Kokosovo mleko Miloša Crnjanskog

Za pesnike, uobičajeno je mišljenje, da su boemi i dekadenti, i da žive neurednim i poročnim životom, udaljenim od prirode. Ovo je, svakako, predubeđenje, česta pojava  među ljudima… Svakako da svi pesnici nisu dekadenti i boemi. Ima i prirodnih koji žive u skladu sa prirodom. Jedan od takvih bio je Miloš Crnjanski koji je proveo  gotovo dve trećine  svog, nomadskog života, u dve metropole: Rimu i Londonu. U Rimu je radio kao ataše za štampu pri poslanstvu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u prvoj polovini 20. veka. Kretao se, po potrebi službe (a ne što je bio kakav snob, čega ni u tragovima kod njega nije bilo) među rimskom aristokratijom.

Družio se sa markizima, grofovima i generalima, pretežno dekadentnim, ali je živeo prirodnim životom. Nije bio pušač, a alkoholna pića pio je, uglavnom, na ručkovima i večerama, da ne bi kvario atmosferu za domaćinovim stolom. Za „in“ koktele govorio je „alkoholni bućkuriši“. Njemu, prirodno zanesenom i opijenom životom, alkohol beše nešto nepotrebno!

Nije imao automobil, a mogao je s obzirom na dobru platu, diplomatsku. Umesto autom, po Rimu vozio se biciklom kao prevoznim sredstvom! Bio je pravi sportsmen, retkost među pesnicima. Svaki fizicki napor, koristan je po zdravlje, verovao je. Skijao je, igrao tenis, a u mladosti igrao je i fudbal. Bio je oduševljeni skijaš i Bogu je zahvaljivao što je ljudima dao skije, ili kako su ih tada zvali, „smučke“… Tenis je igrao i vozio bicikl u vreme bez snega.

Potpuno prirodan, logično je da se je hranio prirodnom hranom. Gurman nije bio, iako su za stolom, u aristokratskim kućama, uglavnom bili rakovi, ćureće grudi i crno vino… Još pocetkom 20. veka govori o neophodnosti većeg korišćenja žive hrane i navodi nemački izraz: Rohkost. Takodje, govori o „božanstvenom maslinovom ulju“. U  restoranima i na terasama rimskim, umesto uobičajenog alkoholnog pića, ili kafe, najčešće je poručivao kokosovo mleko!  „Pijem mleko kokosa. Zašto sam prevalio taj put od krave do kokosa?- pitam sebe. Nisam valjda zaboravio našu milu kravu? U mom zavičaju. Ima tako lepe oči, ujutru.“

U lečenje i lekove nije verovao, i to je više puta, eksplicitno, rekao. „Ja ne verujem u lekove. Samo u Sunce.“ Ili: „Verujem jedino u Sunce, ono leči i telo i dušu“. Ili pak: „Što se lečenja tiče, verujem u more, vazduh i Sunce.“ Rec „sunce“ pisao je, iskljucivo sa velikim „s“. Najviše je verovao u Ljubav i u Sunce. U kretanje i u prirodu. U Rimu je živeo, ali je obožavao netaknutu nordijsku prirodu, i o tome, oduševljeno govorio i pisao.

Poživeo je, i pored svog hiperaktivnog i strastvenog života, 84 godine.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s