Obilje letnjih plodova

berries_banner besplatna

Početak avgusta donosi obilje dozrelih plodova u našim baštama i voćnjacima. Od tada pa do kraja jeseni uživamo u bogatom izboru najrazličitijeg sezonskog voća i povrća. Naš organizam raduje se hrani koja mu najbolje prija.

U ovo doba godine osecamo se najbolje. Zrelo leto, mnoštvo plodova, žarki dani postaju sve manje vreli a zamenjuje ih umereno toplo, osunčano vreme. Stabilne vremenske prilike, neretko potraju i do kraja oktobra. To je najlepši period godine, a za stanovnike sela „naplata“ velikog truda, i može se reći, period blagostanja, jer je čovek sa sela tada okružen bogatom „žetvom“ svog, nemalog truda. Sve ovo blagotvorno deluje na organizam.

Na stolu je ponajviše onog što je iz bašte i sa grane: paradajz, krastavci, luk, kupus, mladi krompir, šargarepa, cvekla, lubenice, dinje… Samo se od toga mogu podmirivati dnevne potrebe za hranom, i stomak je zahvalan što mu takvim izborom činimo dobro.

Lično, u ovom periodu godine najprijatnije se osećam, uvek u punoj kondiciji i bez ikakvih zdravstvenih smetnji, zahvaljujući baš plodovima iz bašte i voćnjaka, ali i sa planine, samoniklih. Ovo je vreme „divljih“ kupina, koje redovno, barem u mom kraju, dobro rode. Zatim, krušaka raznih, šljiva, takođe raznih. I zato kada krenem put planine, osim par paradajza i paprika, i glavice luka,  ne nosim ništa drugo. Gore ima svega u izobilju.

Ovog leta, početkom avgusta, dogodilo se na planini nešto sasvim neuobičajeno. Posle nekoliko dana obilnih kiša, koje su pale na žednu zemlju, u zadnji čas, sasvim nenadano pojavilo se mnoštvo gljiva, a ponajviše vrganja i blagvi. Ne sećam se da sam ikada vrganje sakupljao u ovo doba godine. Njihovo vreme je kraj maja-početak juna, i jesenja tura (koje ne bude uvek) kraj septembra-početak oktobra… Nemalo sam bio iznenađen kada sam 7. avgusta sa flašom u ruci pošao na svoj omiljeni izvor hladne, planinske vode, i usput kraj staze ubrao desetak prekrasnih primeraka vrganja! To se retko događa i u punoj, „normalnoj“ sezoni. Za tili čas ubrao sam toliko da ih nisam mogao poneti, jer pri sebi nisam imao ranac, niti bilo kakvu plastičnu kesu.

Napivši se vode, flašu sam ostavio kraj izvora, a na golim grudima, dvadesetak vrganja poneo put kolibe. Usput sam pronalazio još pecuraka, ali ih nisam mogao poneti. Kada sam se, sa ovećom plastičnom kesom ponovo vratio na izvor, za pola sata ubrao sam još pedesetak primeraka vrganja i desetak blagvi, prvoklasnog kvaliteta! Nekoliko, manjih vrganja pojeo sam na licu mesta, onako „s nogu“, bez ikakvog začina, samo sam drške, koje su takođe jestive, delimično bacio jer je na njima bilo zemlje.

Treba napomenuti, da je vrganje i uopšte gljive, bolje sušiti, nego ostavljati u zamrzivaču. To je moje iskustvo.

Što se blagvi tiče, sa njima treba biti veoma oprezan samom činjenicom da su iz roda Amanita poznatih otrovnjača. Lepe i otrovne. Zato ako niste sasvim sigurni kako blagva (inače prvorazredna gljiva, po monogima, bolja i od vrganja) izgleda ostavite je bolje u šumi, a držite se vrganja koji se teško mogu zameniti za otrovne.

Za stanovnike grada ovaj period godine pravi je trenutak da se upute na selo, ili na planinu. A za one koji imaju nameru da pođu u pravcu ishrane živom hranom, ovaj period idealan je, sa svojim obiljem.

Svakako, i pijačne tezge po gradovima, pune su plodova leta i sunca, sjajnog izgleda, glatkih i krupnih. Teško je odoleti zavodljivosti takvog voća i povrća koje vas zaseni na prvi pogled. No, pre nego kupite, breskve ili kruške, na primer, neobično izrazene krupnoće i savršenog oblika kao na slici, dobro promislite o njihovom sadržaju. Gotovo sigurno, pune su hemije, jer bez nje ne bi bile, ni tako krupne, ni tako savrsenog oblika. U to možete biti sigurni. Ne bih nikako, mirne savesti, mogao preporučiti takvo vože i povrće.

Ono što bih preporučio, svakako jesu samonikla stabla voća na selu ili na planini, i povrće koje nije tretirano hemijskim preparatima niti đubreno veštackim đubrivom. Samo takvo vredi, i trud da bi se došlo do njega, višestruko se isplati.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s