Makrobiotika, vegetarijanstvo i ishrana presnom (živom) hranom

Makrobiotika je, vremenom, postigla prilično široku popularnost u svetu, slično kao i istočnjacka filozofija, koja je prisutna i u evropskoj literaturi 20. veka (Herman Hese, npr.) Jin i Jang principi i „ravnoteža energije u organizmu“, nisu ništa drugo do filozofija, odnosno, stvar duha.

Gledano sa nutricionističke i zdravstvene  strane, ne bi se moglo reći da su ovi principi od bitnog značaja po zdravlje čovekovog organizma.

Važna karakteristika ovog načina ishrane je da se (slično kao kod vegetarijanstva) hrana termički obrađuje (istina na umerenim temperaturama) što celu „priču“ bitno devalvira. Osim toga u makrobiotici koristi se i meso, što je u zdravom načinu ishrane, apsolutno neprihvatljivo. To što se savetuje smanjen unos mesa, ne menja ideju ishrane mesom i ribom (neki ribu i ne računaju u meso) kao zdravim namirnicama, Dakle, upotrebom mesa, pa makar to bila i samo riba, i termičkom obradom, u sirovom stanju inače odličnih namirnica, kao što su žitarice, mahunarke, povrće…vrednost unešene hrane bitno se umanjuje, do te mere da se opravdano može postaviti pitanje, da li je ovaj popularan način ishrane, racionalno gledano, uopšte prihvatljiv. Istočnjačka filozofija jeste zanimljiva, ali u zdravstvene, nutritivne svrhe, po svemu sudeći, malo korisna.

Žitarice se u makrobiotici smatraju osnovnom hranom, (pirinač prevashodno) što je, svakako, prihvatljivo. Ali zašto ih „propržavati“ i kuvati, kako se može čitati u receptima ovog načina ishrane. Da li se to radi iz razloga „sigurnosti“? Iz straha od bakterija i virusa? Pravilno, organski proizvedene žitarice ne iziskuju „propržavanje“, vež se mogu koristiti u neprerađenom stanju, kako jedino i vrede. No tada nisu, ili bar tako mnogima, na prvi pogled izgleda, dovoljno ukusne. „Štos“ je izgleda, u gurmanskom načinu pripreme?

Tvrdnja koju sam, u nekom tekstu o makrobiotici, pročitao (ne znam pouzdano da li je tačna) naprosto je antizdravlje u tanjiru. Naime, kaže se da se u makrobiotici izbegava naknadno soljenje jela, pa se so dodaje, isključivo, prilikom kuvanja, jer je „topla so lakše varljiva“(!) Ovo je proizvodnja otrova u tiganju ili šerpi!Poznato je da, naročito sveprisutna „kuhinjska“, anorganska so na visokim temperaturama menja hemijski sastav i, inače otrovna, postaje još otrovnija! Umereno zasoliti jelo (morskom solju) kada se zahladi posle kuvanja, može se još i razumeti, ali kuvati (pržiti) sa već ubačenom soli, zaista je neprihvatljivo, gledano sa tačke gledista zdrave ishrane. Ako je ovo pravilo makrobiotike, onda šta reci?

Suma sumarum, makrobiotika ne može zadovoljiti opšte principe zaista zdrave ishrane, lišene filozofije, religije ili običnog pomodarstva. Istina, u poređenju sa konvencionalnim načinom ishrane termičkom obradom namirnica gde se kulinarska „dostignuća“ vrše na ekstremno visokim temperaturama (preko 200 stepeni Celzijusa), makrobioticki način pripreme jela jeste, svakako, prihvatljiviji, ali bitne razlike, zapravo i nema. Razlika je, gotovo u nijansama.

Šta je vegetarijanstvo?

Mnogi brkaju vegetarijanstvo i ishranu živom (presnom) hranom, inače, dve sasvim različite stvari. Kako i sama reč kaže, ovde su povrće, i biljke uopšte, glavne namirnice, što je sasvim prihvatljivo. Ono što nije prihvatljivo, jeste kuvati povrće, jer se tada ova bogomdana hrana pretvara u svoju karikaturu, bitno umanjenih nutritivnih i zdravstvenih vrednosti.

Meso je izbačeno iz ovog načina ishrane, što je kao ideja potpuno na mestu, svejedno da li se to radi iz moralnih razloga. Rezultat je, zdravstveno, sasvim prihvatljiv. Ali unošenje kuvane hrane u organizam, pa makar to bilo i povrće, stvara čovekovom organizmu nerešive nevolje, jer probavni aparat čovekov nije stvoren da prerađuje kuvanu hranu pa se takva hrana dugo zadržava u crevima i, prosto rečeno, kvari, što zagađuje organizam i truje krv, stvarajuci kiseline koje su, bez preterivanja, pogubne po organizam.Takva hrana jeste bez vitalnih elemenata, ili bitno smanjenih količina, i od sasvim male je koristi.

Više štete nego koristi, krajnji je rezultat, inače humane, pa i plemenite ideje nekorišćenja mesa životinja, kao i njihovih produkata (mleko, jaja) u ishrani ljudi. Treba biti do kraja objektivan, pa reći da je ovaj način ishrane ipak zdraviji (samim tim što se ne koristi meso) od konvencionalnog načina. To je sigurno. No to je, ipak nedovoljno, i ostaje pitanje: zašto kuvati povrće i ostalo bilje? U slučaju da je „stvar ukusa“ na prvom mestu, onda ideja zdrave i „normalne“ ishrane dovedena je u pitanje. Ako je vegetarijanstvo uopšte ideja zdrave ishrane? (Isto važi i za makrobiotiku) Oba ova načina ishrane jesu alternativa konvencionalnoj ishrani, no da li su prava alternativa? To je pitanje.

Treba, na kraju napomenuti da je vegetarijanstvo od davnina prihvaćeno od strane velikih umova (filozofa, pesnika i naučnika), od Sokrata, pa do Franca Kafke i Nikole Tesle, što je moralni stav, pre svega.

Advertisements

2 mišljenja na „Makrobiotika, vegetarijanstvo i ishrana presnom (živom) hranom“

  1. Naisla sam na vas blog danas, 2/9/2015 i citam ga od pocetka. Sa nekim vasim postavkama se ne saglasavam (delimicno ili u potpunosti, jos cemo o tome) ali ovaj vas napis o makrobiotici me bas nije odusevio. U jednoj fazi zivota, pocetkom 80-tih, hranili smo se, (u dobroj meri), po makrobiotickim principima. Tada u Srbiji nije bilo nikakve literature na tu temu pa sam dugo i uporno izucavala knjige na engleskom Micio Kusija i njegove supruge Evelin. Imam utisak da je makrobioticka literatura koja se kasnije pojavila i koju ste i vi citali neka bezvezna interpretacija ..(Iako zbog koriscenja kompjutera mnogi znaju engleski to znanje je prilicno skromno i vidim da se stvari cesto vrlo povrsno, uvrnuto i bez razumevanja ‘prevode’ ili prepricavaju).U makrobiotici nema przenja zitarica, tj nema drugih zitarica osim integralnog pirinca i on je uvek kuvan kao i veci deo onog sto mu se dodaje; tu nije bilo ni crvenog ni belog mesa, eventualno malo ribe; povrce nije kuvano ‘na smrt’ vec cesto smo blago blansirano ili provuceno kroz paru – pretpostavljam da je razlog tome to sto u dobrom delu Dalekog Istoka nema zdrave vode pa su svezi plodovi koji su samo oprani potencijani nosioci zaraze – ovo ‘blansiranje’ je vise nacin da se zaraza spreci; jela se sole sa (cini mi se da se tako zove) goma-shio-m – sto je na suvom tiganju pecen susam istucan sa morskom solju – tako se jelima dodaje nivo ukusa koji ‘trazi’ manje soli….Spremala sam hranu na ovaj nacin bar 2 godine..bilo je skoro vegetarijanski….i bez ponovnog vracanja da pregledam knjige – ovo je ono cega se secam. Najbitnije sto je ostalo u nasem nacinu ishrane je princip makrobiotike (o kome vi ne govorite a ja mislim da je veoma vazan) da jedemo ono sto raste u nasem okruzenju/klimi…i to onda kad raste i kad je najsvezije i najlepse..Znaci, bez obzira na njihovu nesumnjivu korisnost, kad zivimo u Srbiji ne jedemo banane, mango, avokado…kao sto u Africi nismo jeli sljive, tresnje i kajsije…
    Toliko za sada, pozdrav, Ljiljana

  2. Eh, ni sa komentarom o vegetarijanstvu se ne saglasavm. Stvari su tu mnogo gore nego sto to na prvi pogled izgleda. To sto se vegetarijanci odricu snicle bilo bi OK da oni ne traze alternativu za to koju im nudi, uvek spremno da zadovolji potraznju, pa da je i prosiri, vredno trziste. Tako mnogi vegetarijanci, postedevsi ljupke kravice, gice i koke krkaju soja snicle, soja hamburgere, soja kobasice i sl – a sve je to prvo – najverovatnije od GMO soje, a drugo – natrpano do neslucenih razmera vestackim aromama, bojama, stabilizatorima, konzervansima…Upakovani u lepu plasticnu ambalazu i zamrznuti da dugotrajniji rok trajanja (mozda i odmrzavani par puta u postupku cuvanja u prodavnicama jer ‘ko sisa vegetarijance’) ti proizvodi su ciste toksicne bombe a ne hrana…’franken(stajn)-food’!! Roditelji bi morali da ozbiljno razmisle kako da objasne svojoj deci neke stvari u vezi ovoga…
    Pozdrav,Lj

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s