Svi moji prijatelji i poznanici, kada počnem da govorim o štetnosti rafinisanih proizvoda, gledaju belo. Niko od njih ne može ni zamisliti situaciju u kojoj ne bi bilo belog brašna, belog šećera i rafinisanog zejtina. Tek poneko kaže: „Pa to se ne isplati, kupovati tamo neke, specijalne, nerafinisane proizvode, a ti nisu, brate, ni ukusni! Nekako su bljutavi. Ko će jesti brašno iz kojeg nisu izdvojene mekinje? Ko će u salatu staviti (skupo) maslinovo ulje, sa onakvim ukusom? Nismo, bre, mi Grci, pa da nam je tako nesto normalno. A taj žuti šećer nije sladak koliko beli, što jes, jes. Pa da je ovo što decenijama kupujemo stvarno štetno, zar bi moglo da se prodaje, i da uz to, ide kao alva?“

To su argumenti, i tu prestaje svaki racionalni razgovor. Naprosto, to je navika, a navike se teško menjaju. Čovek, da radikalno promeni svoje navike mora se odreći svog voljenog načina života, udobnog kao kožne cipele postavljene krznom, u hladnom zimskom danu. Na neki način, mora se odreći svoje prošlosti i svojih uspomena. Sve što je decenijama radio u vezi ishrane, ispada da je bilo naopako, i da je bio u zabludi. A to nije lako priznati ni sebi, ni drugima.

I tako, dolazimo do zaključka da problem stvarno ne leži u finansijskim nevoljama. Stvar je, čini se, kompleksnija i dublja.

Racionalnom upotrebom nerafinisanih, zdravih proizvoda, finansijski izdaci su tek nesto veći, ali je zato zdravlje znatno veće. To je van sumnje. A šta je važnije od zdravlja? Dobrim ekonomisanjem, i sa malo para, možemo se zdravo hraniti. Treba samo znati, i imati volje za tako nešto. To je suština zdravog načina ishrane.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s