Hrana sa grane, zdravlje bez mane

šljive free

Ljudski organizam svakodnevno prima, putem hrane, vode, raznih napitaka, pa i vazduha, otrove najrazličitije. Provereni način za izbacivanje (eliminaciju) tih otrova iz krvotoka i organa, upravo je ishrana voćem. Iz navedenog razloga voće je potrebno uzimati svakodnevno!

Voće je (uz povrće) hrana koja najbolje „leži“ čovečijim probavnim organima, jer su oni i stvoreni po meri plodova. Danas postoje veoma ozbiljni naučni dokazi da je čovek, izvorno, plodojed, i da se je, na svojim prapočecima hranio isključivo plodovima, samoniklim, na koje je, u svom nomadskom življenju, nailazio.

Zbog rečenog, sezonu domaćeg voća treba iskoristiti u što većem stepenu, i voće što više unositi u organizam. Činjenica je da se voće nasrazmerno malo koristi u ishrani, s obzirom na njegovu hranljivu vrednost. Pogotovu se malo koristi u svom izvornom, sirovom i neprerađenom obliku. Sve više se prerađuje u razne marmelade, džemove, „slatka“ i kuvane sokove, čime se njegova vrednost i korisnost po organizam, bitno umanjuje. Sveprisutno je mešanje belog šećera u voće, ne samo prilikom kuvanja, nego čak i sa sirovim plodovima. Naime, neki koriste, npr. jagode zaslađene belim šećerom ili pak šlagom u čijoj je osnovi, neizbežni beli šećer, dokazano štetan po ljudsko zdravlje.

Treba, dakle težiti da ovaj dar prirode, koristimo u njegovom izvornom i neprerađenom obliku, jer je tada najkorisnije po naše zdravlje. Naše loše navike, snagom volje valja prevazilaziti, zarad zdravlja, i tu kompromisa ne bi trebalo biti. Naročito je važno da kod dece stvaramo dobre i korisne navike, jer dete, po prirodi svojoj, kopira roditelje pre svih, i sve što radimo, dobro ili loše, deca usvajaju po automatizmu, i toga se kasnije drže u životu. Svedoci smo da mnoga deca danas, imaju loše navike, naročito u načinu ishrane, i njihovim željama upravlja konditorska industrija. To je, kako vreme prolazi, sve očiglednije i vidljivije. Deca zapostavljaju zdrave i korisne plodove raznog voća, zarad šareno upakovanih proizvoda iz prodavnica, nafilovanih rafinisanim šećerom, brašnom i uljem, pogubnim po zdravlje. I zato, ko voli vlastitu decu treba sve učiniti i iskreno se potruditi da se deca odvrate od prodavnica, a u korist plodova sa drveta i iz bašte. Ljubav se i na ovaj nacin može iskazati, a ne samo ispunjavanjem svake dečije želje, koje su, neretko i obični hirovi. Dete, svakako, nije zrela ličnost, i ne radi uvek u korist svoga zdravlja. Zato su tu roditelji da ga upute, i jednoga dana, kada odraste i stekne obrazovanje, nema sumnje, biće vam zahvalno za uloženi trud.

Većina roditelja danas, nažalost nema vremena za odgoj vlastite dece što je pojava za žaljenje. Nije dovoljno detetu svakoga jutra dati adekvatnu novčanicu sa kojom ce ono pohitati u dućan, već je daleko važnije naučiti ga da razlikuje vredno od nevrednog.

Sezonsko voće, pored svakodnevne uptrebe, treba pravilnim postupkom sačuvati za zimske mesece, kada ga nema na grani. To ćemo najbolje uraditi ako ga „konzerviramo“ sušenjem ili zamrzavanjem. Sušiti se mogu gotovo sve vrste voća, izuzev onih koja sadrže veliki procenat vode, kao npr. jagode, kupine, maline itd. kojih nema svrhe sušiti. Njih ćemo spakovati u zamrzivač, cele plodove ili isceđene u obliku soka bez dodataka bilo kakvih sredstava za konzervisanje, i naravno, bez pasterizovanja. Za sušenje su veoma pogodne npr. jabuke, šljive, dunje, grožđe itd. Prednost ovog postupka je što je sušeno voće (i povrće) lako skladištiti bez potrošnje bilo kakve energije, dok je zamrzavanje plodova ili sokova uslovljeno izdacima za potrošnju električne energije kao i veličinom prostora u zamrzivaču.

Bitno je da voće koje koristimo u svežem obliku, kao i ono koje ostavljamo za zimu, ne bude hemijski tretirano. To je od suštinskog značaja. Zato je najbolje voće sakupljati sa samoniklih stabala koja su negde na čistom seoskom ili planinskom prostoru. Današnja, sveopšta moda da se novi voćnjaci zasađuju isključivo kalem-sortama, loš je običaj, nema sumnje, jer se insistira na vizuelnom dozivljaju, po sistemu: što krupnije, to poželjnije. Veličina plodova u ishrani živom hranom ne igra nikakvu ulogu! I sitniji plodovi sadrže potpuno sve bitne vitalne materije, samo im je „mana“ što su „neugledni“. Čak staviše, siguran znak kvaliteta plodova jeste baš njihova mala veličina, pa i kvrgavost, ponekad. Treba se pri kupovini kloniti krupnih npr. jabuka, krušaka ili trešanja, odnosno plodova koji upadaju u oči svojom krupnoćom i sjajem. Taj sjaj je, u pravilu, lažan,  i nije zlato sve što sija, ne kaže se uzalud.

Na kraju treba reći da svo voće nije bazno, već to samo slatko voće.( Ovo je jedno od spornih pitanja u raw ishrani jer, naime, ima autora koji tvrde da je svo voće, dakle, i kiselo i slatko-bazno) Na to treba obratiti pažnju i koristiti više one vrste sa što većim sadržajem voćnog šećera u sebi. Posebno, slatke jabuke, lubenice, trešnje grozđe, kruške…a manje npr. višnje, ribizle, dunje…i tada sasvim dozrele plodove.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s